Bojkot radnika Amazona širom sveta
Zaposleni kompanije Amazon u Evropi održali su protest izazvan višegodišnjim lošim uslovima rada u navedenoj kompaniji. Sve veći broj radnika, gejmera i kupaca planira da tokom sledeće nedelje bojkotuje Amazon zbog lošeg odnošenja prema radnicima, naročito onih na nižim radnim mestima, koji su u više prilika kritikovali teške uslove rada u firmi. Kako bi skrenuli pažnju kompanije na ove teme, organizatori protesta se nadaju da će njihov bojkot da napravi „rupu“ kompaniji na Prime day, tj. na jedan od najzauzetijih dana većih kompanija koje služe za naručivanje robe.
Kao uvod u bojkot, koji dobija sve veću podršku na drušvenim mrežama, radnici Amazona u Španiji organizovali su generalni štrajk, koji bi trebalo da traje nedelju dana. Radnici u drugim filijalama Amazona u Evropi su se takođe pridružili bojkotu, uključujući radnike u Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i Poljskoj. Tokom protesta u Berlinu, demonstracije su posetili radnici Amazona, članovi sindikata i levičarski aktivisti. Radnici iz Poljske i Španije su im se pridružili u protestu, navodeći kao razlog eksploataciju i loše radne uslove.
Prethodnih godina radnici u skladištima Amazona su više puta protestvovali protiv dugog radnog vremena, teških radnih uslova i napetih perioda rada tokom Prime day-a i Black Friday-a. Radnici Amazona su 2017. godine u Italiji i Nemačkoj organizovali štrajk koji je bio organizovan u isto vreme kao Black Friday, kada je navedeno da su oni radnici zaposleni na kraći period naterani da rade duge, iscrpljujuće smene bez adekvatne naknade i zadovoljavajućih radnih uslova. Radnici Amazona u SAD-u takođe trpe brutalne radne uslove poslednjih godina, uključujući rad pod visokim temperaturama, dok radnici obezbeđenja rade bez naknade i pod prisliom nadređenih da zaposleni preskaču pauze za toalet.
Kako navodi Observer radnici iz različitih zemalja imaju sopstvene žalbe vezane za poslovanje kompanije: „Poljski radnici navode da zakon vezan za zabranu štrajka onemogućava radnicima da pregovaraju sa upravom u vezi većih plata. Zaposleni u Nemačkoj se bore dve godine za ugovor o kolektivnom pregovaranju. U Italiji, Amazon rutinski zapošljava radnike koji rade na ugovor, kojim nisu obavezani da dobijaju beneficije. Španski šefovi Amazona su unilateralno nametnuli radne uslove kada je prethodni ugovor o kolektivnom pregovaranju istekao. Engleska i Francuska su nametnule zahtevne mere vezane za vreme i efikasnost, koje podrazumevaju da radnici treba da prerade 300 predmeta po času, i da uriniraju u flaše. Radnici takođe bivaju kažnjavani za korišćenje slobodnih dana i trudničkog bolovanja.
U vezi sa poslednjim nizom žalbi protestanata protiv kompanije, portparol Amazona rekao je Observeru: „Mi ne prepoznajemo ove optužbe kao tačan prikaz aktivnosti u našoj kompaniji“. Osnivač Amazona Džef Bezos (koji od jula ove godine važi za najbogatijeg čoveka u skorašnjoj istoriji, čija neto vrednost prevazilazi 150 milijardi dolara) je takođe više godina meta kritika, kako od strane radnika tako i od medija, upućenih njegovom načinu rukovođenja Amazona i drugih poslovnih poduhvata. I pored ignorisanja radničkih zahteva, kako navodi Forbs, uzimajuću u obzir trenutnu klimu javnog mnjena u SAD-u, koja je u skorije vreme blagonaklono okrenuta prema sindikatima, šefu Amazona će biti lakše ako promisli o njegovim poslovnim i modelima radnog odnosa iz korena.
Izvor: Forbes
