Tema BIZIT-a: Da li smo digitalno pismeni?

22. 09. 2018.23. 09. 2018. Marijana Pečić

Nedavno je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila da je u Republici Srbiji 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2% lica kompjuterski pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno. Takođe, Matić je ukazala na to da razvoj novih tehnologija diktira prilagođavanje tradicionalnih struka i veština digitalnom okruženju, te da je kreiranje poslova budućnosti, koje će zahtevati digitalne veštine, izvesno i na nivou Evrope i globalno. S tim na umu, na ovogodišnjoj BIZIT konferenciji koja će se održati 7. i 8. novembra u Klubu poslanika pokušaćemo da odgovorimo na pitanje da li smo digitalno pismeni, kao i da li smo obrazovani za Industriju 4.0 i budućnost?

Termin digitalna ili kompjuterska pismenost, sve češće može da se čuje, ali se mnogi pitaju šta on zapravo znači i zašto je bitan? Ova pismenost je važna kako za mlade tako i za starije. Ujedno postaje sve važnija, jer računari i elektronski uređaji su sve neophodniji u svakodnevnom životu. Sve učestalije komuniciramo kroz razna digitalna okruženja, na poslu, u društvu i kroz sistem obrazovanja, a sva ta okruženja zahtevaju određeni oblik znanja vezana za tehnologije. Digitalna pismenost ne znači samo kako se tehnologija koristi, reč je o navigaciji i komunikaciji kroz različita digitalna okruženja. Potreban vam je određeni nivo digitalne pismenosti da biste uključili kompjuter na primer, ali su potrebna sasvim druga znanja i kompetencije da biste popunili onlajn prijavu za posao. Šta to znači?

Pročitajte i: BIZIT 2024 partneri: Check point

Pre 15 do 20 godina u osnovna znanja se moglo uključiti poznavanje računarske konfiguracije i osnova korišćenja operacionih sistema, primena programa za obradu teksta (na primer Word), tablične proračune (na primer Excel) i izradu prezentacija uz pomoć računara (na primer PowerPoint). Danas se, pored toga, u osnovna znanja svakako ubraja i poznavanje interneta i njegovih servisa, a posebno komuniciranje elektronskom poštom i upotreba World Wide Web-a. Sledeće što valja naglasiti, kad govorimo o digitalnoj pismenosti, jeste to da poznavanje primene IKT-a nije dovoljno da bismo se smatrali digitalno pismenima. Tako možemo poznavati samu tehniku pretraživanja veba, međutim, podjednako treba da budemo svesni kako uspešno pretraživanje zavisi najviše od nas samih, a ne od tehnologije kojom se koristimo. Računar samo vraća one informacije koje su od njega zatražene, i na primer ako zadate reči u pretraživaču nisu dobro izabrane, rezultati koje pretraživač prikupi su beskorisni. Isto tako, ako se „izgubimo“ u mnoštvu rezultata koje smo dobili i ne znamo šta dalje s njima, tehnologija neće moći da nam pomogne. Drugim rečima, nije dovoljno samo doći do informacija uz pomoć IKT-a, nego je važno i te informacije na pravilan način upotrebiti, pretvoriti ih u znanje.

Pročitajte i: DCT: U misiji obezbeđenja sigurnosti podataka

Kornel univerzitet je definisao digitalnu pismenost kao “sposobnost pronalaženja, ocene, korišćenja i stvaranja sadržaja korišćenjem tehnologije i interneta.” Digitalna pismenost podrazumeva dublje razumevanje i opšte znanje. Osoba koja je digitalno pismena je svesna brojnih izvora informacija, prednosti i mana raznih oblika medija, kao i vrednosti informacija. Digitalno pismena osoba može da razume različite izvore informacija i poveže naizgled različite ideje.

Takođe, digitalna pismenost podrazumeva sposobnost pronalaženja, analizu, procenu, stvaranje i prenos informacija u digitalnom formatu. Termin se često izjednačava sa terminom “digitalna kompetencija”, te može da se kaže da digitalna pismenost predstavlja skup znanja, veština i ponašanja koja su vezana za upotrebu digitalnih uređaja kao što su desktop računari, laptopovi, pametni telefoni i slični uređaji. Digitalno pismena osoba će imati niz međusobno isprepletanih veština: poznavanje osnovnih principa računarskog hardvera, veštine u korišćenju računarskih mreža, sposobnost uključenja u onlajn zajednice i društvene mreže.

Većina toga kako učimo i izražavamo se sada je olakšano tehnologijom. I to nisu samo gedžeti i veb stranice – digitalna pismenost znači upotrebiti tehnologiju pažljivo i odgovorno. U digitalnu pismenost spadaju i znanja vezana za sajber bezbednost, razumevanje našeg onlajn identiteta i biti svestan etikecije onlajn komunikacije. Veštine digitalne pismenosti će postajati sve neophodnije kako se tehnologija bude razvija u budućnosti, posebno kako se kulture, jezici i razne vrste komunikacija budu razvijale i međusobno presecale.

Pročitajte i: Alternativna rešenja: Lov na „sledeći Twitter“

Više o ovoj temi možete čuti na petoj BIZIT konferenciji, stoga vas pozivamo da iskoristite popust i prijavite se na najveću regionalnu biznis i IT konferenciju. A za slučaj da se i dalje pitate da li ste digitalno (ne)pismeni evo nekoliko pitanja kojima to možete da proverite:

Svaki računar se sastoji iz dva osnovna dela?