BIZIT 2018 Panel: Article 13 – Internet slobode

Prvi dan BIZIT 2018 manifestacije je okončan izuzetno interesantnim i dinamičnim panelom koji je analizirao večnu temu: Sloboda na internetu naspram zaštite autorskih prava. Pre panela se skupu obratio gospodin Danko Jevtović, stručnjak za internet i odskora član upravnog odbora ICANN-a, jednog od najvažnijih regulatornih tela kada je u pitanju internet.

On je objasnio prirodu interneta, koji je složena pojava koja nije centralno kontrolisana, već se reguliše na kompleksan način od strane neprofitne, nedobitne, nevladine organizacije, koja je locirana u Kaliforniji ali nije deo američkog sistema kao takvog, već je globalna organizacija koja upravlja sistemom domena.

Kako bi obe strane bile adekvatno zastupljene, veliki broj učesnika je obezbeđen kako bi prisutni mogli da čuju argumente iz različitih uglova. Učesnici panela su bili Petar Boračev, managing partner KVZ Music, Goran Šušljik, glumac i producent, Dejan Vukelić, direktor redakcije Telegraf, Đorđe Krivokapić, profesor FON-a, Aleksandar Cile Leštarić, YouTube-er, kao i Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik časopisa PC Press u svojstvu moderatora panela.

Izražena su mišljenja koja sagledavaju obe strane Internet prava i sloboda. Umetnici i autori su, logično, zainteresovani za zaštitu svojih prava. Sa druge strane, važno je da se njihova prava ne upotrebljavaju za ograničavanje prava ostalih korisnika interneta. Article 13 je izazvao veoma podeljena mišljenja, budući da vladaju mišljenja da bi striktna primena mogla da sputa čitavu kreativnu industriju, dok se drugi zalažu za oštriji nadzor na internetu kako bi se nosioci autorskih prava maksimalno zaštitili.

Pitanje je šta bi se desilo sa Internetom ukoliko bi se Google, Facebook, YouTube i ostali giganti obavezali da blokiraju autorske sadržaje. Velika je verovatnoća da bi se u takvoj situaciji internet giganti jednostavno povukli sa evropskog tržišta, što bi izazvalo kontraefekat i naškodilo i jednoj i drugoj strani.

Interesantno je primetiti i da je Article 13 donesen od strane Evropske unije – no, za sada je donesen samo u načelu, dok paket nije finalizovan, već se sagledava šta bi sve moglo da se dogodi, imajući u vidu primedbe i reakcije koje su bile veoma burne. Striktno posmatrano, za sada to ne obavezuje Srbiju, ali je svakako ovo pitanje čeka kako se nastavlja tranzicija ka EU. Da li će je dočekati neposredno nakon pristupanja, ili će u pregovorima biti određeno da u okviru pretpristupnih obaveza Srbija počne sa implementacijom, pitanje je tehnikalija i određenih termina.

Još jedan važan faktor jeste i Article 11, koji obavezuje na striktno poštovanje dvosmernosti linkovanja. Naime, do sada je linkovanje bilo omogućeno bez posebnih uslova, ali prema novim predlozima treba da se obezbedi dvosmerno linkovanje, odnosno odobrenje onoga ko je izvor informacija da ga preuzimač informacije linkuje. U neku ruku, to i jeste velika razlika između slobodnog i neslobodnog interneta, odnosno moglo bi dovesti do segmentiranja interneta, velikih promena u načinu na koji dobijamo informacije i slično.

“Postoji veliki niz nedoumica, još uvek smo u svojevrsnom limbu,” rekao je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a. “Article 13 bi mogao da označi kraj interneta kakvog znamo, ali i Article 11 je strahovito bitan, po nekima čak i potencijalno opasniji, jer bi se protok informacija sasekao.”

Ukazano je na problem ataka na internet slobode i komunikacije od strane trećih lica, uglavnom zastupnika autorskih prava, koji veoma agresivno forsiraju mehanizme zaštite intelektualnih svojina na internetu, što nekada krši fundamentalna ljudska prava, ali i ti mehanizmi veoma puno koštaju.

Razvoj interneta je doveo do promena biznis modela, uvodeći striming kao jedan od najvažnijih oblika isporuke sadržaja. Istaknut je primer portala Telegraf.rs, kome je u interesu da sadržaj njihovog portala bude zaštićen, te da niko ne može da ga preuzme besplatno.

Obrađen je i primer GEMA i Google sukoba, gde je udruženje muzičkih autora iz Nemačke tužilo Google, što je rezultovalo eliminisanjem nemačkih muzičkih videa sa YouTube-a. Istaknuta je i bojazan od cenzure, čak i od strane onih učesnika panela koji spadaju u vlasnike autorskih prava, pošto neadekvatna implementacija zaštite može da se pretvori veoma lako u klasičnu cenzuru.

“Želim da ukažem na deo apsurda koji donose razna zakonodavstva i pravila u pogledu glumaca, gde jedan glumac, recimo, prema domaćem zakonodavstvu nema pravo na potpunu zaštitu iako je objekat pravnih odredbi. Recimo, koliko mi je poznato, zaštićen mu je glas, ali ne i lice, što je, priznaćete, zaista neshvatljivo,” rekao je Goran Šušljik, producent nove hit-serije Koreni.

Neki učesnici panela vide u novim pravilima pomoću kojih se zapravo izlazi iz anarhije koja je pogodovala internet gigantima kao što su Google i Facebook, dok sa druge strane korisnici jesu navikli na besplatne sadržaje, ne vodeći puno obzira da je neko uložio puno truda u kreiranje tih sadržaja. Artical 13 uvodi da su platforme odgovorne, što do sada nije bio slučaj. Zajednički zaključak jeste da se mora pronaći balans između prava autora na zaštitu njihovih sadržaja i korisnika na informisanje, ali i na zaštitu njihovih osnovnih prava.

“Za zaštitu sam autorskih prava, ne samo kao direktor KVZ Music kompanije, već je to i moj lični stav. Međutim, kada sam pročitao Article 13, ja sam se izgubio, i smatram da to nije adekvatno rešenje za regulisanje odnosa, iako smatram da regulacija mora da postoji,” rekao je Petar Boračev.