Uvodnik: Beznadežno zaljubljeni u Apple?

Pre desetak dana Apple je predstavio M1 Pro i M1 Max procesore i MacBook Pro računare zasnovane na njima. Po opštem mišljenju, ovo su računari koji prave suštinsku razliku – barem su trostruko brži od bilo kog Windows laptopa slične cene (preko 300 hiljada dinara, prim.ur.), a troše polovinu energije koja je Intel / AMD laptopu potrebna za rad. Bio je to, kako reče jedan kolega, loš dan za Apple hejtere. Ipak, budućnost ovih računara nije zagarantovana – postavlja se pitanje potreba korisnika… i raspoloživog softvera

RISC i CISC u klinču

Priča o ratu RISC i CISC procesora traje barem koliko i istorija našeg časopisa: još u decembru 1995. testirali smo prve PowerPC mašine i Milan Bašić je zaključio da „PowerPC 604 dobija bitku“, dok je Bojan Tepavčević kompajlirao Linpack sistem za rešavanje linearnih jednačina koji se koristi u građevinarstvu… i RISC 4600 je „počistio“ tadašnji Pentium. Pa ipak, procesori sa kratkim i simetričnim setom instrukcija nisu zamenili vladajuće računare zasnovane na Intel čipovima; ostali su tek niša na tržištu, za specijalne primene.

Glavna konkurencija Intel‑u bio je i ostao AMD, koji takođe proizvodi procesore sa složenim setom instrukcija (CISC), ali zato može da izvršava sve Windows programe. Sada se u utakmicu uključuje Apple, koji je imao snage da već nekoliko puta menja procesorsku platformu: Macintosh je prvo radio na Motorola 68000 čipovima, pa je 1994. prešao na PowerPC, 2005. na Intel (kakvo je samo to bilo iznenađenje) a sada prelazi na ARM set instrukcija i M1 čipove koje će sam proizvoditi. To su procesori koji će više ličiti na ono što viđamo u smartfonima i tabletima, a opet će na njima raditi desktop operativni sistem MacOS. Nastaju laptopi koji će performansama prestići ne samo sve druge laptope, nego će biti uporedivi sa najjačim desktop mašinama; tek bi neki serverski hardver mogao da nadjača M1 Max. A potrošnja energije je minimalna, dakle baterije traju po 15 sati… i više.

Lekcije iz prošlosti

Dizajnirajući računare koji će prikazati snagu M1 čipova, Apple je hrabro priznao svoje greške: vratili su ne samo portove za ekspanziju koje su u prethodnim generacijama MacBook‑a nerazumno izbacili (fraza je „new computer with advanced connectivity“), već i funkcijske tastere, poslavši Touch Bar na đubrište istorije. Vraća se i MagSafe konektor, ali još nema touch ekrana, olovke… Ne sumnjam da će novi MacBook Pro računari biti vrlo popularni među zaljubljenicima u Apple ekosistem, ali da li brzina, široke magistrale, mala potrošnja, mogućnost povezivanja eksternih ekrana i drugih uređaja mogu da promene stanje na tržištu? Apple je krajem prošle godine držao oko 8% globalnog tržišta laptopa, uz rast sa 6.9% na kraju 2019. godine.

Ključno je pitanje da li će neko ko je do sada koristio Lenovo (preko 25% tržišta), HP (21%) ili Dell (17%) laptop preći na Apple? Treba proceniti potrebe korisnika – MacOS nije operativni sistem za Enterprise tržište, na njemu je raspoloživ samo delić programa koji postoje za Windows platformu. Da, M1 Max će mnogo brže renderovati video, ali koliko često renderujete video? Sa druge strane, Microsoft Office za MacOS je tek demo verzija „pravog“ Office‑a za Wintel računare, uz poseban osvrt na osiromašeni Excel. Za veliku većinu korisnika Wintel računar je dovoljno brz, a i baterija koja obezbeđuje 7 sati autonomije je sasvim dovoljna. Još nema killer aplikacije koja će proslaviti M1 Pro.

I tako, RISC po običaju dobija bitku na papiru, ali nije ni blizu da dobije tržišni rat. Možda tamo negde u PC#584…