BIZIT 2024

‘5D’ memorijski kristal da može da čuva podatke zauvek — ljudski genom je već upisan na jedan mali kristal

21. septembra, istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu u Velikoj Britaniji otkrili su da su uspešno laserski ugravirali ceo ljudski genom na “5D” memorijski kristal uz pomoć kompanije Helixworks Technologies.

PCPress.rs Image

Čuvanje čovečanstva za potencijalnu daleku budućnost u medijumu otpornom na “bit rot” 

Ovaj korak je vrhunac decenija istraživanja o laserskom graviranju na prozirnim medijima za skladištenje podataka, koji datiraju još od 1996. godine, a sada imamo “5D” memorijske kristale koji mogu da snime do 360 terabajta podataka na kvadrat od 5 inča i, zbog visoke izdržljivosti materijala, trebalo bi da traju praktično zauvek bez propadanja podataka.

“5D” memorijski kristal, koji je zapravo napravljen od silikatnog stakla, drži Ginisov rekord za najizdržljiviji materijal za čuvanje podataka. Napominje se da može da izdrži kosmičku radijaciju, podnese silu do 10 tona po kvadratnom centimetru i čak preživi temperature do 1000 stepeni Celzijusa. Koristeći ovaj medij za čuvanje ljudskog genoma, tim koji stoji iza projekta veruje da mogu da obezbede “nacrt za oživljavanje čovečanstva nakon izumiranja hiljadama, milionima ili čak milijardama godina u budućnosti,” zahvaljujući njegovoj ekstremnoj izdržljivosti i gustini skladištenja.

Naravno, tehnologija potrebna za kloniranje ljudi ili rekreaciju čovečanstva samo iz ljudskog genoma još ne postoji. Možda nikada neće ni postojati. Ali ova tehnologija bi i dalje mogla imati praktične primene u širem smislu, naročito ako se nadamo da sačuvamo većinu ili sve iz trenutne digitalne ere za buduće generacije. Uz to, važno je objasniti da nisu izmislili dve nove dimenzije prostora i vremena za ovaj “5D” memorijski kristal. “D” u ovom kontekstu se odnosi na stepen slobode. Kao što objašnjava zvanična stranica “5D” memorijskog kristala, ovi kristali su zapravo zasnovani na postojećim 3D optičkim tehnologijama za skladištenje sa dodatkom “dvolomnosti,” što omogućava da svaka mikroskopska “jamica” za čuvanje podataka pohrani osam bita, odnosno pun bajt podataka, umesto samo jednog bita po jamici. Ovo se smatra dodavanjem dva dodatna stepena slobode na očekivane tri prostorne dimenzije slobode, što nam daje naziv “5D”.

Izvor: Tomshardware

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *