IT na udaru sa svih strana

Poslednjih meseci čitamo o velikim otpuštanjima u IT firmama koja predstavljaju posledicu verovanja da veštačka inteligencija može da zameni programere. Ali to nije jedini razlog – kao da i sama Američka država udara na svoj IT sektor!

Autor: dr Sava Zdravković

Poslednje dve godine američki tehnološki sektor potresa nevidljivi faktor o kome se malo pričalo van krugova finansijskih direktora – izmena poreskih propisa, zakopana duboko u Trampovom poreskom zakonu iz 2017. godine, koja je stupila na snagu tek 2022. Ova promena deluje kao sitan administrativni detalj, ali zapravo ima dalekosežne posledice: povećala je troškove istraživanja i razvoja (R&D) i postala tihi katalizator talasa masovnih otpuštanja u tehnološkim kompanijama.

Kako je do sada bilo

U prethodnih 70 godina američke kompanije su imale pravo da 100% troškova istraživanja i razvoja – a tu spadaju i plata inženjera, održavanje i opremanje laboratorija pa i razni autorski honorari – odbiju od oporezivog prihoda u godini kada su nastali. Ova pogodnost iz Sekcije 174 poreskog zakona nesumnjivo je podstakla bum inovacija: Microsoft, Apple, Google i Facebook gradili su svoje proizvode uz model koji je nagrađivao snažna ulaganja u razvoj i zapošljavanje američkih stručnjaka.

Taj sistem imao je i važan „geografski“ efekat – razvoj proizvoda se odvijao u SAD, jer su kompanije imale direktan poreski podsticaj da zadrže inženjerske timove „kod kuće“. Od operativnih sistema do društvenih mreža, gotovo čitava digitalna infrastruktura današnjice razvijena je u SAD i finansirana po tim pravilima.
Kako bi 2017. poreski paket izgledao „budžetski neutralno“, zakonodavci su uveli odloženu izmenu: od 2022. troškovi R&D-a više se ne odbijaju odmah, već se amortizuju – raspoređuju – na pet ili više (do 15) godina. Cilj nije bio ekonomski, već politički: povećati prihod države „na papiru“ u budućnosti, bez trenutnog udara na biznis. Na taj način, budžetski izveštaji su izgledali povoljnije, a efekat promene ostao nevidljiv do trenutka kada su nova pravila stupila na snagu.

Efekat na industriju

Kada su propisi stupili na snagu, kompanije su shvatile da će za isti razvoj sada plaćati znatno veći porez, što nikako nije mala stavka u godinama kada kamate rastu a investicije polako presušuju. Za firme koje su
se oslanjale na agresivno ulaganje u razvoj – a to su pre svega informatičke i biotech firme – ovo je bio direktan udar na tokove novca i samim tim na likvidnost.

Cilj nije bio ekonomski, već politički: povećati prihod države „na papiru“, bez trenutnog udara na biznis. Budžetski izveštaji su izgledali povoljnije, a efekat promene ostao nevidljiv do trenutka kada su nova pravila stupila na snagu

R&D tako postaje skuplji, a plate – najveća stavka troškova razvoja – su na udaru. Kompanija Meta je odmah nakon promene pokrenula „godinu efikasnosti“, otpustivši četvrtinu zaposlenih. Microsoft je smanjio timove za 7%, Alphabet (Google) za 12.000 ljudi, Amazon je otpustio skoro 30.000 ljudi, a Salesforce 10% radne snage. Mnoge od ovih pozicija bile su upravo u inženjerskim timovima.

Mali i srednji igrači, bez finansijskih rezervi velikih, prošli su još gore: Twilio je otpustio 22% radnika, Shopify gotovo trećinu, Coinbase i preko trećine. Od početka 2023. više od pola miliona IT radnika ostalo je bez posla – stopa otpuštanja u sektoru porasla je za 60% u odnosu na prethodnu godinu. Dok su javna objašnjenja spominjala „optimizaciju“ i prelazak na veštačku inteligenciju, interni finansijski izveštaji jasno su pokazivali – R&D je odjednom postao preskup.

Udari i van Big Tech-a

Promena nije pogodila samo IT gigante. Mnoge e-commerce, logističke, medijske i zdravstvene firme razvijale su sopstvena softverska rešenja i interne alate, koristeći stari model da minimizuju oporezivi prihod. Kada su troškovi morali da se rasporede na više godina, „porez na inovacije“ zahvatio je i njih, rušeći poslovne modele zasnovane na agresivnom razvoju.

Prema zvaničnim podacima, čak polovina od 500 milijardi dolara prijavljenih R&D ulaganja 2019. dolazila je izvan tradicionalnog IT-ja. OECD istraživanja potvrđuju da neposredna poreska olakšica više podstiče inovacije nego amortizacija troškova. Kada se saberu direktni i indirektni efekti, izmena Sekcije 174 dotakla je barem petinu američke privrede.

Promena zakona deluje kao sitan administrativni detalj, ali ima dalekosežne posledice: povećala je troškove istraživanja i razvoja (R&D) i postala tihi katalizator talasa masovnih otpuštanja u tehnološkim kompanijama

Masovna otpuštanja visoko plaćenih IT stručnjaka povukla su za sobom i čitave lokalne ekonomije – od restorana i prevoznika, do tržišta nekretnina i malih usluga. Gubitak jednog IT posla često znači pad potrošnje u desetinama drugih delatnosti. Analitičari upozoravaju da je ovim potezom SAD umanjila sopstvenu konkurentnost u inovacijama i rizikovala odliv visokokvalifikovane radne snage.

Povratak na staro?

U američkom Kongresu trenutno postoji inicijativa da se izmena ukine i retroaktivno vrate stara pravila, a zanimljivo je da tu inicijativu zastupaju i Republikanci i Demokrate.

No, politički je nezgodno „poklanjati“ poreske olakšice kompanijama koje deo birača vidi kao simbole „korporativnog zla“. Čak i ako se to desi, za stotine hiljada otpuštenih je već kasno.

Pouka za svet, uključujući i naš region, je jasna: porez nije samo fiskalna mera, već snažan alat za oblikovanje inovacija i zapošljavanja. Kada se promeni struktura podsticaja, posledice mogu biti brze i dalekosežne – čak i kada izmene izgledaju kao bezazlena rečenica u zakonu.