Umlaut: Godina za 5G

Umlaut, bivši P3, je globalna kompanija koja nudi savetodavne i izvršne usluge klijentima širom sveta, najčešće u oblasti telekomunikacija. Od 2006. godine posluju i u Beogradu, gde trenutno radi preko 150 ljudi, podržavajući end‑end projekte širom sveta. Hakan Ekmen, CEO umlaut‑a, govori o temi godine – komercijalnom proboju 5G mreža!

Kada globalno možemo očekivati uvođenje 5G mobilne mreže, uzimajući u obzir sva potrebna ulaganja?

SAD i Kina puno ulažu u 5G tehnologiju, pokušavajući da postanu vodeće zemlje. Azijske zemlje, kao što su Južna Koreja i Japan, su takođe u prednosti jer njihove LTE mreže već pokazuju znakove limita kapaciteta. U Evropi primećujemo sporije uvođenje, mada u Velikoj Britaniji postoje snažne finansijske injekcije za ubrzavanje usvajanja 5G tehnologije, a takođe se spremaju i telekomunikacijske grupe širom EU.

I postojeći biznisi imaće korist od brze konekcije, ali će glavna korist doći u bliskoj budućnosti. 5G ipak ne treba posmatrati samo kao budućnost, to je današnja realnost: Deutsche Telekom tvrde da njihova 700 MHz 5G mreža polovinom jula 2020. godine stiže do gotovo 50% nemačkog stanovništva. Iako je ovo impresivno dostignuće, Swisscom je otišao daleko ispred i do danas je dosegao do 90% švajcarske populacije sa 1 Gbit/s 5G vezom, a blisko ga prati rival Sunrise. Rogers je lansirao svoje usluge 5G tokom januara 2020. u Kanadi, kao i Bel i Telus, koji su to učinili tokom juna. Vodafone grupa je bila prva koja je uvela 5G međunarodni roaming među svojim glavnim evropskim mrežama u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i Španiji početkom 2020.

Najviše iznenađuje činjenica da je Švedska, dom kompanije Ericsson, pomalo opušteno počela sa primenom 5G tehnologije: samo Tele 2 ima funkcionalnu mrežu koja je do sada ograničena na grad Stokholm. Skandinavske boje za sada ponajpre brani Finska, gde je Elisa svoje prve 5G ugovore ponudila već krajem 2018. godine. 5G je sadašnjost!

Kolika je važnost 5G za ekonomiju i koje su mogućnosti njenog daljeg razvoja?

Ključna reč je – digitalizacija. Prvo će se to desiti u mobilnoj industriji. Big Data i crowdsourcing su već godinama ključne reči novih poslovnih modela i usluga. Ali digitalizacija znači više. Evo nekoliko primera: senzori u nosivim uređajima, IoT, AI, autonomna vožnja… 5G će biti mreža mašina i omogućiće prenos i obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu.

Trenutno je naš tim u Srbiji intenzivno uključen u više projekata vezanih za testiranje 5G infrastrukture širom sveta. Većina toga se događa u SAD‑u, jer je ovo tržište napravilo najveći iskorak ka usvajanju 5G tehnologije. Između ostalog, naši stručnjaci su uključeni u referentne projekte merenja, gde je naš glavni cilj da testiramo i uporedimo performanse mreže između 4G i 5G, ali i 5G performanse među različitim američkim operaterima.

Da li je razvijeno dovoljno komercijalnih usluga koje se nude u 5G mreži?

Usluge su i dalje u početnim fazama razvoja, kao i čitava 5G mreža. Sada se sve više i više šire.

Da li će uvođenje 5G tehnologije unaprediti sve industrije?

5G je novi sloj tehnologije za koji našim poslovnim partnerima nudimo podršku, savetovanje, inženjering i testiranje njihovih usluga za dalji rast. Takođe, 5G vidimo ne samo kao pokretača za dalji rast OEM‑ova i pametnih telefona, već i za dalji rast drugih industrija, jer zbog većih brzina i malih latencija 5G aplikacije mogu biti svestrane. Videćemo u skoroj budućnosti aplikacije 5G u mnogim domenima kao što su virtuelna stvarnost, cloud gaming, pametni gradovi i još mnogo toga.

5G: Gde smo danas?

Prema Ericsson‑u, trenutno postoji 55 komercijalnih 5G mreža od kojih je šest nudilo samo fiksni bežični pristup (FWA), pre svega u SAD. Uz to, broj 5G mreža u svetu se udvostručio u poslednjih dvanaest meseci. Pametni telefoni su u isto vreme stizali na tržišta. Iako su prvi modeli bili vrhunski uređaji u četvorocifrenom cenovnom rangu evra i dolara, pa samim tim s ograničenim tržišnim potencijalom, neki kineski proizvođači telefona kao što su Xiaomi, Realme, Oppo, OnePlus i drugi počinju da isporučuju tržištima 5G telefone srednje klase, pristupačne većini pretplatnika.

U Evropi većina 5G mreža koristi takozvane C‑opsege frekvencija između 3,4 i 3,8 GHz kao primarni opseg 5G, u SAD su češći opsezi mm talasa između 24 i 28 GHz. Iako 5G može ispuniti svoje obećanje o velikim mobilnim brzinama, fizika ograničava područje pokrivanja po baznoj stanici, što 5G gigabitne mreže u većini zemalja čini slabije primetnim. Nova masivna MIMO tehnologija (višestruki ulazi, višestruki izlazi) postepeno to poboljšava i tako će proći neko vreme dok sveprisutne gigabitne mobilne mreže neće biti rasprostranjene širom Evrope.

Da bi rešili ovaj izazov pokrivanja, operatori sve više počinju da primenjuju 5G na frekvencijama ispod 1 GHz, tj. oko 700 MHz u Evropi i 600 MHz u Americi. Koristeći mrežu baznih stanica decenijama postojećih GSM mreža, nadograđujući ih antenama sa više frekvencija kao i softversko definisanom radio tehnologijom i koristeći nove radio funkcije poput dinamičkog deljenja spektra (DSS), operateri su pronašli način da brzo obezbede 5G pokrivenost po razumnoj ceni. DSS omogućava koegzistenciju LTE i 5G u istom opsegu nosača, što operaterima omogućava fleksibilno korišćenje takvih nosača za pokrivanje 5G ili za proširenje svojih LTE kapaciteta agregacijom nosača novog opsega od 700 MHz s primarnom pokrivenosti LTE‑a na 800 MHz.

Današnje 5G mreže su takozvane nestandardne (NSA) instalacije, što znači da rade samo u kombinaciji sa 4G mrežom. Sve kontrolne funkcije kada su u pitanju podaci isključivo se preusmeravaju preko 4G mreže, dok se opterećenje veze, npr. video stream, prenosi preko 5G konekcije. Ovo je bio zahtev mnogih mobilnih operatera koji su želeli da brzo postignu gigabitne brzine u svojim radio mrežama i istovremeno produže vek svojih osnovnih mreža. Takozvana servisno zasnovana arhitektura (SBA) potpuno virtuelizovanog 5G jezgra neophodna je kako bi omogućila neke od najperspektivnijih karakteristika 5G, kao što su ultra‑niske latencije i masovna komunikacija mašina.

Njihov razvoj je još uvek u toku i zaživeće u takozvanim 5G samostalnim (SA) mrežama, koji se sastoje od 5G jezgra i radija, bez potrebe za 4G konekcijom preko koje bi se prenosili kontrolni podaci. Prva samostalna instalacija 5G sistema trenutno napušta laboratoriju i ostaje da se vidi hoće li se prvi put pojaviti u javnim ili privatnim 5G mrežama. Za razliku od NSA, dostupnost terminala je do danas ograničavajući faktor za komercijalne SA instalacije.

Sve u svemu, 2020. godina u mobilnom svetu ostaće upamćena kao godina kada je 5G napravio svoj komercijalni proboj. S povećanjem mreže i drastičnim širenjem dostupnosti 5G pametnih telefona, 5G će postati pristupačan sve većem broju korisnika. Vrlo je moguće da će 5G biti najbrže usvojena mobilna tehnologija ikada.

O kompaniji umlaut

Umlaut, bivši P3, je globalna, multi‑industrijska, svestrana i sveobuhvatna kompanija koja nudi savetodavne i izvršne usluge klijentima širom sveta. Koriste svoje interdisciplinarne mogućnosti da dodaju vrednost, kvalitet i fokusiraju se na organizacije i proizvode. Umlaut je sposobna i agilna grupa konsultanata i inženjerskih firmi. Više od 4.500 specijalizovanih stručnjaka i inženjera pruža inovativna rešenja u svim industrijama i njihovim različitim segmentima, kao i služenju javnom sektoru i razvoju organizacionih kultura, struktura i procesa. U telekomunikacionom sektoru, umlaut pruža nezavisne tehničke i menadžerske konsultantske usluge, uključujući planiranje mreže, end‑to‑end optimizaciju, sigurnost, KoS i KoE testiranje, međunarodno vrednovanje, testiranje uređaja i usluge prihvatanja.

Umlaut se bavi svim granama industrije telekomunikacija, obraćajući se mrežnim operaterima, dobavljačima opreme, proizvođačima uređaja, organizacijama za javnu bezbednost i regulatornim vlastima širom sveta. Od 2006. godine umlaut je prisutan u Srbiji sa sedištem u Beogradu. U poslednjih 14 godina, umlaut je prerastao u tehnološki centar sa više od 150 zaposlenih u Srbiji, podržavajući end‑end projekte širom sveta, od SAD, Evrope, Afrike pa sve do Australije.