Kombinacija oblaka i malih uređaja za izuzetne rezultate
Era oblaka uveliko traje, a dolaze nam i mali uređaji na Internetu. Kombinacija ove dve tehnologije daće izuzetne rezultate u mnogim oblastima. Kod usvajanja novih stvari važna je i rasprostranjenost, koja kod kompjuterskih tehnologija zavisi od podrške developera. Microsoft ne želi da propusti dolazeću revoluciju, pa je ponudio MxChip IoT DevKit.
Lakoća i brzina osvajanja novih veština su važni faktori u današnjem svetu. Sve češće čujem da se više ceni efikasnost studiranja (za koliko godina je student stigao do diplome) od prosečne ocene. Postalo je značajno koliko brzo usvajate novitete i zato su sve olakšice dobrodošle. Već godinama imamo male uređaje kao što su Arduino i Raspberry Pi koji približavaju svet malih kompjutera široj publici. Izgleda da je i to bilo komplikovano, te je MXChip napravio uređaj koji je zasnovan na platformi Arduino uz prisustvo displeja, senzora i Wi‑Fi komunikacije. Ideju je podržao (naručio?) Microsoft, što MxChip IoT DevKit AZ3166 čini idealnom alatkom koja će vam pomoći da istovremeno upoznate IoT i cloud.
Ploča i senzori
Kit koji se ove jeseni pojavio sadrži ploču na kojoj je ugrađena većina senzora spremnih za „igru“. Meri se temperatura i vlažnost vazduha i pritisak, a tu su i žiroskop, akcelerometar, magnetometar, mikrofon i infracrveni senzor. Izlazna jedinica je OLED ekran u plavo‑žutoj boji, a tu je i priključak za slušalice, kao i nekoliko tastera i dioda.
Uređaj je zasnovan na EMW3166 Wi‑Fi modulu koji je razvio MXChip, uz još pratećih pogodnosti kao što je audio‑kodek. Uzevši sve to u obzir, cena od 40 dolara je povoljna.
Sledeća pogodnost jeste to što imate u ponudi alate za rad, s primerima koji će vas postupno voditi kroz primene ovog razvojnog kompleta. Na adresi microsoft.github.io/azure‑iot‑developer‑kit/ imate odlične tutorijale na temu kako početi. Kada se uzme u obzir fragmentiranost aplikacija potrebnih za programiranje IoT uređaja i njihovo spajanje s cloud‑om, nije neobično što se pojavio jedan ovako podržan komplet. Sada na jednom mestu možete preuzeti sve alatke potrebne za rad i jednostavno ih instalirati. Ipak, ne funkcioniše sve baš savršeno – ukoliko instalirate softver na „čistu“ mašinu problema nema, pod uslovom da imate malo strpljenja. Ali ako ste već instalirali neke pakete za rad sa Arduino pločicama, može doći do kolizije koja će zahtevani više truda.
Kada sve prođe, imate na mašini instaliran Visual Studio Code sa ekstenzijama za Arduino. I dalje jednostavno pratite uputstva za igranje s već dobijenim primerima. Ili priča i nije tako prosta? Sledeća prepreka je Azure, za koji je potrebna pretplata. Ako do sada ništa tamo niste radili, otvorićete nov nalog, dobiti 200 dolara kredita za mesec dana igranja i možete opušteno da isprobavate funkcionalnosti. Slična je priča i ako imate aktivnu MSDN (sada Visual Studio) pretplatu. No, ako ste već potrošili bonus, ne očajavajte – ukoliko imate komercijalni projekat u vidu, svakako ćete zaraditi na kraju a ako nemate, većina servisa koji su potrebni za učenje je besplatna ili košta zaista malo na mesečnom nivou, od nekoliko do par desetina dolara (zavisi šta radite), tako da učenje i dalje nije skupo.
Veza s oblakom
Za prve primere biće dovoljno da aktivirate IoT hub servis, kojim povezujete svoje uređaje sa oblakom. Za osnovne stvari, do 8000 poruka dnevno, on je besplatan, što je dovoljno za učenje, ali ni sledeći nivo nije skup. Kada konačno dodate taj servis svom nalogu, imate sve osnovne kockice i možete preći na sastavljanje. Povežete vaš uređaj s lokalnom mrežom tako što uđete u odgovarajući mod, povežete se direktno s njim na adresi koju napiše na ekranu i podesite parametre svoje Wi‑Fi mreže. Nadalje će se sam konektovati.
Preko USB‑a onda ga spojite s računarom, proverite firmware, po potrebi uradite update i prelazite na programiranje. Ako je instalacija prošla dobro, tu je već driver za az3166 i Visual Studio Code će ga videti i ostvariće komunikaciju. Sada možete napisati svoju prvu aplikaciju ili se igrati s dobijenim primerima. Prvi šalje u oblak očitavanja temperature i vlažnosti vazduha na svakih 10 sekundi, što će potrošiti vašu dnevnu dozu poruka, no lako je promeniti taj interval (eto prve intervencije).
Sve je to lepo, ali gde odoše poruke? Instalirate alatku iothub‑explorer, preko koje ćete pratiti poruke koje uređaj šalje u oblak, ali preko koje i vi možete slati poruke, jer je komunikacija dvosmerna. Interfejs je tekstuaIni i poruke gledate u konzoli te ćete brzo poželeti nešto više. Ima još mnogo kockica koje se mogu uklopiti u naše želje i potrebe. Sledeći korak je da sačuvate poruke koje se šalju. To podrazumeva zakup Azure servisa. Za potrebe obuke i učenja, tj. za poslove manjeg obima, cena nije visoka.
Ako poželite da ih lepo gledate na mobilnom, vreme je da pređete na servis za Web i mobilne aplikacije. Posle toga, možete da se upustite u analizu serija podataka koje uređaj šalje, s mogućnošću angažovanja pametnih servisa (sve popularnijih). Jedan od preporučenih projekata pokušava na osnovu vaših podataka da predvidi vreme. Ne očekujte da će zameniti meteorologe, ali vam može dati neko aktuelno upozorenje na osnovu krive pritiska i temperature. Zatim možete da uključite sledeći servis i tako dokle imate volje, potrebe i, pre svega, vremena. Čitava ova priča dobija na značaju kada se broj uređaja uveća, jer se tada na bolji način koriste prednosti IoT‑a. On će snabdevati vaš sistem potrebnim podacima za opis fizičkog sistema kojim se bavi vaš projekat.
Mnogi zaziru od elektronike, makar se komponente spajale na jednostavan način, te je pojava ovakvog razvojnog kompleta odličan potez. Jednostavnošću instaliranja potrebnih alata i pokretanja u život konekcije, uz dobre inicijalne primere, kit može da animira širi krug korisnika, a to uvek vodi i ka pojavi novih, zanimljivih ideja.
