EU postigla dogovor o Uredbi o veštačkoj inteligenciji

Evropska unija je u petak kasno uveče 08.12.2023. godine postigla dogovor o detaljima Uredbe o veštačkoj inteligenciji (AI Act).

Potsećanja radi, sredinom jula, najviše zakonodavno telo EU usvojilo je velikom većinom Uredbu o veštačkoj inteligenciji, poznatiju kao „AI Akt“, koji predstavlja prvi sveobuhvatni skup pravila koji reguliše etička i pravna pitanja  veštačke inteligencije.

Nakon meseci rasprave predstavnici tri grane vlasti EU – Parlamenta, Saveta i Komisije – proveli su ukupno više od 36 sati usklađujući otvorena pitanja, u cilju postizanja  dogovora prihvatljivog za sve strane. Zakonodavci su bili pod pritiskom da postignu dogovor do kraja španskog predsedavanja EU, koje se završava krajem ove godine, a pre početka belgijskog, koje počinje od prvog januara, obzirom da su ključni donosioci odluka smatrali da Španija ima više kapaciteta za vodjenje ovakvih teških pregovora. Drugi razlog pritiska na zakonodavce jeste izborni ciklus, odnosno početak izborne kampanje za EU parlament od Nove godine.

Sam zakon nije prvi takav na svetu, obzirom da je Kina u avgustu donela zakon koji delimično, odnosno u određenim segmentima reguliše generativnu veštačku inteligenciju. Takodje, američki predsednik Bajden je pre mesec dana potpisao izvršnu naredbu (ima snagu zakona) kojom se propisuju određeni standardi bezbednosti vezani za razvoj veštačke inteligencije i zaštitu privatnosti građana, takodje parcijalno normirajući ovu važnu novu tehnologiju.

Sa druge strane, Evropska Unija  donošenjem sveouhvatnog seta pravila želi da potvrdi svoju ulogu organizacije koja postavlja standarde. Pre pet godina, u EU je na snagu stupila Uredba o zaštiti podataka o ličnosti (eng. GDPR), propisujući pravila koja su vremenom postala svetski standard za zaštitu podataka o ličnosti. Kompanije koje su najveći svetski obrađivači podataka o ličnosti (Meta, Amazon, Google, Ali Express) su tokom vremena uskladile svoje poslovanje za zahtevima GDPR-a, pa se EU nada da će se isto ponoviti sa kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju.

Na listi 20 vodećih softverskih kompanija samo je jedna iz EU, a to je SAP iz Nemačke. SAP iako impresivna kompanija, nije jedna od najinovativnijih. Čini se da je EU, na žalost, u pogledu inovativnosti, već izgubila trku u odnosu na SAD i Kinu. Iz tog razloga EU se usredsredila na svoju novu ulogu organizacije koja postavlja normativne standarde, čime makar pokušava da zaštiti svoje tržište. Tržište od 450 miliona ljudi, je takvo da je u poziciji da nameće pravila, koje će globalni igrači ipak poštovati.

Prilično rigida pravila koja EU zakonodavci postavljaju su usmerena na zaštitu prava potrošača i ograničenje potencijalno lošeg uticaja visoke tehnologije na zapadnu demokratiju. Ovde se uglavnom misli na izborne procese i uticaj na ključnu infrastrukturu (telekomunikacije, energetiku i državnu bezbednost). Inovativno napredne države (SAD i Kina) izbegavaju donošenje ovako rigidnih pravila kako ne bi ograničavale investicije u inovativne tehnologije, pa je to razlog delimičnog pravnog uređenja veštačke inteligencije kome su pristupili.

Sa druge strane, evropski AI Act na sveobuhvatan način reguliše ovu tehnologiju. Uključuje zabrane biometrijskih sistema koji identifikuju ljude koristeći osetljive karakteristike poput seksualne orijentacije i rase, kao i opštu primenu tehnologije prepoznavanja lica u svakodnevnoj upotrebi policije. Njeni zakonodavci ipak smatraju da bi organi reda trebali da imaju mogućnost korišćenja biometrijskih sistema za identifikaciju u javnim prostorima u slučaju izvršenja određenih krivičnih dela. Takodje, postavljaju se novi zahtevi za transparentnost za sve AI modele opšte namene koji su umerenog rizika, poput ChatGPT-a. Zabrana za AI visokog rizika će stupiti na snagu za šest meseci, zahtevi za transparentnost za 12 meseci, dok će Uredba u svom punom kapacitetu stupiti na snagu nakon dve godine.

Dodatno, uvode se mere koje olakšavaju zaštitu nosilaca autorskih prava kod generativne AI, jer se smatra da su u tim sistemima najugroženiji, a takodje se uvode i zahtevi kod sistema veštačke inteligencije opšte namene da budu transparentniji u vezi sa potrošnjom električne energije.

Kompanije koje se ne pridržavaju pravila mogu biti kažnjene do 7% svog globalnog prometa, što je nešto strožiji kriterijum od onog propisanog u GDPR-u.

Autor: advokat Nenad Cvjetićanin, rukovodeći partner Cvjetićanin&partneri