Logo: Moderne zgrade – pametne, bezbedne i integrisane

Vreme u kojem živimo možemo slobodno označiti kao zlatno doba tehnološkog razvoja. U prethodnih nekoliko decenija došlo je do velikih tehnoloških unapređenja koja su potpuno promenila naše živote. Od razvoja pametnih telefona i drugih mobilnih i pametnih uređaja, pa sve do pojave naprednih tehnologija, kao što su video-analitika, veštačka inteligencija i pametne zgrade.

Kako se sve vremenom automatizuje i prilagođava savremenim trendovima, tako se i objekti mogu prilagoditi. Dosadašnja izgradnja je bila statična, svi objekti su se pravili na manje ili više sličan način, a onda su ljudi bili ti koji uslove života prilagođavaju sebi. Nedostatak takvog načina izgradnje je što se troši više energije i vremena. Drugi nedostatak je u odsustvu, jer kada nismo kod kuće malo duže, ne možemo nikako uticati na njenu bezbednost ili imati udaljeni pristup uređajima pomoću kojih bismo pratili status i upravljali bilo kojim uređajem koji je npr. ostao uključen. Sistem pametne zgrade je na mnogim mestima u svetu već primenjen i odnosi se na sve objekte, stambene kuće, zgrade i poslovni prostor.

Pametni objekti

U pametnim objektima su sve komponente unapređene i prilagođene za primenu i lako korišćenje, što današnjim vlasnicima pruža mogućnost da samostalno biraju sisteme i tehnologije koje će biti prisutne u njihovoj svakodnevici. Najčešća primena je upravo na kontroli osvetljenja, klimatizacije i roletni, kojima se ostvaruje optimizacija potrošnje električne energije. Pored ovih sistema, u pametnim zgradama postoje i sistemi koji se već tradicionalno nalaze u mnogim objektima, a to su video-nadzor, kontrola pristupa, dojava požara, protiv provala, kontrola liftova, sistemi telekomunikacija, računarski sistemi i mnogi drugi.

Iako tradicionalni, pomenuti sistemi tehničke zaštite u okviru pametnih zgrada nude jedan potpuno novi pristup u upravljanju i nadgledanju, novu dimenziju bezbednosti korisnika i prostora, potpunu automatizaciju i dostupnost informacija svim korisnicima pomenutih prostora. Samo neke od primena su prepoznavanje lica na sistemu video-nadzora, automatizacija pristupa objektu na osnovu samog prepoznavanja, korišćenje NFC tehnologije na mobilnom telefonu sa ciljem ulaska u objekat, zatim automatsko otvaranje vrata i ukazivanje na evakuacioni smer kretanja u slučaju požara u zavisnosti od lokacije detekcije istog, uz dodatak aktiviranja evakuacionog ozvučenja sa ciljem pravovremene evakuacije najkritičnijih delova objekta.

Modernizacija i digitalizacija društva je uticala na kompleksnost zahteva koje korisnici stanova, komercijalnih objekata, industrijskih objekata pa čak i objekata kritične infrastrukture, postavljaju pred investitora, pre svega u domenu povećanja bezbednosti i efikasnosti, kao i u optimizaciji potrošnje električne energije i generalno uticaja na okruženje. Da bi ispunila ove ciljeve, nije dovoljno da zgrada jednostavno sadrži sisteme koji pružaju tradicionalni komfor, već je potrebno da bude „pametna”.

Pametna zgrada

Pametna zgrada je termin koji danas sve češće čujemo, a kako se one budu gradile, u budućnosti ćemo i mi sami postati jedan od stanara ili barem korisnika ovakvih objekata. Šta je to što jednu zgradu čini pametnom? Najpre, potrebno je da poseduje različita sistemska rešenja koja moraju biti povezana na dinamičan i funkcionalan način. Jedan od najčešće korišćenih termina današnjice u oblasti pametnih zgrada jeste IoT (Internet of Things). IoT ili „Internet stvari” ukazuje na mogućnost povezivanja raznih sistema i uređaja na Internet sa ciljem razmene informacija kako bi se omogućilo udaljeno upravljanje i kontrola nad tim istim sistemima. IoT omogućava da naši domovi, kancelarije i industrijski objekti budu pametniji, merljiviji i lakši za upotrebu.

Sigurnosni kućni sistemi olakšavaju praćenje onoga što se dešava u domu i oko njega, i omogućavaju komunikaciju s posetiocima, dok npr. pametni termostati mogu da nam pomognu da zagrejemo naše domove pre nego što se vratimo u njih. U industriji specifične namene, kao što su, na primer, senzori za industrijska postrojenja koji olakšavaju sam proces proizvodnje ili aparatura koja se koristi u zdravstvu za dijagnostikovanje bolesti ili za postupak lečenja pacijenata. IoT uređaji se mogu koristiti u svim oblastima poslovanja ili stambenim prostorima.

Glavni sistemi koji direktno utiču na optimizaciju potrošnje električne energije su osvetljenje i klimatizacija. Svetlo štedi električnu energiju tako što se uključuje samo kad su prisutni ljudi u određenom prostoru, a nivo osvetljenja se prilagođava osvetljenosti od dnevnog svetla. Roletne svojom pozicijom automatski kontrolišu toplotne dobitke od Sunca u unutrašnjem prostoru u zavisnosti od doba godine, pozicije Sunca i spoljne temperature, dok klimatizacija menja zadate parametre u zavisnosti od doba dana i prisutnosti ljudi u pojedinim prostorima. Ovime ne dolazimo u situaciju da sami palimo i gasimo svetlo, jer tada često zaboravimo da ga ugasimo kada nam više nije potrebno i nesvesno, bespotrebno, trošimo električnu energiju. Sistemom osvetljenja u pametnim zgradama ovu potrošnju minimalizujemo.

Centralizacija, integracija, automatizacija

Upotrebom centralizovanog upravljačkog sistema, pametne zgrade pružaju mogućnost pregleda i upravljanja svim sistemima na jednom mestu, odnosno pomoću jedne upravljačke konzole. Optimizacija uslovljava da sistemi funkcionišu kroz otvorene standardizovane protokole, koje je prihvatio veliki broj proizvođača softvera i opreme. Integracija ovakvih rešenja podrazumeva njihovo povezivanje, tj. razmenu podataka i otvara potpuno nove funkcionalnosti i mogućnosti.

Naravno da ovakve integracije rešenja omogućavaju automatizaciju, što direktno utiče na smanjenje broja operatera potrebnih za rad s različitim sistemima, ali i najsofisticiraniji softver i najsloženiji hardver na svetu ne bi bili ništa drugo do žice i tranzistori bez ljudi koji ih koriste za efikasniji rad. U tom smislu, ljudi koji nadziru pametnu zgradu, ključna su komponenta njene inteligencije. Zaista, pametna zgrada pruža intuitivne alate koji su dizajnirani da poboljšaju postojeće napore ljudi na terenu. Kako se pametna zgrada razvija, razmena informacija među sistemima i komponentama pametne zgrade pružaće i platformu za inovacije (AI).

Već dugo traje trend prilagođavanja sistema pametnih zgrada najširem krugu korisnika i smanjenja investicione vrednosti sistema, što će pametne zgrade od luksuza pretvoriti u deo naše svakodnevice. Izgradnja pametnih zgrada predstavlja model budućnosti i u svetu sve češće primećujemo pojavu ovakvih objekata, s tendencijom još većeg rasta. Sve više kompanija je prepoznalo potrebu integracije dodatnih rešenja u postojeći sistem, kako bi obezbedili viši nivo sigurnosti i efikasnosti, kao i optimizaciju potrošnje električne energije. Implementacija gorepomenutih sistema predstavlja dodatnu investiciju u fazi izgradnje objekta, međutim pruža dodatni komfor korisnicima prilikom upotrebe radnih i/ili životnih prostora, uz optimizaciju eksploatacionih troškova.

Pitanje precizne računice povrata investicije i dalje je otvoreno, međutim u narednom periodu očekujemo da će adekvatne TCO (Total Cost of Ownership) analize rasvetliti pitanje odnosa između komfora i dodatnih ulaganja. Ukoliko planirate implementaciju pojedinačnih rešenja ili integrisanog sistema tehničke zaštite, inženjeri kompanije Logo s višegodišnjim iskustvom stoje vam na raspolaganju za svaki vid konsultacija.

Logo je sistem-integratorska kompanija sa tridesetogodišnjom tradicijom pružanja usluga velikom broju klijenata. Logo pruža kompletnu uslugu konsaltinga, projektovanja, izvođenja, programiranja i puštanja u rad svih sistema slabe i jake struje koji se mogu naći u savremenim objektima visokogradnje, kao i uslugu održavanja i servisiranja instaliranih sistema. Dugi niz godina kompanija beleži kontinuiran rast i trenutno broji više od 180 zaposlenih. Logo je u prethodnim godinama realizovao  neke od inženjerski najzahtevnijih projekata u regionu. Cilj nam je da u budućnosti pojačamo naše prisustvo i izvan granica Srbije.

Korisna adresa: logo.rs