Intervju: Važan korak napred u razvoju digitalnog društva

Sa gospođom Tatjanom Matić, ministarkom trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije od 2020. do 2022, razgovarali smo o projektima koji su ostvareni i pokrenuti u prethodnom periodu, među kojima su najvažniji širenje optičke infrastrukture na čitavu Srbiju, kao i opremanje škola informatičkom opremom.

Vlada Republike Srbije je, na predlog Vašeg Ministarstva, krajem avgusta 2021. godine, usvojila Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti. Na taj način je oslikana vizija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2026. godine. Možete li nam reći kako napreduje implementacija te strategije, dokle smo stigli i koji su glavni problemi?

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti usvojena za period od 2021. do 2026. godine obuhvata dva razvojna pravca – jedan u oblasti informacionog društva, a drugi u oblasti informacione bezbednosti. Predviđeni su razvojni ciljevi koji se odnose na povećanje upotrebe računara, Interneta i cloud tehnologija u domaćinstvima i poslovanju, razvoj elektronske trgovine i razvoj usluga u e-upravi. Strategija je takođe fokusirana na informacionu bezbednost građana, posebno na bezbednost dece na internetu i informacionu bezbednost privrede i IKT sistema od posebnog značaja.

Period pandemije je pokazao da je pristup Internetu preduslov za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, poput prava na rad i prava na obrazovanje. Intenzivno radimo na realizaciji postojećih i pokretanju novih programa, koji će osigurati dalje unapređenje digitalnih veština

Za sada se implementacija ciljeva utvrđenih strategijom na oba polja delovanja odvija po planu, uz saradnju svih nosilaca aktivnosti. Imajući u vidu stalno povećanje obima elektronskih usluga, uz paralelnu implementaciju projekata kao što su Povezane škole, izgradnja optičke komunikacione infrastrukture, priprema za implementaciju standarda iz oblasti informacione bezbednosti u organima državne uprave…, ne može se reći da se u realizaciji ciljeva suočavamo sa nekim naročitim problemima. Neki od izazova su svakako unapređenje digitalnih veština kod naročito ugroženih kategorija stanovništva, kao i potreba da se isprati konstantan rast IT tržišta, prevashodno razvoj kadrova. Neki od najvećih izazova u oblasti informacione bezbednosti koje bismo želeli da prevaziđemo su manjak kadrovskih kapaciteta i slabo razvijena svest o značaju informacione bezbednosti u našem društvu.

Ovog puta se već i u samom nazivu Strategije pominje informaciona bezbednost. Gde smo mi u ovoj oblasti i kako unaprediti bezbednost korisnika i institucija?

Informaciona bezbednost je bila predmet strateškog planiranja i pre donošenja ove Strategije. Naime, 2017. godine doneta je Strategija razvoja informacione bezbednosti koja je pokrivala period do 2020. Republika Srbija je, u tom smislu, već više od decenije, strateški i zakonodavno, usmerena na unapređenje ove oblasti.

Frekvencijski opsezi za 5G aukciju su oslobođeni i u toku su poslednje pripreme za aukciju spektra koju će pokrenuti RATEL. Očekujemo da će operatori ponudit 5G pristup u urbanim sredinama već prve godine nakon sprovedene aukcije

Zakon o informacionoj bezbednosti usvojen je 2016. godine, unapređen je izmenama iz 2017. i 2019. i gotovo je potpuno usklađen sa regulatornim okvirom koji je na snazi u Evropskoj uniji. Resorno ministarstvo s posebnom pažnjom prati razvoj politika i propisa u zemljama EU i preduzima aktivnosti da obezbedi brzo prilagođavanje savremenim razvojnim tendencijama. Uloženi napori su prepoznati, te je tako Republika Srbija napredovala za 19 mesta na listi poslednjeg izdanja Globalnog indeksa informacione bezbednosti Međunarodne unije za telekomunikacije 2020. Sada zauzimamo 39. mesto među 182 rangirane zemlje. Takođe, Srbija se nalazi na 18. mestu među 160 rangiranih država Nacionalnog indeksa za sajber bezbednost koji vodi estonska Akademija za e-upravu.

Kako napreduje proces širenja optičke komunikacione infrastrukture širom Srbije, posebno u manjim mestima? Kako, pri realizaciji projekta, sarađujete sa telekomunikacionim operatorima?

Resorno ministarstvo sprovodi program podsticaja izgradnji optičke komunikacione infrastrukture. Program će obuhvatiti praktično sva ruralna naselja u kojima operatori nemaju ekonomski interes da izgrade i eksploatišu infrastrukturu. Realizacija prve dve faze programa podrazumeva izgradnju približno 5.000 km optičkih trasa samo od strane države. To će obuhvatiti više od 800 ruralnih naselja i preko 150.000 domaćinstava. Obezbeđena su sredstva u iznosu od 152,7 miliona evra, i to 118 miliona iz izuzetno povoljnog kredita EBRD i 34,7 miliona bespovratnih sredstava iz WBIF fonda EU. Ministarstvo će investirati u izgradnju optičke kičme do ruralnih naselja, dok će pristupnu mrežu graditi operatori elektronskih komunikacija koji posluju na tržištu RS, izabrani na otvorenom konkursu.

Realizacija programa se odvija u skladu sa planovima, bez obzira na poremećaje tržišta koji su posledica pandemije i krize. Očekujemo da izgradnja počne već tokom ove jeseni i da domaćinstva obuhvaćena prvom fazom projekta dobiju mogućnost brzog pristupa Internetu već do kraja 2023. Realizacija druge faze u okviru koje će biti izgrađeno više od 3.000 km optičkih trasa, odvija se paralelno i završetak izgradnje očekujemo do kraja 2024. Planirana je i treća faza projekta, kojom će biti obuhvaćeni najruralniji predeli i čiji je završetak planiran do kraja 2025. Očekujemo da će po realizaciji ovog projekta brz fiksni pristup Internetu biti omogućen velikoj većini domaćinstava u Republici Srbiji. Na taj način biće ukinut infrastrukturni digitalni jaz i stvoreni glavni preduslovi svim građanima Srbije za uživanje svih mogućnosti koje pruža elektronska uprava, poslovanje i obrazovanje.

Digitalizacija ruralnih predela je baza rasta celokupne ekonomije, posebno razvoja novih turističkih destinacija i uključivanja svih građana u digitalno društvo

Treba imati u vidu da je digitalizacija rurala značajna za razvoj celokupne ekonomije, a posebno turizma, imajući u vidu da se srpski turizam sve više okreće ka autentičnim, lokalnim, ruralnim turističkim ponudama, jedinstvenim etno-lokacijama, planinskom, banjskom i vinskom turizmu, odnosno lokalnim vinskim putevima i oazama. U tom smislu, digitalizacija ruralnih područja i digitalizacija turističke ponude tih destinacija biće osnova uspeha srpskog turizma u narednom periodu. Takođe, infrastruktura će biti dodatni podsticaj građanima za razvoj digitalnih veština odnosno aktivno učešće u digitalnom društvu.

Projekat Povezane škole podrazumeva da 1.800 škola dobije kvalitetnu Internet konekciju i izgradnju lokalne mreže u okviru svake škole. Dokle je stigao taj projekat i ko održava tu infrastrukturu?

Projekat je u završnoj fazi. U ovom trenutku, više od 3.700 školskih objekata je povezano na AMRES mrežu, dok je u više od 1.600 izgrađena bežična lokalna računarska mreža. Završetak projekta, odnosno povezivanje svih 4.000 objekata i izgradnja bežične lokalne računarske mreže u oko 200 preostalih objekata planirano je do kraja 2022. Time će biti omogućen pristup internetu u svim nastavnim prostorijama škole, odnosno praktično svim učesnicima obrazovnog sistema.

Uspostavljen je i sistem centralizovanog praćenja rada infrastrukture, koji omogućava uvid u stepen upotrebe od strane škola, kao i uvid u realnom vremenu u aktivnost uređaja, što omogućava trenutno reagovanje u slučaju kvarova. Svaka škola, uz isporuku opreme, dobija i trogodišnju garanciju, kao i održavanje komunikacione opreme. Resorno ministarstvo je u okviru projekta obezbedilo rezervne delove koji će omogućiti zamenu i nakon isteka garantnog roka, što će osigurati održivost i upotrebljivost ovih sistema i nakon isteka garancije.

Kako napreduju pripreme za prelazak na 5G mobilne mreže? Kada se očekuju licitacije za potrebne frekventne opsege i kada bi mobilni operatori mogli da ponude 5G pristup?

Srpsko tržište mobilnih komunikacija je veoma razvijeno i konkurentno, što potvrđuje činjenica da na tržištu posluju tri velika mobilna operatora sa razvijenom mrežom. Svaki operator pokriva više od 96 odsto domaćinstava 4G signalom. Više od 99 odsto domaćinstava je pokriveno 4G signalom barem jednog od operatora.

Frekvencijski opsezi za 5G aukciju su oslobođeni i u toku su poslednje pripreme za aukciju spektra koju će pokrenuti RATEL, koja će biti orijentisana ka bržoj izgradnji mreža i pokrivanju većeg broja domaćinstava u prve dve godine nakon aukcije. Takođe, vodiće se računa o obavezi kvalitetnog i brzog pokrivanja glavnih saobraćajnih koridora i industrijskih regiona. Sa druge strane, operatori elektronskih komunikacija koji posluju u Srbiji već rade na pripremama za prelazak na 5G mrežu. Očekujemo da će biti u poziciji da ponude 5G pristup u urbanim sredinama već prve godine nakon sprovedene aukcije.

Neki od najvećih izazova u oblasti informacione bezbednosti koje bismo želeli da prevaziđemo su manjak kadrovskih kapaciteta i slabo razvijena svest o značaju informacione bezbednosti u našem društvu. Tu su svakako i unapređenje digitalnih veština kod naročito ugroženih kategorija stanovništva

Važno je što više deliti informacije i znanje o novim tehnologijama, te je u tom smislu značajno što se o 5G tehnologiji i njenim benefitima, kao i uopšte o optimizaciji poslovanja, govori i na devetoj BIZIT konferenciji.

Borba protiv COVID-19 pandemije je mobilisala čitavu informatičku zajednicu i mnoge procedure testiranja i vakcinacije su postale efikasnije zahvaljujući servisima eUprave. Šta smo naučili tokom čitavog tog nesrećnog perioda i možemo li koristiti stečena iskustva za neke bolje stvari?

Tragične posledice pandemije su zaista nemerljive, ali čovečanstvo je još jednom pokazalo izdržljivost i prilagodljivost, te život i razvoj nisu zaustavljeni. Mogućnosti koje pružaju digitalne tehnologije su olakšale ovu borbu i omogućile nastavak procesa rada i obrazovanja. Prethodno je pandemija ubrzala digitalizaciju nekih procesa kao što je prelazak na elektronsko poslovanje i trgovinu. Takođe, rad u online okruženju i sada nudi većina kompanija, dok su mogućnosti online obrazovanja postale dostupne i u sistemima formalnog obrazovanja.

Stečena iskustva možemo iskoristiti na mnogo načina za dalji razvoj digitalnog društva i davanje mogućnosti svim građanima da iskoriste prednosti i olakšice koje donose digitalne tehnologije. U tom smislu, prioriteti Ministarstva jesu razvoj širokopojasne infrastrukture i omogućavanje brzog pristupa internetu svim građanima naše zemlje.

Period pandemije je pokazao da je pristup Internetu preduslov za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, poput prava na rad i prava na obrazovanje. Intenzivno radimo na realizaciji postojećih i pokretanju novih programa, koji će osigurati dalje unapređenje digitalnih veština.

Poseban fokus je na određenim osetljivim kategorijama stanovništva, kako bi korišćenje svih usluga koje pružaju digitalne tehnologije svima učinili jednostavnim i bezbednim. Za početak 2023. godine planiramo formiranje Koalicije za razvoj digitalnih veština koja će okupiti čitav niz institucija, nevladinih organizacija, udruženja građana i privatnih kompanija. Tako težimo razvoju širih kapaciteta koji će osigurati da svako u okviru svojih delokruga i ciljnih grupa osigura sprovođenje programa. Cilj je konstantnim edukacijama podržati sve građanke i građane da budu potpuno uključeni u digitalno društvo.