EU nastavlja sa kaznama
Drugi evropski sud potvrdio je kaznu protiv Qualcomm-a.
Evropska komisija je 2019. godine kaznila Qualcomm, proizvođača čipova, zbog monopolskog ponašanja. Tokom 2009. i 2011. godine Qualcomm je prodao čipsetove ispod cene, što je onemogućilo razvoj britanskog proizvođača softvera za telefone Icera, koji sada pripada Nvidia.
Qualcomm je tvrdio da 3G čipovi osnovnog opsega čine samo 0,7% svetskog sistema mobilnih telekomunikaca i stoga nije bilo moguće isključiti rivale sa tržišta čipseta. Drugi evropski sud je ispitao žalbe koje je izneo Qualcomm i odbacio ih u celini. Qualcomm sada može da se žali Sudu pravde EU, ali verovatnoća da će isto proći je velika.
Pre dve godine Qualcomm je uspeo da ubedi Sud pravde da odbaci atimopolsku kaznu od 1,1 milijardi dolara izrečenu 2018. zbog saradnje sa Apple. Međutim, u ovom procesu Qualcomm gubi. Drugi evropski sud je potvrdio kaznu koja je nešto umanjena u odnosu na prethodnu. Qualcomm je kažnjen sa 265 miliona dolara, što je za pola miliona manje od prvobitne kazne.
Evropa na sve načine pokušava da reši sporove koji traju više od pola decenije a koji se odnose na dela izvršena pre skoro dve decenije. Šta Evropa pokušava kroz naknadnu pamet? Sve je više sudskih procesa koji dobijaju svoj epilog, a teme su sve više i više šokantne. Ko se između sebe posvađao pa se otvaraju pitanja stara koliko i bručoš?
Da li na ovaj način Evropa gubi? Čini se da sve brojnije kazne ne uzbuđuju previše tehnološke gigante. Zemaljska kugla je prilično velika, a Evropa i nema u tolikoj meri stanovnike da bi se oko njih neko uzbuđivao. Stari kontinent veoma kasno pokušava da uvede regulative. Iako postoje naznake da u tome i uspeva, postavlja se pitanje koliko gubi i šta je tačno zapelo odjednom?
Evropa nema u toj meri korisnike koliko ih imaju drugi kontinenti. Nije tako ni poželjna kada su u pitanju nova radna mesta i investicije zbog visoke cene rada i ipak ne tako superiorne infrastukture. Stari kontinent pokušava da se postavi kao glavno komandujući a nema snage za tako nešto. Iako su kazne EU ispravne, one dolaze toliko kasno i u tako burnim vremenima, da više nisu ni značajna vest. Gotovo da se niko u oči glasanja u Americi, brojnim ratnim žarištima, ekspanziji AI, više ne uzbuđuje oko senzacionalnih kazni koje Evropa izriče.
Kazne Evropskog suda kao da više nemaju podršku javnosti. Iako su one možda sada ispravne, došle su toliko kasno da više nemaju nikakvu funkciju, osim što će možda neki novac ući u neku kasu, ko zna čiju. Ali i to pitanje više kao da nikoga ne zanima.
Da li Evropa svojim izgubljenim značajnem pravnog sistema zapravo kroz velike i brojne novčane kazne bez ikakvih bitnih promena potpisuje sopstvenu smrt? Kroz ove kazne, reakcije kako javnosti tako i tehnoloških giganata, Evropa potvrđuje sopstvenu nevažnost. Možda je i krajnje vreme da himera koja je vladala i gladno željna da to čini ponovo, prizna da je porobljena od sopstvene senke. Bez Američkih investicija Evropa nema nikakvu zaleđinu.
Da li je David ubio Golijata? Zanimljiva je činjenica da Evropa pravno ratuje sa kompanijama iz Amerike i da se najveći broj tužbi zapravo odnosi na američko varvarstvo i despotiju. Prenos evropskih podataka, uništavanje domaćih rivala sve su to maniri koje je Evropa činila svojim kolonijama. Sada kolonija koju je najviše volela pokazuje joj kako izgleda biti omiljeni rob.
Izvor: voanews.com
