Kako se u Srbiji kupuje poslovni hardver

Često pišemo o važnosti ulaganja u informacioni sistem preduzeća i u softverske alate koji pomažu produktivnosti zaposlenih. Ipak, sav taj softver mora na nečemu da se izvršava, pa vam ovoga puta skrećemo pažnju na koren iz koga će sve ostalo izrasti – servere i radne stanice u vašem preduzeću.

Iako se o investicijama u hardver retko govori, činjenica je da se u domaćim firmama lavovski deo ICT budžeta troši na opremu. Ipak, stvari se i tu menjaju – tokom prethodnih godina neke tehnologije su, zahvaljujući drastičnom padu cena, izbile u prvi plan, ali je glavno pitanje ostalo: kako što efikasnije potrošiti novac. Već godinama se govori da je vreme desktop računara prošlo, ali oni nekako i dalje opstaju. Prenosivi računari imaju svojih prednosti, a barem jedna od njih jeste to što omogućavaju da se radni prostor i radno vreme prošire izvan kancelarije; za neke profesije to je od suštinskog značaja. Ipak, radi se o relativno malom broju poslovnih aktivnosti u kojima je laptop neophodan – u njih sigurno ubrajamo sve koji svoj posao tokom dana obavljaju na više mesta, a računar im je osnovni alat. U svim ostalim situacijama desktop računar se pokazuje kao pravo rešenje.

Dve prednosti desktop‑a jasno se izdvajaju. Prva je udobnost rada: velika tastatura i monitor neprikosnoveni su kada je ergonomija u pitanju. Unos i praćenje podataka na ekranu lakši su nego na laptopu, ma koliko on skup i kvalitetan bio. Druga prednost jeste cena – i to ne samo nabavke već i troškova održavanja i upravljanja tokom životnog veka računara. Za IT budžet jednog preduzeća to nikako nije zanemarljivo.

Desktop računari su i dalje nezamenljivi u obavljanju poslova koji su neposredno povezani s performansama. Koliko god se prenosivi računari upinju da budu što brži (i u tome prilično uspevaju), nisu stigli desktop‑e koji takođe napreduju. Naročito je to vidljivo ako uporedimo računare slične cene. Pretražujući sajt jednog domaćeg prodavca računara, a tražeći desktop i laptop koji mogu da se porede po performansama i udobnosti u radu, dolazimo do zaključka da u najvišoj klasi razlika u ceni ide i do fantastičnih 2.000 evra.

Uvek u blizini

Prenosivi računari dugo su već nezamenljivi alat svih koji dobar deo svoji radnih aktivnosti obavljaju van kancelarije ili, što je sve češće, uopšte i nemaju kancelariju. Broj takvih zanimanja sve je veći, a komunikacija s poslovnim partnerima i saradnicima skoro neprestana pa je pitanje koliko se mož razdvojiti poslovno od privatnog.

Istraživanja trendova u IT industriji pokazuju još jedan razlog zbog kojeg su laptop računari poslednjih godina u velikom zamahu. Mogućnost da radite na laptopu dugo je bila velika privilegija i, na neki način, pokazivala je koliko su važne vaše aktivnosti za prosperitet preduzeća. S drastičnim padom cena laptopova smanjio se taj jaz između zaposlenih i stoga se sve češće srećemo sa situacijom da je laptop nezaobilazni poslovni alat, čak i kada za tim nema objektivne potrebe. Pritom, koriste se računari koji nisu ni blizu tako udobni kao desktop, a kako nikada i ne napuštaju kancelariju, opremljeni su velikim monitorom i tastaturom kako bi se rad učinio udobnijim i efikasnijim. To što košta više i radi sporije uopšte nije bitno; važno je da je na stolu laptop.

Minijaturizaciji tu nije kraj – istražujući upotrebu mobilnih računara, utvrđeno je da se najveći deo vremena provodi u komunikaciji preko elektronske pošte. Na drugom mestu je pretraživanje Interneta, a na trećem rad u poslovno‑informacionom sistemu. Aplikacije poput Word‑a i Excel‑a takođe su zastupljene i to pre svega da bi se pročitao dokument primljen putem elektronske pošte, pa tek onda da bi se nešto napisalo ili izračunalo. U takvoj raspodeli poslova pun smisao dobijaju pametni telefoni i tableti. Menadžeri sve ređe sa sobom nose laptop, jer su im sve esencijalne informacije i kanali komunikacije dostupni na pametnom telefonu. A za mnoge kompanije pravi izbor za terenske komercijaliste sve češće je tablet umesto laptopa.

Kada se sve sabere i uporedi sa Spiceworks‑ovim ispitivanjem na uzorku od nekoliko stotina kompanija u Severnoj Americi, dolazimo do zaključka da su na polju personalnih računara najnoviji trendovi zapravo – stari trendovi. Najveća stavka IT budžeta za hardver ide na desktop računare (26 odsto), dok se za laptopove odvaja 14 odsto.

Jedan za sve

Hteli to ili ne, bez servera se danas ne može – za razliku od personalnih računara, ovi „zajednički za sve“ kompjuteri su veoma zahtevni. Poslednjih godina cena servera drastično je pala, pa konfiguracije sasvim dovoljne za mala preduzeća i radne grupe mogu da se kupe za manje od 1.000 evra, a njihove performanse i mogućnosti skladištenja podataka su izuzetni. Obično imaju dva diska od po 4 TB, naravno postavljena u RAID 1 radi optimalne bezbednosti, te 8 GB RAM‑a, što može da se proširi do 32 GB za skroman dodatak.

Za veće zahteve – posebno ako počnete da razmišljate o domenu – trebaće vam dva, tri, možda i više servera. Tu na scenu stupa virtuelizacija: umesto gomile računara upotrebićemo samo par njih, naravno moćnijih od onog kojeg smo netom pomenuli, a na njima ćemo virtuelizovati više servera – svaki za određenu vrstu posla. I umesto da kupujemo „performanse za svaki slučaj“, hardver ćemo optimalno koristiti dajući svakom virtuelnom serveru onoliko procesorske snage, memorije, prostora na diskovima koliko im u određenom vremenu treba. Optimizacija resursa ovde je ključna igra.

Cloud je noviji trend i od virtuelizacije. Posle početnog nepoverenja u cloud, s vremenom su prednosti ove nove filozofije računarstva došle do izražaja i već ih mnogi od nas koriste ili se spremaju da koriste u bliskoj budućnosti. Posle e‑mail servisa, od kojih neki, poput Gmail‑a ili Outlook.com, pružaju svu udobnost i efikasnost, što će reći da su vam dostupni zajednički imenici, kalendari i slične „sitnice“, na scenu stupaju integrisani sistemi s veoma interesantnim funkcijama za zajednički rad i razvoj brojnih aplikacija u funkciji efikasnijeg obavljanja posla. Office 365 je upravo takav cloud servis – na jednom mestu Exchange, Sharepoint i veliki prostor za skladištenje podataka.

I sada se pitate kakve cloud ima veze sa hardverom. Zapravo, vi ovde ne kupujete (samo) softver – pre svega iznajmljujete hardver i tehničku ekipu koja će sve to da održava u pogonu, a sve to za razumno male pare, naročito ako uzmete u obzir da dobijate operativni sistem i barem dva serverska softvera koji nimalo nisu jeftini kada ih kupujete.

Dakle, serveri u kući su sve jeftiniji, a serveri u oblaku sve pristupačniji. Kombinacija jednih i drugih je prava stvar.

Domaće PC tržište: Šta kaže statistika?

Domaće tržište personalnih računara, sa isporučene 97.172 mašine u poslednjem tromesečju 2014. godine, zabeležilo je pad od 11,2 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. To je već dvanaesti kvartal u nizu kako isporuke PC‑ja beleže pad, pri čemu su skoro svi segmenti PC tržišta smanjeni. Veliki uticaj na ovakav trend imaju brzo rastuće isporuke tablet i smart uređaja, kao i ponuda mobilnih operatora koji su pomerili fokus sa notebook na tablet uređaje.

U četvrtom kvartalu prodato je 52.135 notebook računara, što predstavlja 53,7 odsto ukupnih PC isporuka. Slede isporuke desktop lokalno sklopljenih računara, koji sa 35.527 prodatih jedinica drže 36,6 procenata tržišta. Usled tradicionalnih tenderskih nabavki na kraju godine, u porastu je bio segment desktop računara internacionalnih proizvođača, sa 8.517 isporučena desktop‑a, dakle za 8,8 odsto tržišta. x86 serveri sa 993 uređaja drže 1,0% tržišnog udela.

Promenio se udeo vodećih proizvođača PC‑ja. Lenovo se, zahvaljujući dobroj prodaji i notebook i desktop računara, po prvi put u jednom kvartalu probio na vodeću poziciju ispred HP‑a. Slede ih Dell, ASUS i Acer.

Struktura PC tržišta po vrednosti, a prema vrsti računara, je stabilna i nije se značajnije menjala u poslednje dve godine. Tržište je podeljeno na notebook segment (oko 50%) i desktop računare (45%). Serveri zasnovani na x86 arhitekturi, sa preostalih 5%, zaokružuju domaće PC tržište.

Kriza u razvoju domaćeg PC tržišta se nastavlja, tako da ono ostaje daleko od svog punog potencijala. Potencijal srpskog PC tržišta treba sagledavati prema standardima zapadnoevopskih zemalja gde se, od zemlje do zemlje, godišnje isporučuje između 100 i 150 personalnih računara na 1.000 stanovnika. Domaće tržište je zastalo na manje od 50 PC‑ja na 1.000 stanovnika i trenutno nazaduje.

“Tablet groznica“ je uticala na smanjene domaće PC prodaje, kao što je to učinila na tržištima zapadne Evrope, a prvo popuštanje ovog uticaja može da se očekuje ove godine, jer su tablet isporuke već značajno premašile notebook. Očekivano je da tržište lokalno asembliranih računara bude neznatno manje i da će se stablilizovati na godišnjem nivou oko 100.000 jedinica. Desktop brend PC računari će se verovatno prodavati u okviru standardne godišnje kvote od oko 30.000 mašina. Notebook isporuke su najveća nepoznanica – na godišnjem nivou će ih biti više od 150.000, ali koliko više, zavisi od mnogo faktora. —Milovan Matijević

Milovan Matijević je direktor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnološka
kretanja u IT sektoru. Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza.
Za 2014. su korišćeni podaci dobijeni do 31. januara 2015. godine

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#219)