Video igre za poboljšanje kognitivnih sposobnosti starijih osoba
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku razvili su paket video igara, koje su dizajnirane da poboljšaju spoznaju kod starijih osoba koje su inače zdrave.
Kognitivne promene mogu biti i reverzibilne
Igre imaju za cilj da rekreiraju uobičajene aktivnosti, poput udaranja u bubanj ili vožnje automobila. Oni takođe uključuju sofisticirani algoritam koji automatski prilagođava težinu igre u zavisnosti od toga koliko dobro neko igra, pomažući da se spreči da manje vešti igrači da postanu preopterećeni, a veštijima pomažući da im igre ne postanu dosadne. U dosadašnjim ispitivanjima, igre su proizvele impresivnu efikasnost sa različitim kognitivnim pokazateljima, uključujući dugoročnu i kratkoročnu memoriju i pažnju. Kognitivni pad je uobičajena pojava sa starenjem, ali ova najnovija tehnologija ima za cilj da pokaže da mnoge od ovih promena nisu uklesane i da su bar delimično reverzibilne. Sastoji se od paketa video igara, nešto što obično povezujemo sa decom, tinejdžerima i mladim odraslima.
Međutim, čini se da stariji ljudi mogu mnogo da dobiju od igranja video igrica, ili barem od igranja ovih konkretnih igara koje su dizajnirane da pomognu u preokretanju nekih aspekata kognitivnog pada u vezi sa godinama. Istraživači se nadaju da bi takva tehnologija mogla da formira novu oblast medicine pod nazivom „iskustvena medicina“, u kojoj bi neinvazivne virtuelne intervencije mogle da pomognu u rešavanju širokog spektra zdravstvenih problema. Igre imaju za cilj da ponovo probude kognitivne veštine i procese koji imaju tendenciju da opadaju sa godinama. „U obzir se uzimaju iskustva i isporučuju se na veoma personalizovan, zabavan način, a naš mozak reaguje kroz proces koji se zove plastičnost“, rekao je Adam Gazali, istraživač uključen u studiju.
„Iskustva su moćan način da promenimo naš mozak, a ovaj oblik iskustva nam omogućava da ga isporučimo na način koji je veoma pristupačan.“ Do danas, istraživači su kreirali igru zasnovanu na ritmu, u kojoj učesnik udara virtuelnim bubnjem o tablet računar. Učesnici moraju da odgovaraju ritmičkom obrascu, a kako vreme prolazi signali koje učesnik primi nestaju, primoravajući ih da se oslone na svoje pamćenje da bi ponovili ritam.
Iznenađujuće je da igra nije samo poboljšala sposobnost učesnika da zadrži ritam, već je poboljšala i njihovu sposobnost da pamte lica, što sugeriše da bi igre mogle imati prednosti van cilja u drugim kognitivnim oblastima koje nisu direktno ciljane tokom igranja. „Poboljšanje pamćenja je bilo neverovatno“, rekao je Teodor Zanto, još jedan istraživač uključen u studiju. “Postoji veoma jaka komponenta treninga pamćenja u ovome, a generalizovana je na druge oblike pamćenja.”
Izvor: Medgadget
