Komentar: Panta Rei

Red je i ja nešto da napišem u čast jubileja. I eto ovih reči koje slede. Ako očekujete nešto veliko i značajno, toga nema. Samo podsećanje gde smo mi to danas stigli.

Mogao bih da počnem ovu priču sa: „Bilo je to onih dana kada je deda Avram uveo red i obrisao one silne nule s dinara“. Moglo bi rečima da je to: „bilo onih dana kada Interneta nije bilo, samo BBS, ako se iko seća, odnosno zna šta ta skraćenica znači“. A da počnem sa: „Bilo je to onomad kada sam bio frtalj veka i još nešto preko toga mlađi“.

Šta smo mogli…

E, pa neću. Svako će se sećati svega lepog što se izrodilo za vreme kada je 299 brojeva PC Press-a ugledalo svetlost dana. Promenio se svet, promenio se značaj informacionih tehnologija u savremenom životu. A promena je, mogu reći, nesumnjivo značajna i duboko usađena u današnji način kako živimo. Eto, veče je pa sam, ne tako davno, morao da protegnem noge kako bih uključio svetlo u sobi. Sada imam pametne sijalice i s telefona regulišem jačinu osvetljenosti i temperaturu boje svetla. Posle samo promenim programčić i na istoj spravici, koja valjda služi da bih s nekim razgovarao, proveravam kvalitet vazduha i uključujem prečišćivač, regulišem temperaturu u sobi, menjam kanale na televizoru. Mogao bih još svašta drugo da radim, nego ne volim da trošim pare na telefon pa mi je ponestalo memorije za instalaciju takvih korisnih aplikacija.

Da li je to moglo na PC-ju u vreme kada je Windows tek osvajao svet? Ma, bili smo srećni kada smo na ekranu videli kako će izgledati odštampana stranica teksta. Da izaberemo prava slova, da nam Lotus 1-2-3 primeni nekakvu formulu… Pola dana smo unosili podatke, a drugu polovinu potrošili na upisivanje formula, a onda program, čudo jedno, da rezultat za pola minut. Sreći kraja nema. Kada je PC Press nastao, sa ekipom iz Redakcije dopisivao sam se na BBS-u, razgovarao preko kućnog telefona, „skoknuo“ do Redakcije peške ili prebacivši se par stanica autobusom.

U kući laptopova komada četiri, nađu se tu još nekakvi tableti, telefoni, pametni kućni uređaji, NAS, ruter, svičevi… Milina jedna, a od sve te miline jedino znam da mi se vreme za ekranom produžilo na 14 sati, a kaiš na pantalonama poprilično porastao

Danas se dopisujem elektronskom poštom ili koristeći neki od programa za „komunikacije“ na mobilnom telefonu. Mogu i da razgovaram tako, pa čak i da kameru uključim pa da se vidim sa sagovornikom. Ali, da znate, nedostaje mi ono kada uđem u Redakciju, pa se skuva kafa, odmakne se ekipa od računara i, eto, sednemo za okrugli sto i siti se ispričamo. Zauzvrat, sada mogu da se dopisujem, čujem, vidim s meni najdražima čak i kada su hiljadama kilometara daleko. I to sve „za džabe“, ako se ne računa ona pretplata na pakete za Internet i mobilnu telefoniju.

…a šta možemo

Zvučim kao neki džangrizavi matorac, što zapravo i jesam. Dobro, baš valjda i nisam toliko džangrizav i ne bežim od toga da mi čipovi pale svetlo, da me greju i hlade, mere koliko benzina sam potrošio na putu od posla do kuće. Ups, to poslednje baš i ne mere, jer radim od kuće, ali mere kada vikendom pobegnem daleko da bih se na kraju ipak vratio u „veliki prljavi grad“.

Promenio se svet, promenio se značaj informacionih tehnologija u savremenom životu. A promena je duboko usađena u današnji način života. Da li smo to želeli?

Koristim sve moguće i nemoguće blagodeti savremenih tehnologija. Desktop, poslednji koji sam imao, star je baš mnogo, pa već pola decenije čami u podrumu. U kući laptopova komada četiri, lična plus jedan za moju najbolju ženu na svetu, nađu se tu još nekakvi tableti, telefoni, pametni kućni uređaji, NAS, ruter, svičevi… Praktično sve se koristi, nema viška. Ili ima, ali to je sada za neku drugu priču. Milina jedna, a od sve te miline i dobrote jedino znam da mi se vreme za ekranom produžilo na 14 sati, a kaiš na pantalonama poprilično porastao.

Ma dobro, krenuću ja u šetnju samo da napišem još nešto, pročitam vesti, odgovorim na poštu, ubijem par sati na Facebook-u i ostalim socijalnim mrežama. Zaboga, treba da budem u kontaktu s ljudima, neću valjda da se otuđim. Naročito sa svojim najrođenijima s kojima živim u istom gradu. Ionako me nikada nema jer sam stalno na vezi sa onim saradnicima na poslu koji su rasuti širom sveta.

Zdraviji telefon, zdraviji život

Eto tako me je promenilo vreme od prvog do tristotog broja PC Press-a. Nema sumnje, promenilo je sve nas, svuda u svetu. I šta da se radi. A gde ću biti kada PC Press dočeka neki novi jubilej? Šeststoti broj verovatno neću dočekati, ali neke u međuvremenu nemam nameru da propustim. Dakle, onih IoT-a (Internet of Things) po kući biće još, nadam se da ću smanjiti broj laptopova, telefon će ostati jedan, a ozbiljno razmišljam da se odreknem tableta. Bez njega možda, ali samo možda, i mogu da preživim.

Uvešću šetnju do Redakcije jednom nedeljno, svakog dana rekreaciju pola sata. Više salate, manje hleba, prepoloviću boravak na društvenim mrežama. Jednom rečju „skinuću se sa informatičkih droga“ i počeću da živim zdravije. O da, to mi je preko potrebno. Nego, kada razmišljam o broju koraka, potrošenim kalorijama i ostalim važnim stvarima, nikako ne smem stvari prepustiti stihiji. Prvo moram da kupim novi telefon, jer na ovom nemam memorije da instaliram neku od onih health/workout aplikacija. Ili da kupim onaj pametni sat. Ne znam, mora da razmislim i pogledam na Internetu kakva su iskustva korisnika. Kupiću i novu vagu koja meri kilograme, masne naslage, ravna stopala, dioptriju i o svim poboljšanjima zdravlja vodi evidenciju u cloud-u. Pa onda mogu da to uporedim sa statističkim big data podacima, a programi zasnovani na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju daće mi kratkoročne i dugoročne preporuke za zdrav život.

Mislite da preterujem? Pa, dobro. Mnogo se toga promenilo. Život je potpuno drugačiji nego što je bio. A informacione tehnologije, da li su one život menjale ili se samo novom načinu življenja prilagođavale? Na to pitanje neka odgovore pametniji od mene.