ABCD HERE – zajedno ka boljem IKT obrazovanju
Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Srbiji održao je na BIZIT‑u specijalnu sesiju posvećenu problemu koji muči većinu uspešnih IKT firmi u Srbiji – kako privući vrhunske stručnjake i kako poboljšati obrazovni sistem tako da ti stručnjaci budu spremniji za poslove koji ih očekuju u industriji
Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji HERE (Higher Education Reform Expert Team) zasnovan je na inicijativi Evropske komisije, a imenuje i postavlja ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa nacionalnom Tempus kancelarijom. U junu 2015. godine imenovan je novi HERE tim, koji čini 14 članova užeg sastava i 9 članova proširenog sastava. Heterogen po generacijskoj pripadnosti i ulogama u visokom obrazovanju Srbije, HERE tim nastoji da afirmiše i unapredi sprovođenje Bolonjskog i Lisabonskog procesa u našoj zemlji i ostvari saradnju sa državnim organima, institucijama i preduzećima.
Jedna od prvih aktivnosti HERE tima, kojoj je dat naziv ABCD (Academic Busines Club Development) HERE, ima za cilj da promoviše povezivanje visokoškolskih ustanova i poslodavaca kroz specijalne sesije i panel diskusije na stručnim konferencijama iz pojedinih oblasti. Namera je da sesije okupe predstavnike kompanija i drugih subjekata koji zapošljavaju visokoobrazovane kadrove, kao i doskorašnje studente koji su se već zaposlili, nastavnike i saradnike, sa ciljem da iznesu svoja iskustva i pokrenu konstruktivnu raspravu.
Prva sesija iz programa ABCD HERE bila je posvećena obrazovanju iz oblasti informaciono‑komunikacionih tehnologija, a održana je 4. novembra 2015. godine u okviru konferencije BIZIT. Na tržištu rada je primetan nedostatak dovoljnog broja kvalitetnih stručnjaka iz ove oblasti koja se ubrzano razvija, a konkursi u informatičkim kompanijama su permanentno otvoreni.
Sesija koja je okupila oko 80 ljudi iz kompanija, sa univerziteta, članove HERE tima i predstavnike Tempus kancelarije, otpočela je obraćanjem prof. dr Vladice Cvetkovića, dopisnog člana SANU i predsednika HERE Srbija, koji je predstavio ciljeve, način izbora i aktivnosti HERE tima. Zatim je prof. dr Jelica Protić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao moderator sesije, predstavila stanje visokog obrazovanja u oblasti IKT‑a u Srbiji, kapacitete visokoškolskih ustanova, potrebe za povećanjem kapaciteta i trenutni status saradnje između visokoškolskih ustanova i kompanija. Na osnovu upitnika koji je pripremljen za ovu sesiju, o stanju u svojim kompanijama govorili su predstavnici poslodavaca značajnih u ovom sektoru. Svoje viđenje situacije u obrazovanju i potreba kompanija iznela su dvojica izvanrednih mladih inženjera na menadžerskim pozicijama: Milan Novaković (Microsoft Development Center Serbia) i Bojan Panjević (Merit Solutions). Zatim su iz ugla psihologa, pedagoga i HR‑a svoje viđenje situacije iznele Sanja Halilkanović (PS Tech) i Danijela Matijević (Humanity).
Milan Novaković je naglasio da postoje velike kadrovske potrebe u Microsoft razvojnom centru za pozicije software engineer, program manager i data scientist. Oko 90% zaposlenih ima visoko obrazovanje, a dolaze sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta, FON‑a, RAF‑a… Najveći problem je u strahu od neuspeha i neprilagođenosti timskom radu, u potrazi za pragmatičnim rešenjima za konkretne probleme iz prakse. Umesto toga, problemima se pristupa kao na testovima i takmičenjima. Učešće vrhunskih eksperata iz kompanija u nastavi nije formalno regulisano, a pitanje zgrade neophodne Elektrotehničkom fakultetu još nije rešeno. Bojan Panjević rekao je da u kompaniji Merit Solutions važi prinicip Hire for attitude, train for skills, ali da je pronalaženje iskusnih programera za seniorske pozicije nemoguća misija. On je istakao da inženjeri najviše vrednuju mentorski rad i samostalno istraživanje, dok je formalno obrazovanje slabije vrednovano, a najniži rejting imaju kursevi koje zaposleni pohađaju na svoju ruku.
Sanja Halilkanović procenila je da su novim inženjerima potrebna tri meseca da se uklope u radnu sredinu, a šest meseci da postanu produktivni. Ona je predložila da se studentima polaganje ispita organizuje nalik na rad u praksi, a da se ispitne obaveze dostavljaju u delovima, sa unapred predviđenim rokovima. Danijela Matijević je rekla da u firmi Humanity ima oko 70% zaposlenih sa visokim obrazovanjem, uglavnom sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta i FON‑a. Iznoseći primer 28‑godišnjeg osnivača kompanije, koji je od konobara postao programer i razvio softver koji sada ima oko 500.000 korisnika, ona je naglasila značaj inicijative koju imaju mladi ljudi i njihove vere da mogu nešto značajno da urade i promene, što je po nekad čak i važnije od formalnog obrazovanja.
Usledila je diskusija, koja je veoma zainteresovala učesnike ove specijalne sesije BizIT‑a. Učesnici su se saglasili da je neophodno ojačati obrazovne kapacitete u oblasti IKT‑a i da je pragmatično povećati upisne kvote na već postojećim fakultetima kao što je ETF, gde okupljanjem velikog broja talentovanih pojedinaca mogu da se očekuju sinergistički efekti i stvaranje povoljne sredine za njihov razvoj. Naša zemlja svakako ne može konkurisati Indiji i Kini po masovnosti raspoložive radne snage, pa zato moramo dati prioritet specijalizaciji i izvrsnosti. Diskusija se nastavila i za vreme koktel ručka, a učesnici su izrazili zadovoljstvo sadržajem održane sesije i želju da se aktivnost ABCD HERE uskoro nastavi.
Rezultati ankete
Zaposleni (Z) Kao presudno za zaposlenje podjednako vrednuju obrazovanje, iskustvo na projektima i stav. Svi su posao pronašli putem Interneta (posebno Infostud‑a). Vreme potrebno za nalaženje posla je u proseku 1.5 mesec, a za prilagođenje radnom mestu 5.5 meseci.
Poslodavci (P) 20% gleda dodatak diplome, 20% prepoznaje nivo mastera, 40% ima interne programe za obrazovanje zaposlenih, 40% finansira master i doktorske studije, 100% prima studente na stručnu praksu, 60% se obraća visokoškolskim ustanovama u potrazi za kadrovima.
Visokoškolske ustanove (VŠU) Saradnja sa privredom je: odlična (25%), solidna (37.5%), slaba (37.5%). Programi su: uravnoteženi, u skladu sa potrebama (50%), preobimni i teški (12.5%), nedovoljno sadržajni (12.5%), bez odgovora (25%). Postoje donacije i stipendije poslodavaca (75%).
Od oblasti se najviše vrednuju Softversko inženjerstvo i razvoj softvera (Z‑66%, P‑60%, VŠU‑37%), zatim Analiza, pretraživanje i istraživanje podataka (Z‑33%, P‑60%, VŠU‑50%), Informacioni sistemi (Z‑100%, VŠU‑50%), Telekomunikacije i informacione tehnologije (Z‑33%, P‑40% i VŠU‑50%) i Računarske athitekture i projektovanje hardvera (P‑20%, VŠU‑25%).
