Uvodnik: Stigosmo u budućnost
Naš inspirativni put u budućnost stigao je do 300. stepenice. Dobra prilika da se osvrnemo unazad, kako bismo bolje videli šta je pred nama.
Da li smo 1995. godine, kada je „PC“ nastajao, mogli da zamislimo da ćemo skoro 30 godina kasnije koristiti računare koje danas koristimo? Pa, u priličnoj meri jesmo. Da li smo mogli da zamislimo svet vrhunskih tehnologija u kom živimo? Nisu to mogli ni najbolji SF autori. Računari napreduju prema očekivanjima, ali računarstvo napreduje neverovatnim tempom!
Čak i u davnim vremenima kada smo pripremali PC#1 znali smo za Murov zakon, koji kaže da se broj tranzistora na integrisanim kolima udvostručuje na svake dve godine, a mi neoficijelno kažemo da se „sve“ u računarstvu duplira u tom intervalu. Da sam se 28. marta 1995, kada sam završio uvodnik PC#1, zapitao kako će izgledati računar na kome 14. juna 2022. pišem uvodnik za PC#300, lako bih sračunao. Tada sam koristio 80486 PC na 66 MHz sa 8 MB RAM-a i 420 MB hard-diskom. Ako je verovati Muru, za 27 godina to bi trebalo da se udvostruči 14 puta. Moj PC je prilično u skladu sa očekivanjima: trebalo bi da ima 128 GB RAM-a (upravo toliko i ima) i 6.7 TB hard-diska (ima više, ali su u međuvremenu izmišljeni SSD-ovi), dok je najviše podbacila frekvencija, koja je trebalo da stigne do teraherca. Da sam mogao da pogledam kroz neki vremeplov, najviše bih bio oduševljen velikim 4K ekranima… eh, šta su oni za ondašnji amber Hercules!
Uticaj računarskih tehnologija na svakodnevni život nije bilo moguće zamisliti. Internet je tek dolazio, kod nas je još bio nedostupan, ali smo, dopisujući se na Sezam BBS-u, makar zamišljali kako će sve to izgledati. A ispalo je pomenutih 214 puta bolje. Sve informacije na svetu, nadomak ruke, pa čak i u džepu, od kada su se u njemu našli pametni telefoni. Iako uglavnom razumem kako ta tehnologija radi, priznajem da mi i dalje mogućnost da ležerno razgovaram glasom i slikom sa nekoliko kolega na raznim krajevima sveta istovremeno, pa još praktično besplatno, deluje kao magija. Velika otkrića u oblasti veštačke inteligencije tokom druge decenije ovog veka, a pre svega duboko učenje i GAN (generative adversarial networks), dovele su nas u tačku gde kompjuter savršeno prepoznaje slike i čak „razume“ šta je na njima, a sasvim smo blizu tačke gde ćemo sa računarom moći da razgovaramo kao sa čovekom.
Kako su se menjali računari i računarstvo, tako se menjao i naš časopis. U startu smo se pozicionirali kao časopis za profesionalnu primenu računara, ali je profesionalna primena danas sasvim nešto drugo; da mi je neko 1995. godine pokazao PC iz 2022. bio bih, najblaže rečeno, začuđen. Promene ne prestaju: rođendanski broj donosi novi dizajn koji je pripremio Andrija Ćeranić, bolju organizaciju sadržaja, nove rubrike (ne brinite, vedra strana je i dalje tu), novu mobilnu aplikaciju, ali i prodavnicu koja omogućava plaćanje pretplate i pojedinačnih brojeva kreditnim karticama. PC#300 tek oslikava velike planove za budućnost, koje ćete upoznavati kroz sledeće brojeve časopisa, sajt i nove kanale komunikacije, među kojima će dominirati video-sadržaji.
I tako, nastavljamo put prema PC#400… i dalje. Kako će tada izgledati računari? Murov zakon kaže da će sve biti 16 puta veće, dakle 2 TB RAM-a u desktop računaru i 192 GB u smartfonu, 24 TB SSD u PC-ju i 16 TB storage-a u telefonu, pa dalje redom… uz poseban osvrt na RISC procesore koji donose novi skok u performansama. Pravo pitanje je šta ćemo raditi sa tim monstrumima – da li će se uz igre, simulacije i virtuelnu realnost za toliku snagu naći i nekog korisnog posla? Jedva čekam da vidim…
