Armije botova kao sredstvo u širenju lažnih vesti
Prema istraživanjima koje sprovodi think tank Freedom House, bar 30 zemalja u svetu koristi takozvane „armije botova“ kako bi širile propagandu, te napadale one koji ih kritikuju.
Prema godišnjem izveštaju o slobodi na internetu, a koji je rezultat ovog istraživanja, širenje online dezinformacija prisutno je u više od polovine od 65 zemalja kojima se istraživanje bavilo. Zaključeno je da su vlade, poput one u Meksiku, Saudijskoj Arabiji, te Turskoj, plaćale stručnjake za komunikaciju da utiču na formiranje mišljenja na internetu, te da pružaju podršku aktuelnim vlastima.
Ove plaćene aktivnosti uključuju komentarisanje na internetu, trolovanje, botove, te lažne vesti, a koje služe da se oslabi poverenje u tradicionalne medije. Stručnjaci upozoravaju da su ove tehnike prilično uznapredovale i raširile se poslednjih godina, te da su lažne vesti u predizbornim kampanjama korišćene u bar 18 zemalja, uključujući i Veliku Britaniju.
Plaćene komentatore i političke botove u širenju propagande prvi put su počele da koriste Kina i Rusija, da bi već sada to postalo globalna pojava, pa se upozorava da ovakve prakse pogubno utiču na demokratiju, te građanski aktivizam i slobodu medija. Iako je najveći deo pažnje, kada je ova tema u pitanju, okrenut ka kampanjama koje dolaze iz Rusije, te za cilj imaju širenje lažnih informacija, stručnjaci upozoravaju da je problem mnogo više raširen nego što se obično misli. Problem je u tome što je većina ovakvih kampanja fokusirana na lokalne zajednice, te tako ne dopire do svetske javnosti, a cilj im je da pruže lažni osećaj većine koja podržava aktuelnu vlast neke zemlje, te da ućutkaju opoziciju.
Broj zemalja koje plaćaju ovakve usluge se, sa prošlogodišnjih 26, popeo na 30, a taj broj je 2015. iznosio 24, te 22 2013. godine, što ukazuje da ova taktika polako postaje široko prihvaćena. Tokom istraživanja svaka zemlja je dobijala određeni broj poena, a na osnovu kriterijuma poput dostupnosti interneta, količine lažnih vesti, te kontrole nad online medijima. Tako je ove godine Britanije, na primer, dobila 24 poena na skali na kojoj 0 poena predstavlja najviše slobode na internetu, a 100 poena najmanje.
Mađarska je u ovom istraživanju dobila 29 poena, Francuska 26, Nemačka 20, Italija 25, Ukrajina 45, Rusija 66, Iran 85, Kina 87, Japan 23, Australija 21, Kanada 15, Amerika 21, Meksiko 39, a najbolje je prošao Island sa 6 poena. Srbija, te ni jedna zemlja bivše Jugoslavije, nisu obuhvaćene ovim istraživanjem.
Izvor: The Telegraph
