5G intervju: Vladica Tintor, RATEL

Naš serijal članaka posvećenih 5G tehnologijama ne bi bio kompletan bez razgovora sa direktorom RATEL-a, glavnog regulatornog tela za elektronske komunikacije u našoj zemlji. Ispred RATEL-a, za PC Press je govorio direktor agencije Vladica Tintor.

Peta generacija mobilne telefonije je jedna odnajvažnijih ICT tema godine. Da li su započele pripreme za realizaciju ovog projekta u Srbiji?

Pripreme su započele još 2016. godine a sastoje se u praćenju svetske i evropske regulative u oblasti 5G mobilnih mreža kao i u međunarodnim koordinacionim sastancima posvećenim replaniranju spektra, radi pripreme za 5G. Kao rezultat ovih aktivnosti, Agencija je izradila predlog novog „Plana namene radio‑frekvencijskih opsega“ koji je dostavljen Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija u januaru ove godine. U toku je i izrada studije koja se odnosi na izbor optimalnog aukcijskog modela prodaje frekvencijskih opsega za postojeće i novu 5G tehnologiju. Rezultati studije trebalo bi da doprinesu postizanju najveće dobiti državi od prodaje spektra, efikasno korišćenje spektra kao ograničenog nacionalnog resursa, široku rasprostranjenost na nacionalnom nivou novih usluga i predvidivo okruženje koje će omogućiti investicije u 5G.

5G podrazumeva nove frekvencije koje nisu iste u svim zemljama. Kako stoji stvar u Srbiji, da li se zna koje će frekvencije biti ponuđene operatorima i da li će se poći od low‑frequency (ispod 6 GHz), milimetar wave (do 28 GHz ili 39 GHz) ili mid‑band (3,5 GHz do 7 GHz)?

Sve evropske zemlje planiraju identične frekvencijske opsege za 5G. U predlogu „Plana namene“ su opsezi koji su već usaglašeni na nivou Evrope kao glavni opsezi za 5G: 700 MHz, 3.4‑3.8 GHz kao i opseg 26 GHz. Ovo su i mogući opsezi za prodaju, a sama odluka koji će opsezi od ovih biti ponuđeni operatorima i kada, još nije doneta.

Kome danas pripadaju frekvencije koje s u potrebne za 5G?

Opseg 700 MHz je po „Planu namene“ namenjen za radio‑difuznu službu (DVB‑T2) i u tu svrhu se trenutno u Srbiji koristi samo jedan kanal. Korišćenje ovog opsega za 5G biće omogućeno završetkom tranzicionog perioda napuštanja ovog opsega od strane digitalne televizije u našoj i susednim zemljama, a što se poklapa sa rokom četvrti kvartal 2020. godine. Ovo je rezultat dvogodišnjeg rada predstavnika Agencije u SEDDIF grupi (South East Digital Dividend Implementation Forum) i potpisanog multilateralnog okvirnog sporazuma (13 zemalja) i sedam bilateralnih sporazuma na replaniranju kanala digitalne televizije iz opsega 700 MHZ u niži opseg 470‑694 MHz. Opsezi 3.4‑3.8 gigaherca i 26 GHz oslobođeni su postojećih korisnika.

Da li ste proučavali strategije zemalja u region i kako ćemo se mi uklapati sa njima?

U procesu pripreme za implementaciju 5G u Srbiji Agencija je kroz aktivno učešće u radu organizacija BEREC (Udruženje evropskih regulatornih agencija) i RSPG (Ekspertska savetodavna grupa Evropske komisije za oblast upravljanja radio‑frekvencijskim spektrom) upoznata sa svim aktivnostima koje se odnose na regulatorni deo, kao uslov za uvođenje 5G, tako i sa trenutnim statusom korišćenja spektra u zemljama Evrope. Strategija svake od zemalja uslovljena je njenom ekonomskom snagom pa se to preslikavanje očekuje i kod nas. Ono što treba slediti iz iskustava drugih zemalja je da sama odluka o momentu prodaje spektra mora biti doneta u najpovoljnijem trenutku po državu radi ostvarivanja najveće moguće dobiti a koja će biti i u interesu budućih korisnika.

Kada očekujete raspisivanje konkursa za dodelu frekvencija?

Sa stanovišta Agencije, vrše se intenzivne pripreme da se stvore regulatorni preduslovi za raspisivanje javnog nadmetanja u drugoj polovini 2020. godine. Tačan termin raspisivanja će se znati u narednom periodu.

Da li je potrebna izmena nekih propisa da bi se 5G mreža mogla realizovati?

Prvenstveno je neophodno donošenje novog „Plana namene radio‑frekvencijskih opsega“ i planova raspodele na osnovu tog „Plana namene“.

Da li postoji zabrinutost oko eventualnog uticaja zračenja visokih frekvencija na zdravlje ljudi ? Da li RATEL preduzima neka istraživanja u tom smislu, u saradnji sa drugim organizacijama?

Zabrinutost stanovništva zbog eventualnog uticaja na zdravlje postoji i kod nas kao i u drugim zemljama. Uticaj zračenja na okolinu je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine a predstavnici RATEL‑a su članovi radne grupe tog Ministarstva koja se bavi uticajem nejonizojućeg zračenja po okolinu. U 2017. godini RATEL je počeo sa projektom kontinuiranog praćenja nivoa elektromagnetskog polja u zonama povećane osetljivosti na teritoriji Srbije (predškolske, školske i zdravstvene ustanove). Plan je da u naredne tri godine projekat obuhvati stotinu lokacija u gradovima širom države. Podaci dobijeni kontinualnim merenjima su javno dostupni na sajtu Agencije i doprineće utvrđivanju da li postoje bilo kakva odstupanja po pitanju nivoa elektromagnetnog polja u odnosu na propisane u tačkama u kojima se vrše merenja.

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog 5G tehnologiji. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.