Telenor: Uticaj Interneta na razvoj Srbije
Do 2020. godine, učešće pružanja usluga i korišćenja Interneta u ukupnom BDP-u Srbije moglo bi da dostigne 5,2%, da kreira 94.000 novih radnih mesta i poveća javne prihode za 54 milijarde dinara. Ako se obezbede odgovarajući uslovi, 81% domaćinstava i 95% privrednih subjekata u Srbiji moglo bi da ima najmanje jednu pretplatu na Internet u roku od deset godina.
Istraživanje sadrži i nepovoljne scenarije za slučaj da se ne smanje nameti na telekomunikacionu industriju u Srbiji i ne povuče vladin porez od 10% na upotrebu mobilnih telefona, što smanjuje obim ulaganja u infrastrukturu. Posledice bi bile sporiji razvoj i slabiji kvalitet usluga Interneta u Srbiji.
Ovo su neki od glavnih nalaza novog istraživanja koje je za Telenor grupu sproveo Boston Consulting Group (BCG), a u kojem se analizira društveni i ekonomski uticaj Interneta u privredama u razvoju i zemljama u tranziciji. Ovaj izveštaj zasnovan je na razgovorima sa stručnjacima, studijama slučaja, internim podacima Telenora u Srbiji, i pokazateljima iz spoljnih izvora.
Potencijal Interneta u Srbiji
„Ova studija jasno pokazuje da Srbija može mnogo toga da dobije od Interneta, na društvenom i na privrednom planu”, rekao je Ćel-Morten Jonsen, generalni direktor Telenora u Srbiji. „U poslednjih nekoliko godina Internet se naglo proširio u Srbiji, ali ovi rezultati pokazuju da potencijal Interneta još nije iskorišćen u najvećoj mogućoj meri. Nadamo se da će ovi podaci pomoći da se ukaže na koje sve načine Internet može da unapredi društvene i ekonomske uslove u jednoj zemlji”.
Ako se pravilno iskoristi, Internet može da postane moćno sredstvo za rešavanje važnih društvenih pitanja u Srbiji, kao što su nezaposlenost i razlike u stepenu razvoja grada i sela. Ovo istraživanje pokazuje da bi sve veća primena Interneta trebalo do 2020. godine da uslovi rast privrednih aktivnosti; otvaranje čak 17.000 novih preduzeća godišnje, kao i formiranje novih odeljenja u okviru postojećih firmi.
94.000 novih radnih mesta
Sve nove poslovne aktivnosti zajedno dovešće do otvaranja 94.000 novih radnih mesta, što znači da bi se zaposlio svaki peti od 500.000 nezaposlenih koliko ih danas ima u Srbiji. Sva ova radna mesta nastaće kao rezultat veće gustine Interneta, bez potrebe za bilo kakvim podsticajem od strane vlade, niti izdacima za podršku njihovom razvoju.
Internet bi takođe mogao da pomogne u rešavanju još jednog važnog pitanja sa kojim se Srbija danas suočava, a to je zabrinutost u vezi sa ambicijama mladih ljudi. Time što obezbeđuje informacije o profesionalnim mogućnostima, kao i o mogućnostima za zabavu, Internet ima potencijal da podstiče mlade ljude i da im omogući pozitivan pogled na svet.
Rast kao rezultat bežičnog pristupa
Gustina Interneta u Srbiji bila je u porastu u proteklom periodu zbog velike konkurencije među provajderima. Međutim, ograničenja u infrastrukturi fiksne telefonije predstavljaju pretnju za dalji rast Interneta. Prema rečima Knuta Hanesa, partnera u kancelariji BCG-a u Oslu, koji je zadužen za ovu analizu, zbog ograničenja u fiksnoj telefoniji, sledeći talas rasta Interneta u Srbiji zasnivaće se najverovatnije na tehnologijama za bežični pristup. Hanes dodaje: „Iako su brzine skidanja sadržaja u bežičnim tehnologijama ograničene u poređenju sa tehnologijama fiksne telefonije, to se nadomešćuje manjim troškovima izgradnje, kraćim rokovima za postavljanje i jeftinijom uslugom za krajnje korisnike”.
