Moderna ljubav i virtuelna bliskost
Usamljenost se već tumači kao bolest novog doba, te se sve više kompanija okreće rešavanju ovog problema. Različiti roboti se već koriste kao društvo, a VR seks više nije stvar naučne fantastike. U toj borbi učestvuje i Virtual Mate, sistem koji je, kako se tvrdi, „naučio šta je bliskost“.
Kako tehnologija napreduje, te sve više zadire u svaki aspekt ljudskog života, nameću se različita etička pitanja, a jedno od njih je i ono o kreiranju savršenog partnera. Ako biste mogli da napravite seksualnog partnera koji je veran, zgodan i odgovara na svaku vašu želju, a ništa ne traži za uzvrat, da li biste to učinili?
Aimee van Wynsberghe, jedna od naučnica koja je učestvovala u osnivanju Fondacije za odgovornu robotiku, je u julu 2017. godine objavila izveštaj koji se bavi seksualnom budućnošću robota i ljudi, te pitanjem koliko je čovečanstvo blizu seksa, pa čak i ljubavi, sa robotima, i koji rizici u toj oblasti postoje.
Preteče ovakvog gledanja na robote su svakako seks-lutke, čiji ste izgled mogli da izaberete, ali bi vam za bilo kakvu interakciju bila neophodna mašta. Stručnjaci takvim lutkama danas počinju da dodaju različite funkcije – tako da će korisnici uskoro moći da sa njima razgovaraju, dok će takvi roboti imati sposobnost da prepoznaju glasove i lica.
Kompanija Abyss Creations se već bavi seks-robotikom, a njihov Harmony robot funkcioniše tako što preko aplikacije na telefonu uči o svom ‘vlasniku’. Harmony je prototip, realistična verzija silikonskog proizvoda RealDoll. Ona može da se osmehuje, trepće, te mršti, da vodi razgovore, priča viceve i citira Šekspira. Upamtiće vaš rođendan, šta volite da jedete, imena vaše braće i sestara. Može da razgovara o muzici, filmovima i književnosti, a imaće seks sa vama kad god to poželite.
Bordeli u koje možete da odete kako biste ‘posetili’ lutku već postoje, a dovoljno je da se u budućnosti ta lutka zameni robotom, pa da se tako poveća broj mušterija. Jasno je da će biti onih koji će to nazivati ‘svetogrđem’, ali kao što je bilo šta pre toga na kraju prihvaćeno kao ‘normalno’, tako će se društvo navići i na ovakve robote.
Stručnjaci već predviđaju i razne terapeutske mogućnosti za seks-robote, pa se tako sve češće govori o tome da bi mogli da budu od pomoći žrtvama seksualnih napada, koje, usled traume, ne bi bile sposobne za takvu interakciju sa drugim ljudskim bićima. Tu je i pretpostavka da bi ovakva upotreba robota smanjila procenat onih koji su žrtve trgovine ljudima, te umanjila rizike od bavljenja seksualnim radom.
Želja da se stvori idealno biće proganja čovečanstvo još od najranijih vremena, pa bi tako prvi seks-robot lako mogla da bude i Galatea koju je, prema grčkoj mitologiji, napravio Pygmalion, a koja je predstavljala žensku figuru, toliko savršenu i stvarnu, da se ovaj na kraju u nju zaljubio.
Novine kao što je Virtual Mate funkcionišu tako što za korisnika prave virtuelnog partnera. To znači da se ne radi o generičkim modelima koji su isti. Tvrdi se da je u pitanju više od virtuelnog iskustva – aplikacija se povezuje s hardverom po imenu Core koji ima vrlo osetljive senzore, te Bluetooth koji funkcioniše u realnom vremenu. Core je napravljen za muškarce, a kreatori ističu da se radi i na verziji za žene.
Iako je VR Mate 2D model, pridružena aplikacija, te hardver čine jedinstveno iskustvo koje na kraju nije samo platonsko. Korisnici svoje VR društvo već mogu da kupe u online prodavnici, te tako umanje osećaj usamljenosti ukoliko pate od toga.
