Vodič za početnike za AI: superiornost mašina

Trenutno ne postoji mašina sposobna za nadljudsku inteligenciju.

Biti pametan je teže nego što mislite

Bar za sada, univerzum funkcioniše tako. Možda se čini da je veštačka inteligencija na neki način pametnija od ljudi. Na primer, moćne neuronske mreže koje koristi velika tehnologija mogu da sortiraju milione fajlova za nekoliko sekundi, za šta bi ljudima trebalo više od jednog života. Ali to nije nadljudski podvig intelekta, već menja ljudsku pažnju za brzinu mašine. Ne postoji zadatak zasnovan na pažnji, da mašina može da pobedi čoveka. Hajde da koristimo kompjuterski vid kao primer. Možete da obučite AI model da prepoznaje slike mačaka. Ako imate 10 miliona slika i morate da znate otprilike koliko od njih ima mačke u sebi, AI bi trebalo da bude u stanju da uradi za nekoliko sekundi ono što bi ljudima trebalo mnogo godina da postignu. Međutim, ako ste uzeli 100 dece školskog uzrasta i naterali ih da pogledaju 100 slika kako bi utvrdili na kojim slikama su mačke, nijedna neuronska mreža koja danas postoji ne bi mogla dosledno nadmašiti decu. U ovom konkretnom zadatku, možemo ukazati na činjenicu da se AI bori da identifikuje subjekte kada subjekt nije postavljen u tipičnom obrascu. Tako, na primer, ako obučete mačku kao klovna, prosečno dete bi i dalje razumelo da je to mačka, ali veštačka inteligencija koja nije obučena da prepozna mačku obučenu u nešto drugo – vrlo lako može da ne uspe da izvrši zadatak.

Kompromis o kome govorimo, kada žrtvujete tačnost zarad brzine, u srži je problema sa AI. Zamislite da je u našem špilu od 10 miliona bio statistički značajan broj slika koje prikazuju mačke obučene kao klovnovi, a model koji smo koristili borio se sa kostimiranim mačkama. Mačke obučene kao klovnovi mogu biti u manjini slika mačaka, ali su i dalje mačke. To znači da će cela populacija mačaka obučenih kao klovnovi verovatno biti izostavljena iz brojanja AI. Ljudsko dete ne pati od istog problema. Možete da obučete mačku kako god želite, i sve dok niste blokirali identifikacione karakteristike mačke, dete će shvatiti da je to mačka u kostimu. Ovaj problem, u velikim razmerama, upravo je razlog zašto automobili bez vozača još uvek nisu dostupni van dobro regulisanih testova. Superiornost mašina se može opisati kao paradigma u kojoj kompjuteri znaju šta je najbolje za ljude i imaju mogućnost da nas kontrolišu nenasilnim sredstvima. Ako legije robota ubica iznenada otputuju u prošlost da bi nas potčinili laserskim puškama, to je druga vrsta superiornosti – ona ​​koja je izvan okvira ovog nefikcionalnog članka. Velika ideja iza superiornosti mašina je da ćemo jednog dana stvoriti veštačku inteligenciju koja je toliko inteligentna da nadmašuje ljude u svojoj sposobnosti da rasuđuje, planira i prilagođava se. Razlog zašto je to tako atraktivan koncept je dvostruk:

1. Zamišlja budućnost u kojoj su ljudi konačno rešili sve svetske probleme… izmišljajući magičnu kutiju da ih reši umesto nas.
2. Možemo ispričati zastrašujuće „šta ako“ priče o tome šta bi se dogodilo da je magična kutija zla.

Ali trenutno ne postoji mašina koja može nadmašiti tipičnog čoveka u bilo kom datom zadatku, sa izuzetkom digitalne brzine i slučajnosti. Kada se ljudima i mašinama da zadatak koji uključuje okludirane informacije — na primer, igranje šaha ili utvrđivanje da li je neko demokrata ili republikanac gledajući sliku njegovog lica — sposobnost predviđanja sledećeg segmenta u linearnom rezultatu često može biti adut inteligencija. DeepMind-u nije potrebna inteligencija da bi pobedio ljude u Go-u, potrebno je striktno poštovanje verovatnoće i sposobnost predviđanja sledećeg poteza. Čovek može da pogleda šahovsku tablu i zamisli X količinu poteza u datom vremenskom periodu. AI može da zamisli, teoretski, sve moguće poteze u datom vremenskom periodu. To ne znači da AI nije jedan od najneverovatnijih podviga kompjuterske nauke koje je čovečanstvo ikada ostvarilo, to samo znači da nema nadljudski nivo inteligencije – zapravo nije ni blizu ljudskog nivoa. I ne postoji čovek na svetu koji može da pogleda lice druge osobe i odredi njihovu političku opredeljenost.

Možemo da pogađamo, a veštačka inteligencija često može da pogađa tačnije od nas. Dobar način da se posmatra veštačka inteligencija je razmišljanje o njoj kao o alatu. Lakše je čoveku da poseče drvo sekirom nego bez nje, ali je nemoguće da sekira išta uradi bez čoveka. Sekira ima nadljudsku otpornost i veštinu sečenja drveća, ali je ne biste nazvali nadljudskom. AI koji može veoma brzo da uoči mačke na slikama je dobar alat koji treba da imate ako ikada zatrebate da uočite mačku, ali to nije nešto što biste nazvali nadljudskim. Isto važi i za onog koji može da nas pobedi u igrama. Mašine su odlične u određenim zadacima. Ali mi smo daleko od pojave vrhunskog digitalnog bića. Moraćemo sami da shvatimo stvari, barem za sada. Srećom, imamo AI da nam pomogne.

Izvor: Thenextweb