Zašto je Švedska zemlja startapova?
Švedska predstavlja zemlju u kojoj su poslovanje otpočele neke od najvećih tehnoloških firmi poput Spotify-a, Minecraft-a, Candy Crush Saga, kao i SoundCloud-a, koji je najpre osnovan u Stokholmu, a zatim premešten u Berlin. Švedska je jedina evropska zemlja za koju se može reći da uspeva da parira Silikonskoj dolini po broju tehnoloških firmi čija vrednost prelazi nekoliko milijardi dolara.
Jedna od bitnih stvari koja je učinila Švedsku tako primamljivom za digitalne preduzetnike jeste visoka stopa poreza. Uprkos tome što mnoga istraživanja pokazuju da su zemlje sa velikom državnom administracijom i visokom stopom poreza nepovoljne za preduzetništvo, primer Švedske i tehnoloških firmi koje tamo posluju, pokazuje da preduzetnici mogu da imaju veliku korist od javnih investicija i razvijene socijalne i fizičke infrastrukture.
Više od 60 odsto površine zemlje ima prustup super brzom optičkom internetu, sa preko 100 megabita po sekundi, a švedska vlada nastoji da taj procenat iznosi 90 odsto do 2020. Sve to je bilo finansirano od strane vlade, kojoj inače nije prvi put da podržava tehnološke projekte, budući da su 1990. podsticali domaćinstva da kupuju kompjutere. To je ubrzo doprinelo da gotovo svaka kuća poseduje računar. Danas, više od 95 odsto švedske populacije koristi internet. Jedan od svetlih primera predstavlja Sebastian Siemiatkowski, osnivač i CEO e-commerce kompanije Klarna vredne 2,5 milijarde dolara, koji vizionarsku državnu politiku smatra zaslužnom za to što je počeo da programira sa deset godina.
Uspeh švedskih tehnoloških firmi je deo šire ekonomske slike u kojoj bitnu ulogu imaju reforme iz 1990. godine, kada je izvršena deregulacija u mnogim oblastima u kojima su monopol imala javna preduzeća. Međutim, ono što predstavlja jedan od ključnih preduslova za razvoj startapova jeste poverenje koje građani imaju u državni sistem, što se manifestuje i u sferi poslovanja i ekonomiji. Kvalitet odnosa između poslodavaca i zaposlenih, samim tim i uspeh i inovativnost kompanija, određuje stepen međusobnog poverenja, što je u Švedskoj kulturološki ukorenjeno. U takvom sistemu velike kompanije žele da sarađuju i dele znanje sa malim startap firmama. Društveni sistem koji je izgrađen na snažnom poverenju građana povećava sigurnost i omogućava preduzetnicima da podnesu veće rizike u poslovanju.
Izvor: World Economic Forum
