Ka­ko za­šti­ti­ti de­cu od In­ter­neta?

Možda bi pravo pitanje bilo: kako zaštititi decu od sveta na globalnoj mreži? Dok mislite da vaš mališan bezbrižno sedi na kauču i gleda neki video ili igra igricu, postoji šansa da je izložen uznemirujućem sadržaju.

Tokom prethodnog perioda pojavljivale su se informacije o tome kako se na kanalu YouTube Kids i online igricama deca navode na samoubistvo i čudne radnje. Pored svih modernih izazova s kojima se roditelji milenijalci susreću poput: „Koliko je OK da moje dete gleda TV ili koristi mobilni“, „kako da mu ograničim korišćenje društvenih mreža ako njegovo celo društvo koristi“ i tako dalje, moraju još da brinu i o tome da neki ludak ne navodi dete na samoubistvo usred „bezazlenog“ dečjeg videa.

Detektovanje spornog sadržaja

Prvo, moj običan mozak ne može da shvati tu bolest u ljudskom mozgu koja čoveka natera da naudi drugom ljudskom biću, a pogotovo detetu koje mu ništa nije skrivilo. Naravno, YouTube ne može, u svoj masi sadržaja koji se postavljaju, da iste sekunde detektuje sporni sadržaj ili aktivnost na snimku. Dete je lako kontrolisati dok je malo, sedi pored tebe, pojačaš mu kompjuter ili telefon i slušaš šta gleda. Ali kada nastupi predtinejdžerski period zatvaranja u svoju sobu, onda je kontrola malo teža.

Pored spornog YouTube videa, danima već ide vest o tome da se na tržištima Meksika, Argentine, SAD, Francuske i Nemačke pojavljuje neka buljava žena Momo ogromnih očiju usred crtaća i WhatsApp chat‑a i tera decu na čudne izazove u kojima ona, navodno, treba da naude sama sebi. Daily Mail je čak objavio fotografije devojčice koju je ta „babaroga“ naterala da se ošiša na kratko. Kako se panika proširila, objavljeno je da je ovo ipak fake news jer ne postoje nikakvi dokazi o tome. Svejedno, roditelji su i dalje u panici.

De­te je la­ko kon­tro­li­sa­ti dok je ma­lo – po­jačaš mu kom­pju­ter ili te­le­fon i slu­šaš šta se de­ša­va. Ka­da nas­tu­pi pred­ti­nej­džer­ski pe­ri­od za­tva­ra­nja u svo­ju so­bu, kon­tro­la je zna­tno teža

Ovo nije prvi put da se ovakve stvari događaju. Tokom 2009. godine stvoren je lik Slendermena koji je predstavljao mršavo, visoko stvorenje bez jasnih crta lica, u crnom odelu. Navodno je pratio i otimao decu. Ovaj jezivi Slendermen postao je deo Internet kulture pa čak i pop kulture kao deo raznih igrica i filmovima. Dalje, možda se seća neko slučaja iz 2016. godine kada je jedan ruski student psihologije izbačen s univerziteta odlučio da napraviti igricu „Plavi kit“ kako bi „očistio čovečanstvo“ od psihički nestabilnih ljudi. Ovaj Blue Whale izazov povezivao se s oko 130 samoubistava maloletnika u Rusiji. Student i njegov saučesnik kasnije su osuđeni jer su priznali da su navodili decu da prate naredbe.

Do­bro je de­ci da­ti pros­to­ra, ali je te­ško da­ti im pre­vi­še pros­to­ra po­red svih opa­snos­ti ko­je ih vre­ba­ju. Za­to, ra­zgo­vor, ra­zgo­vor i još ra­zgo­vora

I dalje bez dobrog recepta

Činjenica je da je Internet dao prostora i bolesnim ljudima, s tim što se od njih sada teže zaštititi se. Pogotovo ako ste naivna i osetljiva skupina kao što su deca. Sama ova saznanja su me prepala, i gledala sam ove vesti sve u strahu da slučajno ne kliknem na neki video s tom Momo lutkom pa da ne mogu da spavam noćima. Mogu samo da pretpostavim kako neko dete može biti prestravljeno kad vidi ovako nešto.

Nema pravog recepta za zaštitu od ludog online sveta osim kontrole. Dobro je deci dati prostora, ali je teško dati im previše prostora pored svih opasnosti koje ih vrebaju (da ne zalazimo sad i u temu vršnjačkog nasilja na Internetu). Kako kažu: razgovor, razgovor i još razgovora. Današnji klinci su pametni i više nego što mislimo, pa im treba skrenuti pažnju na sve opasnosti koje ih vrebaju iza connect‑a i login‑a. Jer, na Internetu možda biramo svoju publiku i prijatelje, ali najčešće ne i čija ćemo mi publika postati.