Na radnom doručku s Draganom Đermanović

Odustajanje nije problem, čuvajmo se za vredne stvari

Često se kaže, dok ne postaneš poznat u svetu, Srbija ne prepoznaje tvoje potencijale, niti priznaje tvoj uspeh. To nije slučaj s mojom sagovornicom Draganom Đermanović, predsednicom Bee Premium Grupe (BPG) i suosnivačicom BeeShaper startapa.

Dragani je na međunarodnom Ženskom ekonomskom forumu u Nju Delhiju u maju 2017. uručena nagrada za „Ženu decenije u oblasti društvenih mreža i liderstva”. Do ovog priznanja, moja sagovornica je već uveliko postala poznata i priznata u Srbiji, regionu i često je gostovala na svetskim forumima. Moram da priznam da bih zbog svega toga imala laku tremu da pozovem Draganu na radni doručak u restoran hotela Square Nine, da nismo dugogodišnje prijateljice.

Uvek sam se divila ženama koje su uspevale da pomire posao i porodicu. A Dragana je upravo to, mlada, ambiciozna žena koja nije prezala od toga da napusti posao u banci i baci se u preduzetničke vode, da drži porodicu, s dve kćerke, na okupu, da se akademski usavršava i razvija biznis.

Na ove reči, moja sagovornica zna da kaže kroz osmeh: „Nekad se i meni čini da ne mogu više, da je to limit. Ali, onda proradi inat i želja da pokažem maksimum”.

Znanje koje je stekla tokom rada u medijima i banci dobro su joj došli nakon otvaranja sopstvene PR agencije.

„Danas, kada pripremam doktorat na Fakultetu tehničkih nauka, duboko sam u tehnologijama, u razvoju i primeni digitalnih tehnologija, ne samo u komunikaciji nego i u biznisu, svi podrazumevaju da se bavim IT-jem ili online PR-om. Međutim, ja se pre svega bavim ljudima. I sve što sam naučila u prethodnim poslovima upravo je vodilo ovom današnjem, da razumem kako se ljudi osećaju, koje su njihove potrebe, kako se promenilo njihovo ponašanje i koja su njihova očekivanja od kompanija i javnih ličnosti u datom trenutku. Da bih ostvarila te ciljeve i zadovoljila potrebe različitih zainteresovanih javnosti, primarno koristim tehnologiju, koja je nekada softver, nekada aplikacija, neka društvena mreža, nekada potpuno out of the box crowdfunding rešenje… Tehnologija je za mene sredstvo da dođem do ciljne grupe današnjice, koja je u velikoj meri na Internetu”, ističe Dragana Đermanović.

Da li to znači da ti je znanje stečeno na ranijim poslovima pomoglo?

Da, pomoglo mi je, možda najviše u bavljenju digitalnim startapom i generalno preduzetništvom. Često ističem kako treba da imamo širinu u obrazovanju i fokus u poslovanju. To su dve dimenzije naše ličnosti. Ako imamo široko obrazovanje, koje podrazumeva da čitamo i evaluiramo i mitologiju, i religiju, i psihologiju, i istoriju, i biznis, odnosno menadžment i trendove iz naših oblasti, možemo da se fokusiramo, razvijamo i učimo u oblastima u kojima smo, a sve sa ciljem da budemo konkurentni.

Baš kao što deo svog karaktera dugujemo dragim licima, tako i Dragana priča o svom ocu. „Moj pokojni otac je probudio ljubav u meni prema znanju i mnogo mu dugujem zbog toga. Pošto sam živela u malom mestu Odžaci, nisam želela da me ljudi poznaju kao Draganu Vujović, ćerku profesora Vujovića. I sada kad gledam u te dane, mogu da kažem kako sam zaista bila buntovnik. Na svoju ruku upisala sam Medicinsku školu, pa zaključila da je redovno školovanje za mene presporo i završila je za godinu dana. Mogu samo da zamislim koliko je to bilo šokantno za mog oca, koji je bio doktor lingvistike, ali ipak me je podržao. Sem toga, znala sam da je moj put dalje obrazovanje, fakultet, magistratura, pa doktorat, kako se i pokazalo”, setno će Dragana. Upisavši srpski jezik na fakultetu, završila ga je prva u klasi, iako se još u toku apsolventskog staža udala i rodila Ninu. „Sećam se svoje aplikacije za posao pripravnika u marketingu i PR-u Vojvođanske banke. Tadašnja šefica kabineta mi je rekla: ’Završili ste fakultet u dvadesetoj, imate dete od godinu dana i radno iskustvo. To je za mene sasvim dovoljna referenca, i govori o tome kakvi ste i kako postavljate ciljeve’”, veselo će moja sagovornica.

Nakon toga usledila je magistratura, zatim završetak fakulteta sa suprugom, kako voli da kaže, jer su se oduvek u svemu podržavali. Magistrirala je na Fakultetu tehničkih nauka, jer je smatrala da joj je za posao bitno da razume sve metodološke aspekte tehnologije kako bi ih ispravno primenila u radu s ljudima. Nakon magistrature upisala je doktorat, na kome radi tri i po godine i očekuje da ga do kraja 2017. završi.

Na kojim greškama si najviše naučili u karijeri?

Spadam u grupu ljudi koji ne dele situacije, doživljaje i događaje na uspešne i neuspešne. Smatram da postoji uspeh i pokušaj. Pokušaju se ne pridaje toliki značaj kao uspehu ili neuspehu. Naprosto, neuspeh ili greške ne tretiram kao većina. Iz svega toga se uči. A najviše sam učila od mentora. To su bili ljudi koji su se ugradili u moje odrastanje, sazrevanje ili savladavanje nekih specifičnih znanja i veština. Imala sam sreće da oko mene uvek budu neki izuzetni ljudi, tačnije „lepila” sam se za njih. Žao mi je kad vidim mlade ljude da to ne rade, a ja to činim i danas.

Dragana je mišljenja da joj je, pored mentora, za njen poslovni uspeh bilo ključno to što stvari nikad nije prepuštala slučaju, nego se uvek za sve dobro pripremala. „Ne znam da li to može da se nazove karakternom osobinom, koja mi je pomogla u poslu, ali za svaki razgovor, za svakog klijenta, za svaki projekat, za svaki dan imam detaljnu pripremu. Tome se posvetim, jer kada propustimo pripremu, zapravo se pripremamo za neuspeh. I to što sam bila tako temeljna i posvećena, pomoglo mi je na svakom koraku da brže dostignem uspeh”, iskrena je moja sagovornica.

Šta je, po tvom mišljenju, bitnije, održavanje odnosa s klijentima ili rast biznisa?

To su povezane stvari – klijenti treba da se razvijaju kroz ono što radite. To znači da ćete s njima deliti i znanje, a ne samo rezultate. Što više znaju o vašem poslu, biće u stanju da otvorenije prihvate nove trendove i nove predloge. S druge strane, to znači da u isto vreme treba da rastete i vi, lično i profesionalno, vaš biznis i vaš odnos s klijentima treba da postanu intenzivniji.

Da li imaš savet, kako negativan odgovor klijenta ili bilo kog drugog pretvoriti u šansu i priliku?

Često dobijam zahteve ili zadatke za koje smatram da nisu objektivni ili neće doneti optimalne rezultate klijentu. Velika je mudrost da uradite ono što je za klijenta najbolje, a da se ne oseti uvređeno, jer je obavljeno na drugačiji način u odnosu na njegovu zamisao. Za to imam jedan trik. Prvo, uradim onako kako je klijent zahtevao, jer on ima razlog zašto je to tražio. Nakon toga otvorim priliku za nešto novo i kažem: „Ukoliko bismo uradili na ovaj i ovaj način, zbog toga i toga, izgledalo bi ovako. Sve su to pametni ljudi, koji nisu slučajno uspešni. Kada im ponudite dve opcije, prihvatiće bolju. Medni se to često dešava, i ja to zovem „način da švercujete vrednost”. Klijent i vi imate isti cilj, a to je da on bude uspešan. Nisam od saradnika, savetnika ili konsultanata koji će uraditi uvek ono što želite, ali uvek ću uraditi ono što je za vas najbolje.

Da li posao nosiš sa sobom na odmor ili možeš da se isključiš nekoliko dana?

Mogu da se isključim i duže, čak i na par nedelja. To sam se istrenirala pre nekoliko godina. Kako strastveno i posvećeno radim, isto tako strastveno uživam u svemu, u hrani, odmoru, putovanjima, vikendima… Verovatno je to recept zbog čega sam još uvek u poslu.

Uza sve to, Dragana uspeva da odvoji i vreme za sportske aktivnosti i, kako kaže, za sada je to joga. „Namera mi je da se još intenzivnije bavim svojim telom, jer je neophodno snažno telo da podnese ovakve ambicije”, veselo će moja sagovornica.

Kako je s društvenim mrežama „na ti”, zanimalo me je koju najčešće koristi i kako odvaja privatno od poslovnog bavljenja društvenim mrežama.

„Za posao mi je najznačajnija i najkorisnija društvena mreža LinkedIn, kao što je nekada to bio moj blog. Nedavno sam pogledala statistiku i zaključila da je većina poslova tokom nekoliko godina rada došla, direktno ili indirektno, kao rezultat mog pisanja na blogu. Sada je ta statistika u korist LinkedIn-a. Najvrednija i najkorisnija društvena mreža za ostvarivanje i uspostavljanje kontakata, ali i za učenje, jer ljudi dele informacije i tekstove koji se tiču profesionalnog i ličnog razvoja. Izuzetno mi je teško da odvojim privatno i profesionalno na Internetu, zato što sve što tamo konzumiram, na određeni način dodaje mojoj slici razumevanja mreža, pa tako sve što koristim, ima i poslovnu svrhu, i kako bih razumela i fenomenološki, ali i testirala, tako da granica ne postoji.

Jedan savet nekome ko tek počinje svoj posao.

Radite ono u čemu ste najbolji, iako vam možda deluje da nije odmah profitabilno. Ukoliko još ne znate u čemu ste najbolji, radite ono u čemu ste najstrastveniji. Nema boljeg recepta.

Prvi plaćeni posao?

Sa šest godina sam s bratom, koji je imao 13, sakupljala puževe i zarađenim novcem uspela da kupim svoju prvu Barbiku. Već tada sam znala da moj život nikada neće biti uobičajen, da ću uvek želeti više, prvo od sebe, a zatim i od drugih, jer kada jednom, posebno tako rano, zaradite za sebe, shvatite da granice postoje samo u našim glavama.

Volontiranje i stažiranje, da ili ne?

Mislim da su nužni, ne samo zato što ćete imati u CV-ju da ste nešto radili, a ne samo studirali, već zbog toga što kroz rad učite brže i lakše, i primenjujete ono što ste naučili. Fakulteti i obrazovanje, formalno i neformalno, veoma su značajni da vam poslažu misli, ali da biste te misli stavili u svrhu, potreban vam je rad, za početak i volonterski, jer se i greške tada više tolerišu.

Šta te motiviše da ujutru ustaneš iz kreveta?

Smatram da je moj zadatak da iskoristim sva znanja koja posedujem kako bih unapredila sopstveni život, život ljudi oko sebe, svoje zajednice i svoje zemlje. To me motiviše svako jutro i veče.

Da li si nekad poželela da odustaneš?

Za mene je bila velika lekcija da naučim kako uopšte nije problem odustati, da vreme i energiju treba da čuvamo za stvari koje su vredne naše pažnje i energije. Ali kada se nađem u situaciji u kojoj bih odustala, a znam da ne želim ili da nije trenutak, tada obično još jednom razmislim o cilju. Cilj je taj koji me vodi, a prepreke na tom putu samo su nužne tačke ili destinacije koje moram da prođem.

Kako radiš u timu i da li si uzimali ulogu vođe?

Vođstvo razumem kao inspiraciju i motivaciju, a ne dirigovanje ili manipulaciju. Kako sam naučila da radim u timu? Prijatelj me je naučio da uvek postoji neko ko voli ono što vi ne volite i ko ne voli ono što vi volite da radite. To znači da će tim biti savršen spoj ukoliko svako ima svoju ulogu, a rezultat će se tada ostvariti brže. Budući da je za mene brzina značajna vrlina, rad u timu predstavljao je odličnu priliku da sve što sam smislila uradim brže.

Šta je najvrednije što si naučili kao student?

Sistematičnost razmišljanja i istrajnost.

Savet kako prodati svoju ideju?

Ljudi moraju da razumeju zašto vi nešto radite i zbog čega je to i za njih značajno, a ne samo za vas. Ukoliko ne postoje zajednički interesi između vašeg klijenta i investitora, ili kolege i vas, teško da će doći do saradnje. Mišljenja sam da je to i osnova strateškog menadžmenta. Treba da razumete da ste vi jedan krug i da se tu nalaze sve vaše potrebe, želje i očekivanja, a da je s druge strane neko, ko takođe ima želje, potrebe i očekivanja. Ukoliko razmišljate tome gde je i šta je presek ta dva kruga, i ukoliko na tome budete radili u razgovorima, pregovorima, tokom zajedničke pripreme projekata, sigurno ćete ostvariti uspeh.