Ultimativni vodič za domaći startap
Reč „startap“ se sve češće se čuje i na našim prostorima. Svako od nas makar ponekad sanja o velikoj ideji koja će odjeknuti svetom i rezultirati moćnom kompanijom, pa i značajnim bogatstvom. Put do uspeha nije ni malo jednostavan, ali je jedino sigurno da uspeh neće postići onaj ko se ne usudi da proba. Kako, dakle, do uspešnog startapa?
Svako ko je gledao seriju Silicon Valley, video je na duhovit način prikazanu borbu da se uspe u nemilosrdnom svetu startapa. Od dnevnih, nedeljnih i mesečnih nervnih slomova, preko momenata kada mislite da ste nadomak uspeha a realnost vam pokaže da je upravo suprotno, pa sve do trenutaka kada shvatite da baš ništa ne ide kako bi trebalo. A za sve ste odgovorni samo vi. Nema velikog korporacijskog kolektiva s podeljenom odgovornošću, nema šefa kome biste se pravdali samo da sačuvate posao. Sav uspeh i neuspeh, sve odluke i greške pripadaju samo vama.
I pored svih tih potencijalnih problema, ljudi masovno odlučuju da pokreću startape po „sam svoj gazda“ modelu poslovanja. Čak i u Srbiji. Da li zbog toga što je mit o Silicijumskoj dolini suviše snažan za generaciju koja ne ispušta telefon iz ruku i privlačan za svakoga ko želi da „uspe u životu“ ili što je put do zvezda odjednom dobio svoju prečicu u vidu kompanija koje, kako se to iz daleka čini, „uspevaju preko noći“, tek startap je postao želja skoro svakog mladog ambicioznog čoveka.
Kako do ideje?
Sve zavisi od toga šta želite i koje su vaše sposobnosti, kao i od onih s kojima pokrećete startap. Većina ljudi kreće od ideje, razvija je samostalno ili uz pomoć prijatelja i kolega koji su spremni da krenu istim putem. Drugi su pak rešeni da krenu na startap putešestvije i da usput smisle proizvod ili uslugu koju će prodavati, bilo šta samo da više ne moraju da rade od devet do pet. Neki se na pokretanje startapa odlučuju iz znatiželje već tokom studiranja, a postoje i oni koji, usled nedostatka novca ili velikih ambicija, svoju ideju razvijaju u večernjim časovima, nakon što se plaćeni posao u kancelariji završi.
Savet koji ćete najverovatnije čuti kada tražite ideju jeste da razmislite o tome šta je tržištu potrebno, a disrupt je reč koja se najčešće pominje u startap kontekstu. To znači da, ukoliko ne možete da izmislite nov, revolucionaran proizvod, vaša ideja bi trebalo da pronađe prostor na već postojećem tržištu i uzdrma status quo.
I zaista, pogledajte velika imena koja su počela kao startapi – svi su oni našli nešto što je bilo smislenije za njihove korisnike ili nešto što niko dotad nije primetio. Uber je okrenuo naglavačke učmali, često preskupi, taksi saobraćaj, tako što je omogućio ljudima prevoz od svoje kuće, gde god da žive, i plaćanje te usluge online. S druge strane, stotine ljudi dobilo je priliku da zarađuje koristeći sopstveni automobil i to u vreme kada su otkazi u SAD postali sve učestalija pojava. Apple je praktično doveo personalne računare i pametne telefone u živote svakog od nas, davno pre nego što su startapi bili moderan izraz, kada nismo ni bili svesni koliko će nam njihova upotreba značiti i u šta će se ta industrija pretvoriti.
Drugi savet koji ćete najčešće čuti jeste da prvo istražite tržište. Ima li uopšte ljudi koji bi kupovali vaš proizvod? Da li je konkurencija prejaka ili je uopšte nema? Hoće li cena biti odgovarajuća ili niko neće moći da priušti vaš proizvod? Da li će biti lak za korišćenje ili će vaša genijalna startap ideja propasti jer niste umeli da je pojednostavite? Je li baš taj proizvod onaj koji će se prodavati ili je potrebno da ga modifikujete i prilagodite tržištu? Pitanja je milion, neka od njih nisu nimalo laka i zahtevaju konsultacije sa iskusnim biznismenima i istraživanja tržišta. Takođe, ta pitanja postaviće vam obavezno i investitori prilikom svakog pitch‑a, a odgovori će presudno uticati na njihovu odluku o ulaganju u vaš startap.
Ideje za startap mogu biti najrazličitije, iako su trenutno najpopularnije one iz oblasti zdravstva, finansija, menadžmenta i organizacije kompanija. Neke, poput onih komplikovanijih gejmerskih, zahtevaju mnogo znanja i novca, pa ukoliko niste u mogućnosti da je samostalno finansirate ili ubedite investitore da vas finansiraju, teško da ćete se pomeriti s mrtve tačke.
Da li vam je potreban tim?
U zavisnosti od proizvoda i vaše umešnosti, u startap avanturu možete krenuti sami. Međutim, statistika pokazuje da je samo 20 odsto projekata s jednim osnivačem uspelo, dok je čak 45,7 odsto startapa s dva osnivača opstalo na tržištu. To ne znači da su oni s tri i više osnivača nužno postizali uspeh.
Možda ćete u prvobitnim fazama moći da se snalazite sami, ali (k)ako posao bude rastao, povećavaće se i potreba za novim zaposlenima, a time i za boljom organizacijom i prostorom. Oni koji nisu vični razvijanju proizvoda, moraće da zapošljavaju ili angažuju nove programere. Osnivači bez prethodnog iskustva u vođenju biznisa moraće da pronađu savetnika ili zaposle CEO‑a. Pre izbacivanja proizvoda na tržište, javiće se i potreba za marketingom i prodajom. Nakon što steknete korisnike, trebaće vam korisnička podrška. I tako dalje, sve dok se vaš startap ne pretvori u kompaniju „od devet do pet“, iz koje ste prvobitno pobegli.
Gde da se stacionirate?
Možete raditi od kuće i odatle sarađivati s kolegama, možete iznajmiti kancelariju ili neki slobodan prostor, kao što je to bio slučaj sa Brankom Milutinovićem, jednim od osnivača Nordeus‑a. Na raspolaganju su vam i brojni hub‑ovi namenjeni isključivo freelancer‑ima i startap timovima koji žele prostor za rad i networking. Sve ih je više, od verovatno najpoznatijeg StartIT centra, dostupnog u Beogradu, Vršcu, Valjevu, Inđiji, Majdanpeku, Zrenjaninu i Novom Sadu, preko ICT Hub‑a koji se odnedavno nalazi u novim prostorijama u Kralja Milana pod imenom Playground, zatim Impact Hub‑a u Makedonskoj, pa sve do Polygon Hub‑a (Kozara 1, preko puta Marakane) i In Centra u Cara Lazara u Beogradu. Nedavno je u Subotici otvoren i Infostud Hub.
U svakom od ovih hub‑ova, po ceni od (okvirno) 50 do 100 evra mesečno, dobijate mesto s mogućnošću korišćenja kompjutera, kuhinje, lounge‑a i toaleta. Što je najvažnije, dobijate priliku da proširite svoja poznanstva i naučite nešto novo na brojnim predavanjima koji skoro svaki od hub‑ova organizuje na nedeljnom i mesečnom nivou.
Kako da nađete investitore?
Investitore nalazite tako što se prijavljujete na pitch‑eve ili ih kontaktirate. Svakom od njih moraćete da obrazložite ideju, kao i očekivani profit zbog koga bi oni rizikovali da ulože baš u vaš projekat. U svetu čak 80 odsto startapa finansiraju sami osnivači i članovi tima, dok svega 1 odsto finansira Venture capital, tj. investitori koji ulažu u startape. Neverovatnih 75 odsto startapa koji dobiju Venture capital investicije nisu u stanju da povrate uloženi novac.
Svetski investitori koji su već uložili u lokalne startape su 500 Startups, South Central Ventures, North Base Media, Foundcenter Investment, StartLabs, NEVEQ, dok su među lokalnim najpoznatiji ICT Hub Ventures i državni Fond za inovacionu delatnost, aktivan od 2011. godine.
Postoji i mogućnost odlaska u akceleratore u inostranstvu, gde nagrađeni timovi dobijaju novac i priliku da ubrzaju razvoj svog startapa, a među najpoznatijima je bugarski Eleven. Među kompanijama koje se u poslednje vreme najviše interesuju za saradnju i pomoć startapima najčešće se pominju MasterCard i Societe General banka.
Nikako ne bi trebalo da zaboravite da napravite profil svog startapa na sajtovima AngelListpoput ili Crunchbase, koji su osnovani kako bi pomogli startapima da nađu investitore. Uvek možete postaviti svoj proizvod na Kickstarter, Indiegogo i slične sajtove koji za cilj imaju sakupljanje sredstava na osnovu dobre volje vaših potencijalnih kupaca.
Investicije koje su dobili lokalni startapi poput Frame‑ Ia(nekada Mainframe 2), čija ideja je da razvija računare u cloud‑u, i TruckTrack namenjen kamionskom prevozu, ne garantuju vam uspeh. Mogu ga olakšati ili ubrzati, ali iznenadni veliki priliv novca nikako ne znači da ćete uspeti da pridobijete veći broj korisnika niti da ćete biti prisutni na tržištu za dve, tri ili pet godina.
Da li će vaš projekat uspeti?
Statistika kaže da čak 90 odsto startapa ne uspe. Najveći razlog je proizvod koji jednostavno nije potreban tržištu.
Čak 20 odsto osnivača koji dožive krah s prvim startapom uspeva s drugim ili trećim ili desetim. Poenta je jednostavna – sa svakim novim startapom imaćete više iskustva u razvijanju proizvoda i upravljanju poslom. Znaćete gde ste grešili i šta ne bi trebalo da radite u budućnosti, gde vam je bila potrebna pomoć, a šta ste mogli i sami.
Uspeh takođe podrazumeva i da vas kupi veći i bolji startap ili kompanija. U tom slučaju, vi ili novi vlasnici birate da li ćete ostati u kompaniji ili ćete uzeti novac i krenuti u neki drugi projekat.
Uspešni startapi
Uspešnim startapima smatramo one koji postoje, zarađuju i razvijaju svoj proizvod već dugi niz godina. Što se tiče Srbije, među takvima je Nordeus, kompanija koja se bavi igrama, a njihov najpoznatiji proizvod Top Eleven Football Manager. Zatim je tu CarGo, srpski odgovor na Uber, koji se i pored svih prepreka tipičnih za našu zemlju uspešno razvija. Infostud, sajt za edukaciju i pretraživanje poslova i poslodavaca, Nekretnine.rs, portal za pretragu nekretnina, Polovniautomobili.com, za pretragu motornih vozila… Ne zaboravimo da su Limundo i Kupujemprodajem, srpske verzije eBay‑a, među najpopularnijim domaćim startapima koje koristimo svakodnevno.
Kompanija Content Insights, koja se bavi kreiranjem metrike za bolje ocenjivanje učinka novinara i samog sadržaja, pre više od godinu dana dobila je više od milion evra za proširenje tima i odeljenja za korisničku podršku. Najveću investiciju dosad, 45 miliona dolara, dobio je srpsko‑američki Seven Bridges za svoju ideju o personalizovanoj medicini i otkrivanju terapije za lečenje teških bolesti analizom miliona genoma.
Neuspešni startapi
Za većinu neuspešnih startapa nikada nismo i nećemo čuti, a oni za koje znamo da su nekada postojali možemo okarakterisati i kao uspešne i neuspešne. Dok je u Srbiji relativno malo ili nimalno primera vrednih pomena, u insotranstvu su najpopularniji nekadašnji startap džinovi poput društvenih mreža MySpace i Vine, zatim platforme za preuzimanje muzike Napster i još miliona drugih kojima se svako malo objavi umrlica na TechCrunch‑u.
Iako startap nije nov koncept i mada se njegovo značenje proširuje na najrazličitije delatnosti – od hrane do VR naočara, može se slobodno reći da se kod nas startap zajednica i kultura tek šire i dobijaju na snazi. Sve više kompanija vidi priliku u investiranju u nove ideje, otvara se sve više hub‑ova i sve više ljudi odlučuje se na ovaj korak u nadi da će svojom idejom bar malo promeniti svet. Startap manija ne jenjava – toliko je intenzivna da je američka televizija ABC pre par godina ponovo pokrenula rijaliti šou Shark Tank u kome se startapi pred komisijom uspešnih biznismena takmiče ne bi li dobili finansije za svoju ideju. Laktanje u kompaniji koje smo gledali u Trump‑ovom „Šegrtu“ davno je prošlo vreme, sada gledanost postižu vlasnici malih biznisa.
Ana Eraković
