Tehnika – evolucija ili ne?

Sajber svet napreduje, pojedini gadžeti postaju instant klasici, ali ko je više uživao u tehnici, mi ili naša starija braća i sestre? Decenije od prvog broja časopisa PC do danas su donele mnoga poboljšanja, ali da li su ona obezbedila kvalitetniji život?

Čini se da je 21. vek obeležen pre svega softverskim dostignućima koja su iz korena promenila način korišćenja tehnike. Da nije došlo do revolucije društvenih mreža koju (i dalje) predvodi Facebook, ne bi ni pametni telefoni imali tako značajnu funkciju. Da se ne zavaravamo, društvene mreže i unapređena komunikacija (i manjak privatnosti) najvažnije su stavke korisnicima telefona. Malo ko će reći da je kupio pametni telefon zbog gledanja filmova ili slušanja muzike – glavni razlog je povezanost! Ipak, taj napredak nije garancija kvaliteta života. Zato smo odlučili da se podsetimo tehničkih uređaja koji su svojom pojavom doveli do promene navika korisnika. Mnogi uređaji s liste preživeli su test vremena, pa su i danas deo svakodnevice i retro mode.

Foto-aparati

Leica M6 – Zamislite da u današnje vreme neko napravi tehnički uređaj koji nije potrebno menjati ni unapređivati 14 godina (i više). Toliko je dugo proizvođen jedan od najboljih foto-aparata svih vremena, nastao u kompaniji koja je mnogima i danas pojam kvaliteta. Reč je o mehaničkom aparatu koji je, osim blica, mogao u potpunosti da radi bez baterije. Novi modeli dolazili su i odlazili, ali kvalitet fotografije nikad nije bio pod znakom pitanja. U vreme pre digitalnih aparata, cenio se kvalitet fotografija, a ne kvantitet. Sa letovanja bismo se vratili sa dvadesetak fotografija (deo nije mogao da se razvije, a na par njih uvek bismo trepnuli, ili bi bile mutne), a danas toliko slika napravimo samo slikajući ručak. Gledanje fotografija nakon razvijanja bio je svojevrstan događaj, kada bi se porodica okupila i komentarisala. Za to su bili zaslužni foto-aparati kao što je Leica M6.

Canon EOS 5D Mark IV – Da li analogna nostalgija može da se takmiči s jednim od najnaprednijih digitalnih foto-aparata koji se mogu naći po (relativno) razumnoj ceni? Ako gledamo samo tehničke karakteristike, napredak je itekako vidljiv, iako po kvalitetu fotografija “stara garda” ne zaostaje mnogo. Razlog zbog kojeg se stare tehnologije u ovom slučaju dobro drže jeste pre svega u objektivu koji je i dalje centar aparata, a on se vremenom nije drastično menjao. Najviše smo dobili u vidu udobnosti korišćenja i nove tehnologije koja olakšava kreiranje odličnih fotografija, a tu je i mogućnost korišćenja aparata za video snimke.

Svaka prednost novih foto-aparata je objektivna, ali emocije su i dalje na strani analognih, teških aparata u kožnim futrolama. Verovatno će isto ovo govoriti i sadašnje generacije mlađim naraštajima kada se budu svađali oko toga sa li su kamere u oku i hologrami bolji od primitivnih “digitalaca”.

Muzika u pokretu

Walkman / Discman / MP3 plejer – Brzina razvoja tehnologije slušanja muzike u pokretu toliko se brzo menjala da smo jednostavno morali da navedemo sve uređaje. I dok su mnogi imali vokmen, oni bolje platežne moći hvalili su se diskmenom, stvarajući zavist u društvu.

Vokmen je ipak obeležio mladost mnogih, dok je diskmen pre poslužio kao prelaz s prenosivih uređaja na digitalno slušanje muzike. Nakon relativno kratke vladavine diskova (u odnosu na život ploča i kaseta) nastupila je era MP3 plejera. Čini se da je u jednom trenutku svako imao MP3 plejer, ma koliko (ne)kvalitetan on bio. Predvodnik novog trenda bio je iPod koji je predstavljao i statusni simbol. I da ne zaboravimo zlatno pravilo – nikad ne premotavati kasete na vokmenu, to dodatno troši baterije!

Pametni telefon je “usisao” slušanje muzike kao i mnogo drugih tehnologija koje su bile aktuelne ’80-ih i ’90-ih godina. Uz njega su došli i streaming servisi. I dok je memorija nekada bila ključna stavka zbog količine pesama koje su mogle da se prebace na uređaj, sada je važnija pouzdana Internet konekcija.

Većina muzike se nalazi na servisima, kao što su YouTube, Deezer, Spotify, Apple Music, Tidal… Dok je sastavljanje kompilacije ranije bio fizički koliko i kreativni proces, danas algoritmi prepoznaju vaše navike kreirajući liste koje ćete slušati. Hardver čak više i nije bitan, kvalitet je manje-više jednak, važnije je koji servis za slušanje muzike koristite.

Konzole

Sega Mega Drive II je ubedljivo najpopularnija konzola svih vremena u Srbiji, u svetu poznatija kao Sega Genesys 2. U vreme pre Interneta i revolucionarnog PlayStation-a, koji je doneo igre na diskovima, Sega je bila sinonim za elektronsku zabavu.

Kako svi nisu imali novca da kupe Sega Mega Drive, igraonice su bile pune igrača željnih naslova poput FIFA, NBA Live, Earth Worm Jim, Vectorman, Boogerman, Streets of Rage, Mortal Kombat 2, Sonic… Igre su dolazile na kartridžima, dok su džojpedi bili jednostavni i robusni. Interesantno je da kod nas Nintendo nikad nije stekao veliku popularnost pa su nas NES i Super Mario nekako zaobišli.

PlayStation 4 – Danas su konzole mnogo više od igračke platforme. Pored mogućnosti igranja online, konzole nove generacije pružaju sve mogućnosti koje ima pametni TV. Sada je konzola centralna multimedijalna platforma u kući koja je zamenila video-rikorder, muzički stub, kompjuter (donekle) i uređaj za komuniciranje. HD kvalitet slike se podrazumeva, udobnost i ergonomija kontrolora su prioritet, dok su same igre evoluirale i donele još veće uživljavanje (PES, NBA 2K, Last of Us, God of War…). I dok se mnogim delovima sveta trka vodi između Xbox-a i PlayStation-a, u Srbiji PS4 nema konkurenciju.

Ručne konzole

GameBoy je u svoje vreme predstavljao vrhunac prenosivih konzola, ne možemo a da se za trenutak ne osvrnemo na najpopularniju igračku devedesetih – Tetris. U svoj svojoj jednostavnosti i opštoj dostupnosti, nije bilo deteta koje nije želelo da ima ručni Tetris. Ove “konzole” nepoznatog autora (sa buvljaka) bile su zabava za klince tog doba jer samo su odabrani imali GameBoy. Nintendo konzola je za svoje vreme bila neprikosnovena naprava, s velikim izborom igara na kartridžima i čuvenim zelenim ekranom. Njegova popularnost omogućila je evoluciju ovog tipa konzola, pa bez “Dečka” ne bi bilo ni Switch-a.

Nintendo Switch Kako se izboriti na tržištu konzola kojim neprikosnoveno vladaju Playstation i Xbox? Tako što smislite nešto revolucionarno, rizikujući budućnost kompanije u slučaju neuspeha. Srećom po Nintendo, Switch je odmah prihvaćen i pored raznih nesavršenosti. Vrhunac inovacije bilo je ubacivanje Nintendo Labo kartonskih pomagala koja su omogućavala igranje igara na do tada neviđen način.

To je još jedan dokaz da za uživanje nije potrebna vrhunska tehnologija već originalna ideja. Treba li napomenuti da Switch koristi kartridže poput dobrih starih konzola? Ko u tom slučaju želi da sluša tehničke specifikacije i priče o ergonomiji kontrolera?

PC

PC 386 Mnogi su svoju PC karijeru počeli modelom 386 na čitavih 25 MHz (i sa Turbo tasterom na kućištu). Ova neverovatna mašina donela je vektorsku grafiku i nove načine obrade slike, što je predstavljalo kvantni skok u odnosu na čuveni Commodore 64 koji su, zajedno s kasetašem, mnogi i dalje koristili. Adut PC-a bio je disk s koga se DOS igre “odmah učitaju”, bez potrebe da štelujete azimut glave kasetofona. U to vreme bila je popularna i Amiga 500, ali i pored svoje sofisticiranosti, nije mogla da se izbori sa PC-jem. Istina je da su računari tada bili luksuz, ali je njihova popularnost bila ogromna. Provodili smo dane kod komšija ili rođaka koji su posedovali računare, izgubljeni pred ekranom. Toliko o priči da su ranije klinci samo skakali po klackalicama u odnosu na iskvarenu GTA/Fortnite generaciju.

Core i9 konfiguracija danas – Računarska tehnologija se u periodu od osamdesetih do početka 21. veka kretala brzinom svetlosti. Šta god biste kupili od hardvera, mogli ste da računate da će za par meseci izaći nešto mnogo bolje po istoj ili nižoj ceni. Iz tog razloga kao da između tehnologije s početka devedesetih i današnjice stoji viševekovni jaz. Ako bismo jednom rečju definisali razliku, rekli bismo samo – brzina. Sve za šta su bili potrebni sati renderovanja, učitavanja, instaliranja, sada se meri sekundama. Hardver je toliko napredovao da već pričamo o virtuelnim svetovima i unapređenoj realnosti koji su delovali kao tehnologije daleke budućnosti. Malo ko će se sa setom sećati sati provedenih u instaliranju programa sa disketa, uz molitve da neka nema loše sektore. Kada su računari u pitanju, retro definitivno nije u modi, barem ne kod nove generacije.

Laptop

Osborne 1 Ukoliko ste fan laptopa, ali vam smeta težina nekog modela, možda nije loše da se podsetite da je prvi komercijalno uspešni prenosivi kompjuter bio težak skoro 11 kilograma! Ova elegantna “zver” imala je 64 KB glavne memorije, što je 1981. godine smatrano obiljem. Prodato je više od 10.000 primeraka, što je potvrdilo da je tržište gladno umereno teških prenosivih računara. Kasniji modeli sve su više ličili na današnje, ali nikad nisu dostigli popularnost desktop-a.

Dell XPS 13 (generalno bilo koji današnji laptop / ultrabook) Današnji prenosni računari doživeli su svojevrsnu revoluciju usavršavanjem tehnologija koje polako, ali sigurno stižu desktop-ove po performansama (ali takva odluka ima svoju daleko veću cenu).

Danas u Srbiji skoro svako domaćinstvo ima računar, a interesantno je da veliki broj njih čine laptopovi. Logika je jasna – mnogo je pametnije za 200-300 evra kupiti gotov prenosni računar koji nudi sve što prosečnom korisniku treba umesto tragati za fiksnim kompatibilnim komponentama i sklapati desktop PC, koji možda i ne proradi kad ga sklopite.

Televizija

Sony MHC-P77 Component System – Poslednjih decenija 20. veka vrhunac kućne zabave predstavljao je sistem koji je povezivao televizor s moćnim ozvučenjem. I dok televizori iz tog perioda ne mogu da se takmiče ni po čemu s današnjim generacijama (32″ bio je sinonim za kućni bioskop), audio sistem koji ga je pratio može da posrami mnoge današnje sisteme. To je bilo vreme kad su se audio-sistemi pravili da traju, oslanjajući se na kvalitetne materijale, bez “hvatanja krivina” u završnoj obradi. Takvi sistemi poprilično su koštali, ali ste bili sigurni da će trajati decenijama. Odgovarajućom izradom i kvalitetom može da se pohvali mali broj današnjih audio-sistema.

LG W7 OLED wallpaper TV – Veća dijagonala, veća rezolucija, više boja, OLED ekran, 3D, pametne mogućnosti… Današnji televizori prate trendove programa koji prikazuju, a to je više Internet programa nego ikad, i to u 3D. LG W7 model TV-a ne zovu za badava “tapeta”, s obzirom na to da može da se okači kao slika na zid. Trenutno živimo u eri televizije u svakom smislu, što znači da tek treba da doživimo revoluciju, a ovo sada je prelazni period.

Čini se da audio-komponente donekle kaskaju za vizuelnim delom. Malo koji “kućni bioskop” sada može da se pohvali kvalitetnim audio-sistemom kakav je mogao da se kupi pre 30-40 godina. Ali u vreme kompresije svega i ušteda raznih vrsta, to se donekle i podrazumeva.

Memorija

5,25″ flopi – Verovatno se niko neće sa setom setiti ovih pločastih diskova, kao ni njihovih rođaka, 3,25-inčnih disketa. Iako su predstavljali praktično jedini način transporta podataka (Internet smo mogli samo da sanjamo), diskete su bile nesavršene, često falične i pune loših sektora. Zbog toga smo svi usavršavali metode backup-a podataka i kopiranja na više mesta “za svaki slučaj”. O brzini instaliranja softvera s disketa ne vredi ni govoriti.

Samsung T3 SSD 1 TB – Zamislite da odete u prošlost i prosečnom korisniku PC 386-ice ponudite da prebacite podatke na vaš USB prenosivi SSD od 1 TB. Toliko podataka verovatno nisu imali svi PC korisnici u Srbiji zajedno. Ipak, ono što je ostalo iz starih vremena jeste konstantni osećaj da nemate dovoljno mesta, ma koliko veliki disk imali.

Telefon

Nokia 3310 – Nijedan telefon nije stekao takav kultni status u Srbiji, ali i širom sveta. U vremenu kad je počela era mobilnih telefona, ova Nokia bila je statusni simbol, i to s razlogom. Kvalitetna izrada, baterija, praktičan meni, ultra popularna “Zmijica” i još mnogo toga napravili su legendu Nokia telefona.

Samsung Galaxy S9+ Sa tehničkim specifikacijama koje bi postidele i ozbiljne kompjuterske konfiguracije, S9+ donosi neverovatno mobilno iskustvo. Sve se na kraju svodi na to da u današnje vreme imamo skoro sve gadžete u jednom proizvodu – pametnom telefonu koji staje u džep. Ono što je fascinantno jeste to što se ne nazire kraj unapređenjima.

Ma koliko bili nostalgični, kad je tehnika u pitanju jasno je da je jedino možemo da gledamo unapred. Tehnički uređaji su svakim danom sve bolji i prosto je neverovatno koliko nam se način života promenio samo u poslednjih par godina. Jedina stvar koja povezuje prošla vremena i sadašnjicu je to što s nestrpljenjem očekujemo nova tehnološka dostignuća, koja doduše stižu bržim tempom nego pre dvadesetak godina. Još kad bi naši novčanici mogli da prate taj tempo…