Igor Grdić, Vertiv: Data centri kao infrastruktura budućnosti

Krajem novembra kompanija Vertiv povela nas je u obilazak njihova dva customer experience centra u Tonjani i Bolonji. Šta se nalazi u ovim centrima, čemu služe i kome su namenjeni, ali i o budućim trendovima u oblasti data centara, razgovarali smo sa Igorom Grdićem, Country Managerom i članom uprave Vertiv Croatia.

Kompanija Vertiv ima dva customer experience centra u Tonjani i Bolonji. Po čemu se oni razlikuju?

O: Vertiv zapravo ima četiri experience centra, a mi smo na ovom putovanju posetili dva u Italiji. Postoje još data centri u Nemačkoj i u Francuskoj (Lion) i svaki od njih pokriva određenu grupu proizvoda. Obišli smo Thermal Management, to jest cooling deo i razvoj cooling rešenja (vodena, free cooling ili vazdušno hlađenje). Pored razvoja novih proizvoda, taj experience centar omogućava kupcima i testiranje većih elemenata rešenja poput čilera. Centar u Bolonji je sličan koncept, samo za AC Power, za naizmeničnu struju, odnosno za neprekidno napajanje zvano UPS. Tu je proizvodnja velikih UPS‑ova, vrhunskih uređaja za napajanje data centara. Manji UPS‑ovi, manjih snaga, masovno se proizvode u Slovačkoj u Novom Mestu.

Kome su data centri namenjeni i ko su klijenti?

O: Data centri namenjeni su baš svima i svim industrijama, s obzirom na to da su, iz današnjeg aspekta, u većoj ili manjoj meri potrebni. U budućnosti će biti potrebni sve većem broju industrija, koje će imati zahteve za ogromnom količinom podataka. Te podatke negde morate da smestite i skladištite. Možete da ih skladištite interno kod sebe ili možete da idete u cloud. Kada su u cloud‑u, ne znate gde su oni uskladišteni, a taj data centar mora da bude negde. Može da bude u matičnoj zemlji ili negde veoma daleko, tako da u principu naše proizvode koriste i takvi cloud igrači, kao i lokalni kupci koji onda imaju svoj data centar. Vlasnici tih data centara i oni koji investiraju u njih su ili kompanije koje su samo u data centar biznisu pa ih one grade i iznajmljuju ih dalje. Imate i kompanije sa sopstvenim data centrima, od telekoma preko enterprise‑a do banaka, koje onda investiraju u vlastiti data centar, a obično ih vodi IT sektor kompanije.

Naši kupci su svi – govorimo o državnim institucijama, privatnim kompanijama, i velikim korporacijama. Mi radimo sa svakom kompanijom koja želi da digitalizuje svoje poslovanje – proizvodni, dobavljački, prodajni ili bilo koji drugi proces. Pomažemo vodećim regionalnim IT i retail kompanijama da ispune rastuće zahteve za procesorskom snagom na način da im osiguravamo opremu koja neprekidno i pouzdano radi te ima efikasno hlađenje uz uštedu energije. Svi poznati kolokacijski igrači, sve poznate društvene mreže i slično vrte se na određenim data centrima i Vertiv je standardni dobavljač i isporučilac ne samo opreme, hlađenja, napajanja, rekova i slično nego i celokupnih rešenja, tako da mogu da kažem da smo radili sa svima, i u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Aziji…

Procedura testiranja

Kako izgleda procedura testiranja u Thermal Management centru, a kako u AC Power centru i šta sve obuhvata? Da li testovi mogu da se prilagođavaju zahtevima?

O: Procedure testiranja su razne, ali generalno kupac dođe sa određenim zahtevima, šta želi i na koji način želi da mu oprema radi i za šta je on platio i za šta je oprema dizajnirana i onda pokušavaju da se postignu ti tačni uslovi, nakon čega se testira oprema na takvom opterećenju. Ista je priča i u Tonjani i Bolonji. Ovde je tehnologija hlađenja voda, gas i vazduh, dok je u Bolonji struja, koja je malo drugačija, tu se ispituju drugačiji scenariji, ispadi mreže, frekvencija mreže ako se poljulja i kako se u tim situacijama ponaša UPS. Postoji standardna test‑lista, a postoji i lista koja se prilagođava kad kupac kaže: „E, ja hoću tačno tako i tako“.

Dobijaju li vaši partneri izveštaj posle testiranja? Mogu li u centru da se posavetuju sa stručnjacima i inženjerima?

O: Testiranja se sprovode tako da su klijenti obično u test laboratoriji zajedno s nama iz kompanije. Retko kada se izvode bez investitora ili predstavnika investitora. Baš je nedavno jedan kupac iz Mađarske tražio jedno specijalno prilagođeno testiranje u Tonjani. Kolega iz Zagreba plus predstavnik investitora iz Mađarske, bili su tu tri dana i tri dana se testiralo to rešenje. Uvek je tako i to je obavezan način na koji se sprovodi testiranje.

Koliko je važna uloga ovakvih experience centara za poslovne korisnike?

O: Definitivno je važna zato što pored dela s testiranjem, što bismo mogli da nazovemo nekom uslugom, centri omogućavaju našim korisnicima da dođu da se informišu, a u Bolonji postoji i naš Academy centar koji je glavni za celu Evropu. Kad god organizujemo edukaciju u oblasti tehnologija, internu ili spoljašnju, partnersku ili krajnjih kupaca, ljudi dolaze u Bolonju u taj Academy centar. Experience centri su važni jer ne služe samo da kupci dobiju mogućnost da razgovaraju s nama i da iskažu želje, već isto tako i mi kao kompanija slušamo. Kada dobijete 200 kupaca iz 100 zemalja, dobijate i povratnu informaciju sa tržišta šta se traži, tako da je to uzajamna i obostrana korist i za jednu i za drugu stranu. Mi učimo od njih, oni od nas, mi im prezentujemo nova rešenja i nove mogućnosti opreme i kroz njih osluškujemo da li tržište to zaista i zahteva.

Opasnost vreba

Sajberbezbednosti se u poslednje vreme pridaje dosta pažnje. Kakve opasnosti vrebaju data centre i kakvi su trendovi u njihovoj zaštiti? Koliko je ta infrastruktura sigurna ili nesigurna od sajberpretnji?

O: Postoji klasična IT sajberbezbednost, to je nešto što se dešava uglavnom na softverskom nivou i tu bi ja razdvojio IT od infrastrukturnog cyber security‑ja. IT sajberbezbednost je godinama poznata tema, pa postoje ozbiljne firme i dobavljači isto tako ozbiljnih rešenja. Što se tiče sajberbezbednosti na infrastrukturi, na samoj opremi, to je nešto što u poslednjih godinu‑dve razvija svaki vendor za sebe – pripremaju alate da bi sprečili sutrašnji sajbernapad. Postoje mogućnosti napada i kroz tu opremu, ali naravno da vendori onda postavljaju rešenja kako to da spreče. Kada se priča o sajber bezbednosti, zasad se još uvek misli na IT domen.

Mi kao kompanija pratimo trendove za sve naše proizvode i paletu, tako da tvrdim da je oprema vrlo sigurna, što se tiče generalno cyber security aspekta kako u Hrvatskoj, tako i u regionu. Situacija je još uvek dobra ili se mreže još uvek ne susreću s nekim ozbiljnim napadima. Regija je u toku sa bezbednosnim rešenjima. Postoje firme koje nude aktivna cyber security rešenja, tako da to ide ruku pod ruku. Sajberbezbednost na infrastrukturi je sledeća faza sajberbezbednosti, i tu mi kao firma ulažemo puno da bismo bili u rangu i da ne bi bilo nikakvih problema.

Kako tačno izgledaju napadi na opremu?

O: Trenutno se infrastruktura jako teško napada, skoro pa nikako, jer je vrlo odvojena od mreže, uopšte nema pristup kroz mrežu, firewall‑om su odvojene. Da li može nekakvim drugim načinima da se pristupi opremi, priznajem da ne znam, jer nisam cyber security stručnjak, ali za sada ne vidimo da postoje nekakve naznake i napadi na samoj infrastrukturi.

Da biste napali samu infrastrukturu, danas još uvek morate da budete fizički priključeni na nju, a kada ste u IP svetu, na TCP/IP mreži, onda je to nešto drugo, onda možete svašta, međutim tu onda pričamo o sajberbezbednosti vaše klime kod kuće, šporeta, rerne i ne znam ni ja čega, a to je nešto što dolazi i što je već sada adresirano od strane softverskih vendora za IP bezbednost.

Temperatura kao izazov

Koji su novi klimatski izazovi za data centre?

O: Glavna razlika je temperatura. Spoljašnja temperatura u Emiratima ili Saudijskoj Arabiji i u ovom regionu dosta se razlikuju, a isto tako vidimo i da se klima menja u Hrvatskoj, u regionu pa i šire. Osećamo da nije neobično da imamo 41, 42 stepena napolju tokom leta, a ja se sećam da su pre nekih 20 godina to bili ekstremi jedan do dva dana. Sada to postaje pravilo, a data centar ne pita da li je napolju 35 ili 45 stepeni, on treba da funkcioniše ispravno. Promenili su se sami klimatski uslovi, odnosno izazovi su već sada prisutni i ovde na ovom našem tržištu, ali o tome možemo da govorimo jer smo takve temperature i probleme rešavali pre više od 20 godina jer je u Dubaiju uvek bilo vruće. Sada se i tamo dodatno još temperatura povećava, a dodatno, u pojedinim zonama Bliskog istoka, imate pesak kao element koji isto nije baš zdrav za spoljašnju opremu i vetar uz taj pesak, tako da moramo da dođemo s rešenjima koja mogu da odgovore na te klimatske uslove.

Ukoliko govorimo o data centru koji je smešten blizu obale ili na samoj ivici uz more, onda imate dodatni segment soli, ali naravno, postoje rešenja koja će odgovoriti i na taj izazov. Klimatske promene i ASHRE standard govori kakvi su klimatski trendovi u periodu od 50 plus godina na određenom području. Uvek postoje standardi i baza za dizajn na tim područjima, recimo, za hlađenje nekog data centra. Uz to mogu postojati i zahtevi klijenata kada kažu, nemojte da testirate na 38 stepeni nego 42.

Kakvi su trendovi u sledećoj godini ako govorimo o 5G, da li će biti novih prilika i klijenata?

O: Data saobraćaj (data traffic) je u eksponencijalnom rastu iz godine u godinu. Ranije sam izneo podatak da je 90 odsto prometa koji imamo danas u principu generisano u zadnje tri godine. To se dešava iz godine u godinu, a 5G će sve još više ubrzati. Imamo IoT, sve kreće online, svi ti podaci moraju negde da se obrade, vozila povezana na Internet, AR, AI, sve su to podaci koji zahtevaju obradu i biće potrebna kompjuterska snaga, to jest neki procesori, koji će sve to „vrteti“.

Kompjuterska snaga može da bude centralizovana i onda to zovemo velikim data centrom to jest kolokacijski core, ili će morati da bude na ivici (edge computing) koji je bliži krajnjem korisniku. Biće potrebni i edge data, microdata centar koji će obrađivati podatke i komunicirati s vozilom i susednim microdata centrom i na taj način upravljati procesima, odnosno vozilima. Sve industrije se digitalizuju. To znači da digitalni procesi moraju negde da budu odrađeni, na računaru, serveru, negde. Gde je taj server smešten, ko ga napaja i ko ga hladi, činjenica je da će ti zahtevi rasti.

Verujem da ćemo u budućnosti početi da isporučujemo našu opremu i kupcima s kojima danas ne radimo. U auto‑industriji Vertiv već godinama ostvaruje značajnu prisutnost putem naše divizije, nemačkog Knurr‑a, koji je dobavljač vodećim svetskim proizvođačima automobila poput BMW grupacije. S obzirom da auto-industrija prolazi kroz transformaciju u kojoj vodeći proizvođači rade na razvoju autonomnih connected vozila, biće im potrebna computing power rešenja vezana za data centre, a tu ih Vertiv može podržati globalnom ekspertizom.

U fabrikama još većinom rade ljudi, ali kada roboti budu došli u proizvodnu liniju, kad sve bude digitalizovano, opet će biti potreban neko ko će da obrađuje te podatke, i takve fabrike ući će u data centar biznis. Neće oni prodavati svoje kapacitete, nego će imati vlastite potrebe. Vertiv uz 5G i edge očekuje rast tržišta, vidimo da će možda ovi veliki hiperskalirani data centri početi da se razlažu u puno manjih koji će morati da budu bliže ivici, to jest bliže korisnicima.

Kada je reč o retail industriji, neke vlasnici razmišljaju unapred poučeni iskustvom Amazon‑a. Da biste ponudili uslugu poput Amazon‑a, da uđete u prodavnicu koja možda ima jednog zaposlenog koji je možda operater, uzmete šta vam treba, izađete napolje i automatski vam skenira sve i skida s računa i kartice, prvo morate da imate čitavu infrastrukturu koja podržava tu digitalizaciju. Naravno, opet to treba neko da vodi, procesi koji se u pozadini vrte na serverima treba da se napajaju i hlade. Uvek procese i kompjutersku snagu prati infrastruktura koja to mora da napaja, hladi i smešta, to ide ruku pod ruku.

Korisna adresa: vertiv.com/en‑emea/