Bill Gates i Jef Bezos ulažu u detekciju Alchajmerove bolesti
Jedan od problema sa kojim se suočavaju istraživači Alchajmerove bolesti je nedostatak zaista dobrih dijagnostičkih testova. Ranije ove godine, Bill Gates, Jeff Bezos i MacKenzie Bezos udružili su se kako bi donirali više od 20 miliona dolara Diagnostic Accelerator-u, koji je deo Fondacije za otkrivanje lekova protiv Alchajmerove bolesti (ADDF). Misija Diagnostics Accelerator-a je da razvije lak i pristupačan test za Alchajmerovu bolest.
Sredinom jula nekoliko naučnika je predstavilo istraživanje na Međunarodnoj konferenciji Alchajmer asocijacije (AAID) 2019, identifikujući nove biomarkere koji mogu da dovedu do boljih dijagnostičkih testova. Istraživanje je pokušalo da odgovori na dva pitanja. „Da li biomarker u plazmi može da otkrije rane faze amiloid-beta taloženja i da li biološki marker amiloid-beta ima veze sa markerima progresije bolesti?“, rekao je Akinori Nakamura za BioSpace koji je vodio istraživanje sa kolegama iz Nacionalnog centra za gerijatriju i gerontologiju u Obuu, u Japanu.
Nakamura i njegov tim analizirali su 201 uzorak, 70 kod kognitivno normalnih pacijenata, 46 sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI), 61 sa Alchajmerovom bolešću i 24 sa demencijom koja nije uzrokovana Alchajmerom, iz tri različite institucije u Japanu.
„Čini se da je biomarker plazme amiloid-beta sposoban da otkrije rane faze amiloid-beta taloženja, čak i pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi“, rekao je Nakamura. „Biomarker plazme amiloid-beta prenosi delimične informacije vezane za napredovanje“. Implikacije su, rekao je Nakamura, „da se proceni rizik za Alchajmerovu bolest.“ Međutim, dodao je, „da bi se procenio napredak bolesti, tau protein ili neurodegeneracijski markeri bi trebalo da budu bolji“.
Pored te studije, Filippo Baldacci, sa odeljenja za kliničku i eksperimentalnu medicinu, Univerzitet u Pizi, Italija, zajedno sa svojim kolegama, predstavio je istraživanje o tome da li se može koristiti koncentracija alfa-sinukleina (alfa-sin) i tau protein u crvenim krvnim zrncima za merenje razlika između pacijenata sa Alchajmerom i zdravih pojedinaca. „Naši rezultati pokazali su da su ljudi koji boluju od Alchajmera imali mnogo nižu koncentraciju alfa-sinukleina i njegovih kombinacija sa amiloidom i tau proteinom u svojim crvenim krvnim zrncima, u poređenju sa zdravim osobama“, izjavio je Baldacci. „Daljim istraživanjem i potvrđivanjem, ovo se može pokazati kao dobro sredstvo za identifikaciju ljudi koji pate od Alchajmera.“ Oni rade na testovima kako bi razlikovali Alchajmerovu, demenciju sa Levijevim telima i Parkinsonovu demenciju.
Abdul Hye, sa Instituta za psihijatriju, psihologiju i neurologiju, King’s College London (KCL), sa kolegama sa Univerziteta Lund i Univerziteta u Geteborgu, predstavio je studiju koja upoređuje nivoe neurofilamenta u krvi (NfL) u nekoliko neurodegenerativnih stanja. Otkrili su da je NfL značajno porastao u osam neurodegenerativnih stanja, uključujući Alchajmerovu, frontotemporalnu demenciju (FTD), demenciju sa Levijevim telima, kortikobazalni sindrom (CBS), amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS) i Daunov sindrom sa demencijom u poređenju sa kontrolnom grupom.
„Prvi put smo pokazali da je NfL sam po sebi u stanju da razlikuje nekoliko neurodegenerativnih stanja u poređenju sa zdravim kontrolama,“ izjavio je Hye. „Ovi rezultati obećavaju upotrebu NfL-a kao dijagnostičkog sredstva i u kliničkim ispitivanjima. Iako je, kao što se da primetiti iz prethodnih istraživanja, NfL nije specifičan ni za jedno stanje, a potvrda bi mogla da bude korisna kao relativno jeftin i brz test za otkrivanje akumuliranja neurodegeneracija u mozgu.“ Takođe su otkrili da samo dva posto zdravih pojedinaca u kontrolnoj grupi ima abnormalne NfL nivoe.
„Postoji velika potreba za jednostavnim, pouzdanim, jeftinim, neinvazivnim i lako dostupnim dijagnostičkim alatima za Alchajmerovu bolest”, izjavila je Maria C. Carrillo, glavna naučna direktorka Alchajmer asocijacije. „Porodice koje se suočavaju sa Alchajmerom sada i u budućnosti bi imale veliku korist od jednostavnih i široko dostupnih dijagnostičkih alata koji omogućavaju tačnu dijagnozu, ranije u procesu bolesti, omogućavajući važnu negu i planiranje. Te nove tehnologije testiranja, koje su trenutno u razvoju od strane industrije i akademskih istraživača, takođe bi se mogle potencijalno koristiti za praćenje uticaja terapija u kliničkim ispitivanjima.“
Izvor: BioSpace
