Sve(t) je marketing: inbound vs. outbound
Marketing je nastao u onom trenutku kada je čovek prvi put shvatio da ima nešto što bi mogao da proda, ili zameni za neku drugu robu. Tako su počele da se smenjuju različite marketinške metode, pa dok bi jedna bledela, druga bi polako zauzimala njeno mesto, a kako su napredovale, tako su i oni koji se bave marketingom morali da hvataju korak.
U početku se marketing obraćao samo maloj grupi ljudi, da bi kasnije počeo da utiče na mase, a danas reklame do pojedinaca dolaze velikom brzinom, te su raširene više nego ikada pre. Budući da stručnjaci za marketing moraju da osluškuju ukuse i želje te mase, moć je donekle prešla u ruke potrošača, jer i od njih zavisi koliki će uticaj neka poruka imati na kupovnu želju. Tokom istorije menjale su se ne samo marketinške tehnologije, već i načini na koje potrošači na njih reaguju.
Sve do nedavno marketing je funkcionisao samo tako što je prekidao onoga kojem se obraća – potrošača, a u želji da mu saopšti poruku, a ne da sa njim komunicira. Takozvani „outbound“ marketing je, dakle, tradicionalna metoda kojom se oglašivač po svaku cenu obraćao potrošaču, te uključuje aktivnosti poput različitih sajmova, seminara, te prenošenja poruka putem bezličnih telefonskih poziva.
Većina oglašivača i danas najpre bira „outbound,“ a da bi došla do željenih rezultata, pa do svoje ciljne grupe dolazi preko pomenutih sajmova i seminara, ali i e-mail listi, te direktnog – takozvanog telemarketinga – u okviru kojeg prodavac od potencijalnog kupca traži da obavi, ili bar garantuje, kupovinu nekog proizvoda ili usluge. To znači da ovaj tip marketinga funkcioniše tako što prodavac plasira svoju poruku, nadajući se da će izazvati reakciju kod onih koji imaju potrebu za određenim tipom proizvoda koji ovaj oglašava. Ovakve tehnike su u poslednje vreme sve manje efektne, a najpre zbog toga što je prosečan korisnik danas zatrpan marketinškim porukama ovog tipa, te sve lakše pronalazi načine da ih blokira. Sa druge strane, troškovi za posetu nekog seminara, koje „outbound“ često podrazumeva, su mnogo veći nego oni koje potrošač ima kada kupuje preko interneta.
Tako se sve češće preporučuje „inbound“ marketing, koji prodavcu omogućava da što pre dođe do onih potrošača koji su već zainteresovani za njegov proizvod, te već kupuju u okviru te industrije. Suština „inbound“ marketinga je, tako, u dovođenju potencijalnih kupaca (radije nego da se marketing napori ulažu u borbu za njihovu pažnju), te u kreiranju i deljenju sadržaja na web-u. Tako je web-sajt prodavca glavna tačka ovakvog načina oglašavanja, te služi kao središte prodaje, a tako što prirodno privlači posetioce – preko rezultata pretraživanja, postova na različitim blogovima, te društvenih mreža. Stručnjaci procenjuju da većina oglašivača ipak i dalje 90% svojih sredstava troši na „outbound“ marketing, dok na „inbound“ odlazi tek 10%.
Da bi pojasnio besmislenost ovakvog delovanja, stručnjak za marketing Brian Halligan upotrebio je analogiju koja tradicionalne oglašivače, koji traže nove potencijalne kupce, opisuje kao lavove koji love slonove u nekoj gustoj džungli. Nevolja je, kako kaže, u tome što slonova koji su se u toj džungli nalazili tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada su ovi marketinški lavovi pekli zanat, više nema, budući da su migrirali ka pojilima u savani, a koja su u narodu poznatija kao „internet,“ pa se lavovima preporučuje da, umesto što i dalje lutaju po džungli, svoje aktivnosti usmere ka novim staništima potrošačkih slonova.
Ključ dobrog marketinga, u doba digitalizacije, je da saznamo gde su naši potrošači. Najvažnije je definisati ciljnu grupu i za nju kreirati koristan sadržaj, koristeći sve raspoložive kanale komunikacije. Upravo ovo će biti tema BIZIT seminara Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu.
Izvor: HubSpot
