Inicijativa Digitalna Srbija na Kopaonik biznis forumu poziva na ulaganje u startape

Tokom prvog dana ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma nevladina organizacija Inicijativa „Digitalna Srbija” organizovala je dva segmenta programa koji su u fokus stavili digitalnu ekonomiju i startape kao najveću ekonomsku šansu Srbije u godinama pred nama. Tako smo sinoć saznali kojim domaćim startapima oni već ostvareni predviđaju blistavu budućnost, zašto su se mnogi lideri vodećih digitalnih kompanija vratili u Srbiju nakon uspešne karijere u inostranstvu i kako će u narednom periodu kompanije članovi Inicijative „Digitalna Srbija” podržati razvoj startap ekosistema.

Zdravo poslovno okruženje je nalik koralnom grebenu

U prvom delu programa pod nazivom „Startapi koji iz Srbije menjaju svet” tri predstavnika članova ove organizacije koji su globalno uspešni osnivači startapa, pokretači programa podrške startapima i investitori, predstavili su svako po jednu buduću zvezdu našeg startap ekosistema koje su u ranoj fazi dobile značajne investicije. Saša Popović, direktor i suosnivač kompanije Vega IT, predstavio je startap Publitio, Vesna Bengin sa Instituta BioSens u fokus je stavila startap Agremo, dok je direktor i suosnivač Nordeusa Branko Milutinović akcentovao uspehe startapa Anari AI.

Tokom razgovora sa Vujadinom Divjakom, suosnivačem startapa Publitio, Saša Popović je načeo temu finansiranja, ističući da on lično i njegova kompanija ne ulažu u startape, već u ljude koji ih pokreću: „Iz iskustva mogu da kažem da u Srbiji ima ljudi u koje vredi ulagati jer smo ulagali i u kolege iz firme koje su pokretale svoje startape, ali i u druge koji nisu radili sa nama. Mnoge od kompanija koje su na taj način nastale su sada već uspešne, posluju samostalno i rade na svetskim tržištima,” istakao je Popović.

Učesnici programa složili su se da startapi često imaju dobre ideje, ali ne i sredstva da ih ostvare, te da je ulaganje drugih uspešnih kompanija i pojedinaca u domaće startape u isto vreme podrška ovom segmentu privrede, ali i dobra poslovna odluka koja donosi diversifikaciju poslovanja i potencijalno višestruki povrat uloženih sredstava. Na pitanje šta je startapima potrebno za razvoj, ocenjuju da je jedna od najvažnijih stvari, pored direktnih investicija, da i digitalne i tradicionalne kompanije kao kupci uvide da tehnološka rešenja koja kreiraju domaći startapi mogu da im pomognu u razvoju biznisa i ohrabre se da ih probaju. Vesna Bengin je ovo slikovito objasnila:

„Zašto ulažemo u startape? Manji deo odgovora je da želimo da ojačamo preduzetnički mentalitet naših istraživača, a značajniji da je nama kao naučnom institutu potrebno da postoje uspešne firme, i male i velike. Potrebne su nam domaće firme koje će naše naučne rezultate moći da preuzmu i pretvore u proizvode. Razvijeno poslovno okruženje nije potreba samo naučnih instituta, već cele privrede. Nama svima je potrebno da poslujemo u jednom zdravom ekosistemu koji možete uporediti sa koralnim grebenom gde imate i velike i male ribe, ribe koje jedu biljnu hranu, ribe koje jedu druge ribe, a koje sve žive u simbiozi i koje čine jedan šarikolik i zdrav ekosistem.”

Milan Dobrota, osnivač startapa Agremo u koji je Institut BioSens prethodno ulagao, nadovezao se na ovu temu naglasivši: „Tek od skoro se razvija startap ekosistem i biće potrebno neko vreme da se sistemski razvije ekonomija, privreda i kapital za investicije, da inicijative poput ‘Digitalne Srbije’ nastave da rade na tome kako bi se nastavili uspesi startap kompanija i da se stiče to poverenje kompanija u startape. Ne postoji trik koji možemo primeniti, ali trend ide u našu korist.”

U razgovoru sa Brankom Milutinovićem, Jovan Stojanović je objasnio da je Anari AI pre nekoliko meseci dobio investiciju od dva miliona dolara od Early Bird Ventures, jednog od vodećih evropskih fondova, i to u jeku pandemije. Ova runda je 10-15 puta veća nego što je inače slučaj na ovim prostorima i prvi slučaj da je ovaj fond investirao u Srbiji, za šta se nadaju da otvara slične šanse za druge domaće startape.

Predstavnici i novih i starih startapa smatraju da novim talentima nije potrebna samo finansijska pomoć, već i ona u vidu saveta, mentorstva, povezivanja i razmene iskustava. Milutinović je istakao da je primer startapa Anari AI važan jer pokazuje da u oblasti naprednih tehnoloških rešenja, nečemu gde je nivo razumevanja šire javnosti nizak, Srbija ima prostora koliko i drugi da napravi veliku razliku, kao i da takvih priča ima još, a da je na nama da ih podržimo. „Ono što uspešne kompanije i pojedinci mogu da urade za startape, ali i celo društvo je da daju malo nade i podrške. Podrška dolazi u raznim oblicima. Finansijska je jako važna i bez nje je mnogo teže, ali ona nije jedina,” rekao je Milutinović.

Učesnici su ovom prilikom pozdravili inicijative koje utiču na postavljanje temelja za čitav startap ekosistem poput Strategije razvoja startap ekosistema na kojoj trenutno radi Radna grupa od 38 članova kojom predsedava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija”.

Ulaganje u startape vas unapređuje

Đurđević, koji se i sam pre tri godine vratio u Srbiju nakon što je u Kanadi za 25 godina izgradio uspešnu karijeru, moderirao je drugi deo programa pod nazivom „Povratak u digitalnu Srbiju” u kom su mu sagovornici bili povratnici iz Singapura, Britanije i SAD — direktor grupe kompanije Centili Zoran Vasiljev, osnivač i direktor kompanije Devtech Milovan Milić i direktor kompanije Saga Nebojša Bjelotomić.

Na pitanje šta su to prepoznali kada su odlučili da napuste uspešne karijere u inostranstvu i vrate se u Srbiju svi su istakli želju da odavde postignu rezultate na globalnom nivou. Svoje rezonovanje Milić je objasnio rečima: „Ne moraš da budeš u San Francisku da bi uspeo, ovde postoje mogućnosti, talenti i tehnologija koje omogućavaju da pristupiš globalnom tržištu i iz Srbije”, što je potvrdio i Vasiljev, koji se vratio u vrlo nestabilnom periodu — neposredno pred početak pandemije:

„Osetio sam da se stvorila pozitivna klima i poverenje, da je zaživeo aktivan startap ekosistem, da ovde i dalje postoji veliki broj talentovanih ljudi, da smo zemlja koja je i dalje gladna, koja želi borbu i želi da napreduje. Prepoznao sam da 20 godina internacionalnog iskustva i svega što se meni desilo ima smisla podeliti sa ovdašnjim preduzetnicima koji imaju želju za uspehom. Prepoznao sam i ono što radi Inicijativa „Digitalna Srbija” i kako stimuliše investiranje. Obradovao sam se što je to došlo na viši nivo i ima smisla.”

Kada je reč o investiranju, sva trojica su i deo grupe biznis anđela sa od više od 20 investitora koju je oformila Inicijativa „Digitalna Srbija”, čiji rad i uticaj opisuje Bjelotomić:  „Biznis anđeli možda zvuči kao naduvana reč, ali mi je drago da ima sve više onih koje možemo tako da zovemo. Grupa biznis anđela kojoj ja pripadam upravo završava prvu rundu finansiranja sa lokalnim startapom Joberty. Ideja je da izađu u inostranstvo i šire biznis globalno. Svi ljudi koje sam tu upoznao nisu imali ideju da daju pare samo pod uslovom da naprave nešto od njih, nego je svako ušao s idejom da bude aktivni investitor — da učestvuje u radu te kompanije, da pomogne nekim svojim iskustvom ili bar priča o svojim greškama. To je jedno dobro iskustvo koje te obogaćuje i daje ti priliku da proceniš samog sebe.”