Digitalizacija života
Ono što nam je poznato iz sveta fikcije i naučne fantastike u 21. veku postaje realnost. Tehnologija probija granice mogućeg – od usavršavanja veštačke inteligencije i njene primene u stvaranju virtuelnih asistenata i chat botova, do kreiranja VR i AR uređaja i funkcionalnih robota koji jezivo liče na ljude. A uskoro…
Čovek i tehnologija počeli su usko da se prepliću. Deluje kao da su se ove promene naglo desile, na prelazu između dve generacije, ali razmislite: „Da li su vaši roditelji imali Internet u detinjstvu“? I najobičnije dnevne aktivnosti i navike potpuno su se transformisale kako smo prešli iz analognog u digitalni svet.
Foto‑albumi i društvene mreže
Broj napravljenih fotografija godišnje eksponencijalno raste i očekuje se da će do kraja 2017. iznositi oko 1,3 triliona, a od toga će čak 75 odsto biti napravljeno pametnim telefonima. Ali kada ste poslednji put izradili neku fotografiju na papiru?
U brzom dobu u kojem živimo, skloni smo dokumentovanju svega što radimo, a istraživanja (poput onog koje je obavio profesor Jonah Berger sa Univerziteta u Pensilvaniji iz 2011. godine) utvrdila su i pojavu pod nazivom oversharing. To je prekomerno deljenje detalja iz privatnog života na socijalnim mrežama u vidu fotografija, pisanog ili video sadržaja. Pored društvenih mreža, postoji ogroman broj servisa za skladištenje fotografija online, čak i pravljenje digitalnih foto‑albuma, pa su oni tradicionalni albumi očito izgubili svoju namenu.
Knjige, Kindle i tablet uređaji
Uz tablete, Kindle i druge e‑book čitače, način konzumacije sadržaja radikalno je promenjen. Prema podacima New York Times‑a, između 2008. i 2010. godine prodaja e‑knjiga je eksplodirala, skočivši za 1.260 odsto. Međutim, istraživanja prethodnih godina pokazuju da e‑knjige imaju 20 odsto učešća od ukupnog tržišta knjiga i da nemaju tendenciju rasta. Šta nam ove statistike govore?
Najmanje dve stvari: prvo, ljudi rado prihvataju tehnološke inovacije; drugo, papirne knjige neće biti u potpunosti potisnute, barem ne u skorijoj budućnosti. Sentiment koji ljudi gaje prema bibliotekama, „stvarnim“ knjigama i kulturi te vrste čitanja i dalje je postojan i snažan.
Slična debata onoj da li će tradicionalna knjiga izumreti, vodi se i u svetu duvanske industrije. Godine 2014, kompanija Philip Morris objavila je svoju viziju budućnosti bez dima. Nju čini uređaj IQOS najnovije heat‑not‑burn tehnologije koja samo zagreva duvan do određene temperature, ne sagorevajući ga. Samim tim nema duvanskog dima na koji (ni)smo navikli. U Japanu je IQOS prodat u više od tri miliona primeraka, a pitanje je da li će ljudi ikada prestati da koriste klasične cigarete.
Sajberhedonizam
Termin sajberhedonizam pojavio se 2009. godine. Naročito kod generacije milenijalaca i mlađih, primetna je pojava traženja digitalne nirvane u virtuelnom svetu. Internet je (naročito Facebook sa svojih 1,94 milijarde korisnika) preobrazio način komunikacije među mladima tako što ju je neverovatno ubrzao. Ono što su nekada bila pisma danas su instant poruke, a telefonski razgovori sada su video‑pozivi. Online interakcije postale su vid konfirmacije veza u stvarnom svetu. Danas smo povezaniji nego ikada u istoriji.
Nasuprot sajberhedonistima, danas postoje mnogobrojni antitehnološki pokreti, a možda je najpoznatiji neoludizam. Pripadnici pokreta nisu nužno tehnofobi, već kritički razmatraju posledice i opasnosti radikalnog razvitka tehnologije, naročito u domenu veštačke inteligencije.
Pojava prvih kiborga
Novo doba iznedrilo je prve prave kiborge. Kiborzi su sastavljeni od organskih, tj. prirodnih elemenata i biomehatroničkih delova. Ti veštački delovi imaju ulogu poboljšanja mogućnosti i funkcionalnosti bića.
Uzmite za primer špansku avangardnu umetnicu Moon Ribas. Ona je u svoju ruku ugradila poseban senzor – implant, povezan s jedinstvenom iPhone aplikacijom koja očitava signal iz globalnih geoloških monitora. Ukratko, subdermalni uređaj omogućava joj da oseti zemljotres u stvarnom vremenu, kada se on dogodi na bilo kojoj tački na planeti. Ona potom izvodi plesni performans, prateći senzacije koje oseća pod kožom. U 2010. godini, Moon Ribas osnovala je Fondaciju za kiborge, a partner joj je Neil Harbisson, prvi zvanični kiborg na svetu.
Nameće se pitanje: Gde su i postoje li granice ovih trendova?
