Data centar – tamo gde spavaju oblaci

Ne samo spavaju već žive i rade. Data centri su mesta gde su smešteni svi vaši podaci i na njih uvek možete da se oslonite kad je u pitanju IT podrška za vaše poslovanje.

Kao i svako dinamično tržište, a tržište data centara to jeste, značajno inicira i promenu same strukture proizvoda. Promena data centara je, ipak, vidljiva najviše onima koji imaju potrebu za uslugama data centra, a tek posredno i njihovom korisnicima kroz poboljšanje usluga, dostupnost i brzinu odziva servisa koji rade u data centrima.

Tokom poslednjih osam godina uočljiv je pad potrošnje preduzeća na sopstveni hardver i softver za data centre. S druge strane, potrošnja na usluge infrastrukture u oblaku – poput platforme kao usluge (PaaS) ili privatnog oblaka – uveliko se povećava. Igrači poput IBM-a i VMware-a ulažu milijarde u nadi da će postati dominantni na ovom tržištu. Uz pomoć kontejnera i Kubernetes sistema koji rade na svim sistemima (pa i klasterima), sami se kontrolišu i automatski dimenzioniraju gotovo trenutno u skladu s potrebama. Ovi sistemi odgovaraju i data center provajderima i korisnicima, jer pružaocu usluga brzo oslobađaju resurse koji nisu neophodni korisniku i omogućavaju da se ti resursi preraspodele korisnicima koji trenutno imaju veće potrebe. Istovremeno, korisniku smanjuju cenu iznajmljivanja resursa, smanjujući resurse koji mu u tom trenutku nisu potrebni.

Što se ovaj proces prilagođavanja odvija brže, situacija je sve povoljnija i za provajdera i za korisnika usluga data centara. Mnogi veruju da su kontejneri budućnost virtuelizacije u data centru jer nude nekoliko prednosti u poređenju s virtuelnim mašinama, uključujući mogućnost lakog integrisanja u DevOps, istovremeno standardizujući model razmeštanja i vremena izvođenja za aplikacije i usluge.

Za sve ukuse

Tržište data centara menja se u vlasničkom smislu usled tehnoloških inovacija i načina na koji upravljaju svojim podacima. Naime, veliki i visokocentralizovani data centri zaista često mogu da ponude vrlo konkurentne cene, ali sama činjenica da vršite veliki broj transakcija (prodaja) u Srbiji, a sve obrađuje server u Kaliforniji, može da dovede do zagušenja.

Data centri postaju još važniji zbog masovnih zahteva za novim izvorima i vrstama podataka koji već počinju da se pojavljuju. Ekspanzija IoT uređaja (senzora i komutatora) koji će mahom komunicirati na 5G mreži, sigurno će drastično promeniti i data centre, pa i načine prikupljanja, spremanja i obrade ovih podataka.

Prema istraživanjima kompanije Gartner, do 2022. godine 75 procenata podataka koje generišu preduzeća kreiraće se i obrađivati izvan tradicionalnog data centra ili cloud-a. To je drastična razlika u odnosu na 10 procenata ovakvih podataka u 2018. godini. Edge data centri obrađivaće ove podatke na specifičnim lokacijama, tamo gde je to potrebno, što je često bukvalno na ivicama mreže. Blizina data centra i izvora podataka postajaće sve važnija.

Ipak korisnici diktiraju

Od pojave velikih data centara i cloud-a preduzeća su sve češće i više usvajala nove IT koncepte, a sve manje ulagala u pokretanje ili kupovinu sopstvenih data centara. Razlozi su mnogobrojni, ali i sopstveni data centar zahteva osmišljavanje, dimenzioniranje i tim stručnjaka koji ga nadgleda i kontroliše, što je često skuplje od iznajmljivanja i resursa i ekipe IT stručnjaka.

Ipak, prvi put ove godine, preduzeća troše više novca na usluge infrastrukture u cloud-u nego na hardver i softver sopstvenih data centara, pokazuju novi podaci kompanije Synergy Research Group. Od 2009. do 2019. godišnja potrošnja na usluge cloud infrastrukture prešla je od praktičnih nula na gotovo 100 milijardi dolara, rastući oko 56 odsto na godišnjem nivou. Tokom istog perioda, godišnja potrošnja preduzeća za hardver i softver sopstvenog data centra u proseku je rasla samo četiri (4) procenta.

Preduzeća ipak imaju veoma raznolike potrebe i ne može uvek baš sve da se podvede pod usluge klasičnog data centra i cloud-a, pa je bilo potrebno osmisliti nova rešenja. Zato pružaoci usluga kreiraju dodatna rešenja za optimizaciju hibridnih razmeštanja koja čine IT infrastrukturu korisnika. Neka preduzeća prelaze na decentralizovanu infrastrukturu koja smešta tokove i procese u više oblaka (javnih, privatnih ili kombinovanih), do neophodnih edge funkcionalnosti tamo gde preduzeća moraju biti bliža podacima koji se skupljaju ili generišu i izdaju.

Promena data centara je, ipak, vidljiva najviše onima koji imaju potrebu za uslugama data centra, a tek posredno i njihovom korisnicima kroz poboljšanje usluga, dostupnost i brzinu odziva servisa koji rade u data centrima.

Jedan od najvažnijih trendova biće zapravo spoznaja koliko će se preduzeća odvojiti od tradicionalnih data centara 2020. godine u korist novih, verovatno efikasnijih, koncepata.

Hiperkonvergencija

Hiperkonverzirana infrastruktura postaje standard za savremene softverske data centre u poređenju s tradicionalnim konvergiranim sistemima i integrisanim platformama. Prema istraživačkoj firmi IDC, prodaja hiperkonvergentnih sistema širom sveta nadmašila je i konvergirane i integrisane sisteme u trećem kvartalu 2019. godine, a HCI je stvorio više od dve milijarde dolara prihoda, što je skoro 19 procenata u odnosu na godinu ranije. Predviđa se da će ukupna prodaja HCI za 2019. dostići oko 7,5 milijardi dolara.

Do 2023. godine 70 procenata preduzeća pokrenuće neki oblik hiperkonvergirane infrastrukture, u odnosu na manje od 30 procenata u 2019. godini, prema Gartner-ovom Magičnom kvadrantu za hiperkonverziju infrastrukture. Preduzeća više nego ikad koriste hiperkonvergenciju za svoje poslovne primene, dok HCI inovacije takođe fokusiraju na rubna okruženja. Hiperkonverzni dobavljači sada počinju da nude funkcije veštačke inteligencije kako bi automatski poboljšali performanse i sprečili kvarove u centrima podataka.

Ako hiperkonvergentno tržište infrastrukture nastavi da raste istom stopom u 2020. kao i prošle godine – što se i očekuje – globalno tržište 2020. godine lako će premašiti 10 milijardi dolara.

Data Center as-a-Service (stvarno?)

Lideri na tržištu, poput kompanija Dell Technologies, ​​Hewlett Packard Enterprise i Lenovo, pokrenuli su nove napade na tržište tokom 2019. godine, pružajući ponude data centra kao usluge (DCaaS).

Ekspanzija IoT uređaja (senzora i komutatora) koji će mahom komunicirati na 5G mreži, sigurno će drastično promeniti i data centre, pa i načine prikupljanja, spremanja i obrade ovih podataka

Da bi data centar bio fleksibilniji za kupce, prodavci nude nove holističke arhitekture podataka, koje se mogu trenutno kupiti po modelima „plati po upotrebi”, „zasnovano na potrošnji” ili OpEx (Operational Expenditure – prema trenutnim potrebama za nesmetano poslovanje), s velikim fokusom na pružanje usluga kupcima s dodatom vrednošću. Na primer, Dell Technologies je lansirao svoj oblak Dell Technologies koji uključuje novi Dell-ov Data Center as-a-Service – s različitim modelima cena na osnovu potrošnje ili usluga. Dell je takođe lansirao novi fleksibilni program potrošnje Dell Technologies On Demand koji partnerima kanala omogućava prodaju gotovo svih Dell EMC i VMware rešenja na različite načine. Drugi primer je HPE-ova zrela ponuda GreenLake za plaćanje po upotrebi (pay-per-use).

Preduzeća su uglavnom kupovala rešenja tradicionalnih data centara u 2019. godini, ali to bi moglo da se promeni 2020. kada ove nove ponude data centara kao usluge budu na širem tržištu.

Potrošnja, ekologija, efikasnost

Mnogi IT proizvođači sebe smatraju šampionima zaštite životne sredine koji žele da pomognu planeti stvarajući bolja i energetski efikasnija rešenja za data centre. Novi data centri gradiće se ove godine s jakom motivacijom da se što više koriste obnovljivi izvori energije, poput vetra, sunca i biomase. Nekoliko data centar provajdera instalira mehaničke sisteme bez manje-više uobičajenog vodenog hlađenja koji hlade uz pomoć spoljnog hladnog vazduha ili se barem trude da optimizuju troškove i učinak (neophodnog) hlađenja data centra.

Jedan od trendova velikih data centara koji će se pratiti u 2020. godini jesu dobavljači koji donose energetski efikasnija rešenja kako bi udovoljili i kupcima i regulativi koja postaje sve stroža. Od povećanja efikasnosti, koristi će sigurno imati svi – i provajderi i korisnici.

Bez obzira na sve, potreba za data centrima sve više će rasti. Podataka je sve više (i izvornih i podataka koji su rezultat obrade) i umnožavaju se sve brže. Zato i data centri moraju da se umnožavaju, razvijaju i nalaze nove načine da se izbore s ovim rastom.