Haptička povratna informacija za realistične virtuelne površine

Tim sa Univerziteta Južne Kalifornije razvio je sistem za kreiranje veoma realističnih i personalizovanih „virtuelnih površina“ koje mogu da informišu naprednije sisteme haptičkih povratnih informacija. Haptička povratna informacija koristi specifične vibracije da simulira osećaj dodirivanja površine.

Ovaj novi pristup omogućava ljudima da prilagode sopstvene virtuelne površine koristeći pristup zasnovan na preferencijama. Tehnologija ima mnogo aplikacija, uključujući naprednije protetske uređaje koji pružaju veoma realističan osećaj dodira i simulacije hirurške obuke koje hirurgu pripravniku pružaju realističan utisak o virtuelnim tkivima sa kojima su u interakciji.

Haptička povratna sprega, u obliku specifičnih vibracija, može se koristiti za simulaciju našeg čula dodira i ima ogroman potencijal u medicinskoj obuci, kao iu naprednim protetskim sistemima. Laganim podešavanjem vibracija, povratna informacija može simulirati kakav je osećaj dodirivati različite površine, od grubih do glatkih, tvrdih do gnjecavih, i svega između. Međutim, ispraviti to je teško, jer je naše čulo dodira veoma osetljivo i veoma smo prilagođeni suptilnostima različitih površina.

Jednostavno dopuštanje računaru da „čita“ površinu i reprodukuje je kao haptički osećaj može dovesti do loše preciznosti u oponašanju stvarnog osećaja površine. Ovaj novi pristup ima za cilj da omogući ljudima da kreiraju sopstvene haptičke senzacije koje oponašaju ono što osećaju na površini.

Ovaj novi sistem je zasnovan na okviru vođenom preferencijama

Pojednostavljeno, korisnik dodirne stvarnu površinu, a zatim mu računar daje tri opcije povratne informacije, od kojih je svaka namenjena da oponaša stvarnu teksturu. Korisnik bira onu za koju smatra da najviše liči na pravu teksturu. Zatim računar generiše dve nove virtuelne teksture koje su slične odabranoj teksturi. Opet, korisnik bira najrealističniju teksturu.

Kroz nekoliko iterativnih krugova, računar počinje da sužava karakteristike virtuelne teksture koje je čine najrealnijom za korisnika. Korisnik takođe može da promeni količinu trenja uključenu u virtuelnu teksturu pomoću jednostavnog klizača – trenje je ključna komponenta u tome kako opažamo površine i teksture. Krajnji rezultat je veoma realistična virtuelna površina.

Izvor: medgaget