Desktop PC: za i protiv

Već neko vreme se suočavamo s preprekama s milion strana, i nove nam bacaju u lice svaki dan. Da li je odzvonilo nama, tradicionalnim poklonicima desktop PC računara?

Teško je danas biti poklonik, da ne kažemo ljubitelj, PC desktop-a. Svi nas teraju na neku drugu stranu. Jedni pričaju da je nezgodno, drugi da je nepraktično, treći da je zastarelo, četvrti da zauzima puno prostora, peti da je skupo… Zašto nas ne ostave na miru da uživamo u svojoj niši, u tom malom-velikom zadovoljstvu zvanom – desktop PC računar?

Problem percepcije

Svesni smo da će uvek postojati razlika u poimanju i predstavi šta nam desktop PC znači. Za većinu nas matorih – da kažemo, starijih od 35-40 godina – desktop PC računar je bio prvi računar koji smo koristili i bio je naš prvi prozor u svet. Njegova popularizacija se otprilike poklopila s popularizacijom Interneta. Možda smo zato toliko skloni toj velikoj mašini. Svesni smo potpuno da to nije slučaj s današnjim generacijama, kojima je prvi prozor u svet bio neki smartfon, tablet ili laptop računar; nešto mobilno, što se lako prenosi, nosi se u ruci bez većih problema i – treba biti iskren pa to priznati – nešto što roditelj može da brzo i lako da detetu kako bi se ono zanimalo nečim. No, da ne idemo u tu stranu, to bi bila cela tema za sebe.

Grafičke karticice posebno doprinose rastu cena. Jedva smo preživeli „kriptomajning groznicu“ da bismo direktno uleteli u „AI ludnicu“

Ipak, postoji nešto što imponuje u desktop-u. Velika, moćna mašina raskošnih performansi, koja služi kao svojevrsni hub za vaš digitalni svet, bez obzira na to šta ko preferira i šta radi na njemu ili na uređajima povezanim na njega. Treba da obavite neki posao? On je tu. Želite maksimum performansi? Zbog svog koncepta, veličine i moćnih kulera koji ga hlade, desktop će vam ih isporučiti bez problema. Podjednako važno, želite modularnost i laku unapredivost pojedinih komponenti? Desktop vam tada postaje gotovo jedini izbor. Hoćete da imate svojevrsni multimedijalni centar s mnoštvom fajlova, da ne kažemo filmova, muzike, fotografija? Nema boljeg izbora od desktop-a i gigantskih hard-diskova (sada već s preko 20 TB kapaciteta) koji se mogu montirati u njega.

Gde stoga grešimo? Vidimo da se udeo desktop-a u ukupnoj populaciji smanjuje u korist drugih grupa uređaja, ali nije sasvim jasno zašto nema nekih rudimentarnih tržišnih reakcija. Recimo, u regularnim uslovima bi važilo da kad nešto nije popularno, prodaja pada zajedno s prihodima, to bi trebalo da pojeftini. Zar ne? I kako onda da se ne pogledamo u ogledalo i zapitamo da li smo normalni, jer vam jedni kažu jedno, a drugi drugo.

Užasne cene

Nažalost, desktop je postao neka vrsta zlatne koke. Znajući da ljudi koji teže ovoj vrsti računara zapravo predstavljaju neku vrstu entuzijasta, kompanije su rešile da u svim segmentima forsiraju proizvode za entuzijaste – izuzetno skupe i objektivno precenjene, često ukrašene raznim džidža-bidžama i RGB lampicama, i moramo priznati da je to uspelo. No, posledica je da su danas komponente, a samim tim i desktop PC kao celina sastavljena od tih komponenti, sve skuplji i skuplji.

Dodamo li tome probleme sa čipovima, snabdevenošću, navodne nestašice (uglavnom veštački izazivane) zbog nedostatka procesora ili grafičkih karti, dobijamo sumornu sliku. Grafičke karte tome posebno doprinose. Jedva smo preživeli kriptomajning groznicu da bismo direktno uleteli u AI ludnicu.

Najgore u svemu tome jeste što se stvorio manir, tj. obrazac ponašanja. Kompanije koriste i najmanje izgovore za divljačko dizanje cena, dok javnost te izgovore papagajski ponavlja kao da ne znamo da prosto dižu cene jer im se može, pa tražimo utešne izgovore poput inflacije, transporta, (u)laganja vezano za istraživanje i razvoj. Naravno, reč je o lažnim izgovorima koje ćete lako prepoznati po tome što su profiti rekordni i višestruko nadmašuju one koji su ostvarivani pre tih silnih problema, tako da je jasno da kompanije nisu samo digle cene da nivelišu svoje troškove i na taj način isprate npr. inflaciju i R&D ulaganja, već dobrano preko toga. Valjda je i najvećoj naivčini jasno da nije inflacija bila tolika da grafička karta koja je koštala 500 evra danas košta 1500 evra.

Dajte mi da nemam brigu oko prvog uključivanja PC-ja, a posle ću se ja baktati sa dodavanjem i(li) oduzimanjem, odnosno menjanjem hardvera

Cene su drastično porasle i u drugim kategorijama, bez obzira na to da li govorimo o RAM-u, procesorima, napajanjima. Ruku na srce, postoje i neki segmenti gde cene generalno padaju (recimo, NVMe SSD-ovi), ali to nije toliki pad koji bi nivelisao ogroman rast cena većine komponenti. Matične ploče su otišle u nebesa, pri čemu su im funkcionalnosti sve manje. Danas treba dobro pročešljati tržište da bi se našla ploča sa više od četiri SATA porta, ili sa signalnim lampicama koje će prikazivati boot kodove i na taj način obaveštavati korisnika o tipu potencijalnih problema, umesto da on nagađa.

Pri tome, otišlo se u još neke krajnosti. Proizvođači procesora su pošandrcali s termalnom disipacijom. Intel-ovi procesori se greju poput furuna i emituju neverovatnu količinu toplote, a AMD takođe voli da novu generaciju tera na 95 °C, pa šta bude. Šta to znači? Ne vrede vam više kuleri od tridesetak evra, već morate da nabavljate ili ultrakvalitetne vazdušne kulere od stotinak evra, ili neko solidno vodeno hlađenje. Takođe, valjalo bi obezbediti dobro provetreno kućište. I tako dalje, jedna stvar vuče drugu.

Uz sve to, najavljuju nam da će naredne generacije procesora obrađivati AI. Zašto? Zar nam nisu govorili da je grafika bolja za to? Zbog čega gurate AI na naš desktop? Zar se to ne obavlja u cloud-u? Poslednje pitanje nam zapravo sve razjašnjava: umesto da neki serveri u cloud-u troše energiju na AI proračunavanja, lakše im je da to gurnu nama na računare u lokal. Rešenje je idealno – potrošnja energije će ostati ista ili slična na makro nivou, ali troškove neće plaćati oni koji već imaju gigantske serverske farme i kukaju na potrošnju energije za AI potrebe u doglednoj budućnosti. I tako smo dobili inverziju cloud ere, pošto će sada umesto u oblak, gurati podatke na naše mašine. Za šta će opet biti potrebno dosta snage, hlađenja, dobrih grafika, svega što ćete ponajpre naći u desktop računaru.

Kvalitet usluge, šta je to?

Da ne spominjemo stanje na lokalu i kakve su cene u našim radnjama. Srbija je poznata po tome da, usled oslanjanja na podršku prodaji umesto same prodaje, praktično i nema nikakvih popusta i akcija, cene stalno idu naviše, a u takvim okolnostima modularni uređaji su posebno na udaru. Čak i da memorija pojeftini, tu su uvek grafika, matična ploča, procesor kao najubistveniji cenovni faktor.

Tu je i veliki problem kvaliteta usluge. Domaće kompanije moraju da shvate da prodaju računare vredne nekoliko hiljada evra i da moraju da pruže kvalitetnu uslugu i zaokružen proizvod. Prošla su vremena kada smo desktop sastavljali sami i bili zadovoljni da uštedimo 100 evra na ukupnu cenu od 800 evra. Ukoliko platimo računar više od 2000 evra – a toliko danas košta bilo koji računar srednje klase baziran na modernom hardveru – ne dolazi u obzir da se švercuje Chieftec 230V napajanje od 70 evra koje nema ni Bronze sertifikat, kada za 100 evra imamo odlična napajanja sa Gold sertifikatom. To čak nije ni pitanje profita ili nemanja lagera, već čiste lenjosti.

Računar bez operativnog sistema? Korisniku se mora obezbediti makar instalacija Windows-a, pa neka on kupuje ključ sam, ali ne sme se maltretirati instalacionim procesom, ma koliko to nekom serviseru delovalo trivijalno. I najzad, kada idemo u cenovni rang 2000-2500 evra, ogromna većina će želeti da to dobije gotovo i da radi odmah po otpakivanju, umesto da se sam maltretira sa sklapanjem. Da, deluje pomalo kontraintuitivno spram priče o modularnosti i zadovoljstva nečim što sami sklopimo, što smo spominjali na početku teksta, ali i najveći entuzijasta za desktop PC računare se do sada barem pomalo razmazio pod uticajem silnih laptopa, telefona i drugih uređaja. Dajte mi da nemam brigu oko prvog paljenja, a posle ću se ja baktati sa dodavanjem i(li) oduzimanjem, odnosno menjanjem hardvera.

Jedni pričaju da je desktop nezgodan, drugi da je nepraktičan, treći da je zastareo, četvrti da zauzima puno prostora, peti da je skup… Zašto nas ne ostave na miru da uživamo u svojoj niši?

Umesto zaključka, ostavljamo vas sa svim dilemama koje smo spominjali, jer ni sami nemamo jasan odgovor na njih. Sa svih strana nam poručuju da smo ludi, a mi uporno smatramo da nismo. Da se ne lažemo, pod pritiscima popuštamo, polako ali sigurno. Jednog dana će desktop PC otići u zaborav. Ipak, slutimo da makar još nekoliko decenija to neće biti slučaj, jer dok ima nas, voljnih da pored stolova ili na njih naguramo kutiju prepunu kojekakvih džida-bidža koje smo sami izabrali, neretko i namestili, desktop PC će trajati.