Uvodnik: The winter is coming
Dolazi zima… Sumornim predviđanjima koje je izrekao Aegon the Conqueror u prvim epizodama nove serije House of the Dragon kao da se pridružuju i mnogi domaći informatičari, pa i poslovni ljudi. Pitaju se hoće li biti struje, kako će oprema funkcionisati u uslovima nestabilnog napajanja, da li se uopšte može poslovati ako cloud nije dostupan i šta uraditi da bismo se, koliko je to moguće, obezbedili od neželjenih scenarija.
Brinuti, to je kao kad biste plaćali kamatu na novac koji uopšte ne dugujete, rekao je Mark Tven (a možda i William Rogers). Pa ipak, pred svaku zimu smo brinuli, manje ili više. Najviše smo brinuli u jesen 1999, najgore smo prošli krajem 2000, a od tada sam se u uvodnicima bavio UPS-ovima i zaštitom IT opreme od naponskih udara više reda radi. Sada opet brinemo, nadam se bez previše razloga. Prema svemu što sam čuo, ne očekuju se ozbiljniji problemi, mada su uvek mogući havarijski ispadi, kao i lokalni kvarovi na nivou preopterećenih trafo stanica.
A ako ipak bude većih problema? Ohrabrujuće je što smo u boljoj formi nego što smo bili 2000. godine – laptopi imaju jače baterije i troše manje energije, pa jedno punjenje obezbeđuje po čitavih 8 ili više sati rada. Ako uz to nabavite par eksternih baterija, spremni ste i za daleko veće havarije nego što se realno mogu desiti. Problem je u tome što računar više nije dovoljan – potreban je i pristup Internetu odnosno cloud-u. Bilo da koristite optiku ili kablovsku mrežu, sva je prilika da između vas i provajdera ima neke aktivne opreme koja bez struje neće raditi.
Uvek se setim našeg saradnika koji je svojevremeno bio u drugoj grupi za restrikcije, a bandera sa koje mu dolazi kablovski Internet je bila u prvoj grupi – tako nikad nije imao i struju i Internet u isto vreme. Ostaje vam kao backup mobilni telefon, ali je pitanje koliko su bazne stanice otporne na nestanke struje. Prošle godine je menjana trafo stanica sa koje dobijam napajanje. Bilo je to najavljeno isključenje koje je potrajalo preko 8 sati, i već posle tri sata su obližnje 4G bazne stanice „nestale s vidika“. Da li su u međuvremenu dobile veće akumulatore? Strepnja mi je jača od nade.
Kada razmislite o solarnim panelima, kamionskim akumulatorima, pretvaračima sa 12 (bolje sa 24) na 220 volti, agregatima i sličnim „veselim“ temama, zaključićete da je višesatna i višednevna nezavisnost od električne mreže ako ne nemoguća, a ono veoma komplikovana i izuzetno skupa. Mada, agregat na butan i mala peć na isto gorivo zvuče kao prilično realna ideja. Sa druge strane, ima mnogo smisla zaštititi skupu opremu od eventualnih naponskih udara, nestabilnog napona, kratkih prekida u napajanju i srodnih nevolja. Tu ne mislim samo na računar, već i na mrežnu opremu, televizore, risivere… Gde je moguće treba staviti makar i mali UPS, a gde to nema smisla neku mrežnu zaštitu, možda razvodnu kutiju sa ugrađenim surge protector-om. Opreznost zahteva da u slučaju nekog udara odmah zamenite sve ove uređaje novim, pošto su oni verovatno zaštitili vašu opremu po cenu unutrašnjih oštećenja. Planirajte, dakle, i izvesnu rezervu.
Završiću ovu malu analizu ponavljajući parafrazu iz PC#50: kako bi rekao Peri Mejsn, poslovni čovek ne kupuje UPS zato što očekuje da će nestajati struje; on ga kupuje za slučaj da nestane struje (u romanu „Peri Mejsn i papagaj krivokletnik“ radilo se o testamentu). Dakle, investicija u dobar UPS je investicija u zaštitu svoje opreme i zaštitu rezultata svoga rada, a to je uvek dobro uložen novac. A zima će doći i proći, neće se baš pojaviti Beli hodači.
