Kolika je slušanost radija i podkasta?

Prema poslednjim istraživanjima, oko 90% populacije u Ujedinjenom Kraljevstvu sluša “live radio” u toku nedelje (to je onaj čuveni “reach”). Prema istraživanjima, to predstavlja broj ljudi koji su aktivno slušali radio minimum pet minuta. U većem delu sveta, radio drži prvo mesto po zastupljenosti konzumacije medija. U zemljama u kojima nije na prvoj poziciji, to mesto zauzima televizija, a radio nije ispod drugog mesta. Dakle, čuvena “smrt” radija još uvek traje, “pacijent” nije na aparatima, preživeo je sve pokušaje “atentata”. Da li su podkasti pretnja, pokušaćemo da protumačimo na osnovu poslednjih merenja. U Americi, radio je broj jedan medij, sa 92% reach-a.

“Live radio”, što znači emitovanje (broadcast), se sluša preko raznih kanala dostave sadržaja: tradicionalno – AM/FM; digitalno – DAB/DAB+, Internet (live stream, application, smartphone, smart speaker, streaming services,…). Prema RAJAR, 65% populacije koristi digitalni način dostave radija. U Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije brojke se dosta razlikuju. Ne verujem da prelazimo 35%. Pametni zvučnici – U Srbiji ih je nemoguće legalno kupiti (Amazon Echo Dot – Alexa; Google Home – Home Assistant; Apple HomePod – Siri), ali ni na tržištima za koja mislimo da su u masovnoj upotrebi, rezultati još uvek nisu toliko ubedljivi. Primera radi, u Engleskoj, samo 26% populacije se izjasnilo da poseduje takav uređaj, a od svih tih vlasnika, 94% njih sluša “Live radio”, dakle, strim programa omiljene radio stanice (broadcast).

DAB koristi 69% populacije u ovoj ostrvkoj zemlji, zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti prijemnika. U Srbiji, RTS ima DAB signal, a verovatno ni većina zaposlenih ne zna da to imaju. Verujem da se slušaoci Radio Beograda putem DAB (digital audio broadcast) mogu nabrojati na prste jedne ruke, i to u takozvanim “pikovima” slušanosti, uključujući i ekipu monitoringa. Jednostavno, u Srbiji nema DAB prijemnika u toj meri. Kod nas je prosečna starost vozila veća od 10 godina, a tada DAB uređaji u kolima nisu ni postojali. Pretpostavljam da će u budućnosti ovo biti dosta drugačije.

Zahvaljujući novom MIDAS izveštaju, imamo jasnu sliku kako i koliko se konzumiraju digitalni sadržaji. Na našim prostorima ovakvo istraživanje još nije urađeno, niti je trenutno potrebno, ali su trendovi identični. Zvuči neverovatno, ali, audio sadržaj koji se putem interneta najviše konzumira je LIVE RADIO. Svega 93% populacije koja konzumira audio putem interneta slušaju neku od radio stanica. Nešto manje slušaju mlađi, stariji više (15-24 godina 83%, 25-34 godina 90%, 35-54 godina 93% i 55+ godina 98%).

Mlađi koriste On Demand muzičke servise (Deezer, Spotify i slično), dok podkasti imaju oko 27% populacije. Podkasti su nova velika stvar, takozvani “trending” u digitalnom svetu. U Americi, 19% populacije koja konzumira audio sadržaje, izjasnilo se da slušaju podkaste. U Engleskoj, ta brojka je nešto manja (17%), dok je ukupan udeo podkasta u slušanju audio sadržaja (dakle, kada se uključi i “tradicionalni” način slušanja) 4%.

Podkasti se slušaju individualno (91%), i to najviše preko slušalica (mobilni uređaj) – čak 68%; preko laptopa 21%; preko pametnih zvučnika 1%, i to u sledećim situacijama:

• Tokom vožnje (putovanja) 37%
• Tokom odmora 33%
• Tokom učenja/za vreme posla 26%

Da li se podkasti odslušaju do kraja?

• 67% slušalaca podkasta odsluša epizodu do kraja
• 68% odsluša svaku preuzetu “epizodu”

Kako smo videli da je mobilni telefon uređaj preko kog se najviše konzumiraju podkasti, red je da pogledamo za šta se koriste ovi uređaji:

• 44% populacije preko mobilnih telefona sluša muziku (on demand servisi)
• 18% sluša podkaste
• 15% live radio
• 12% preuzetu (downloadovanu) muziku – nema potrebe za pristupom internetu
• 6% snimke radijskog programa
• 5% audio knjige

Ukoliko sabremo snimke programa i program uživo, dobijamo 24% radijskog udela. I za kraj, 79% populacije koja konzumira audio sadržaje i dalje smatra radio kao glavni izvor otkrića nove muzike. Umesto zaključka, odložićemo sahranjivanje radija na neodređeno vreme.

Autor: Uroš Bogdanović