Najopasniji otpad iznad Zemlje: 50 raketa koje prete da izazovu svemirski lančani sudar

Nova lista 50 najopasnijih komada svemirskog otpada u niskoj Zemljinoj orbiti pokazuje da dominiraju ostaci stari više od četvrt veka – uglavnom neaktivne rakete koje su ostavljene da nekontrolisano kruže svemirom nakon završetka misija.

„Ono što je ostalo pre 2000. godine i dalje pravi većinu problema“, rekao je Daren Meknajt, glavni autor rada predstavljenog na Međunarodnom astronautičkom kongresu u Sidneju. „Čak 76 odsto objekata na listi potiče iz prošlog veka, a 88 odsto su raketna tela. To je važno napomenuti, posebno s obzirom na neke zabrinjavajuće trendove danas“.

Na listi su objekti koji bi najverovatnije mogli da izazovu nove sudare i stvore još otpada u niskoj orbiti (LEO). Ovi fragmenti se kreću brzinom od skoro 8 kilometara u sekundi, na visinama između 700 i 1.000 kilometara – u delu orbite koji je već pretrpan satelitima i otpadom.

Udar i relativno malog objekta pri orbitalnoj brzini mogao bi da stvori na hiljade novih fragmenata, i tako pokrene lanac sudara poznat kao Kesslerov sindrom, koji bi dugoročno mogao da učini taj deo orbite neupotrebljivim.

Prema analizi Meknajta i njegovih saradnika iz kompanije LeoLabs, na spisku je 34 najrizičnijih objekta lansiranih iz Rusije i bivšeg SSSR-a, 10 iz Kine, tri iz Sjedinjenih Država, dva iz Evrope i jedan iz Japana. Najproblematičnije su ruske rakete SL-16 i SL-8, koje zauzimaju čak 30 mesta na listi.

Top 10 svemirskih zagađivača:

Ruska raketa SL-16 (2004)

Evropski satelit Envisat (2002)

Japanska raketa H-II (1996)

Kineska raketa CZ-2C (2013)

Sovjetska SL-8 (1985)

Sovjetska SL-16 (1988)

Ruski satelit Kosmos 2237 (1993)

Ruski satelit Kosmos 2334 (1996)

Sovjetska SL-16 (1988)

Kineska raketa CZ-2D (2019)

Prema novim procenama, uklanjanje svih 50 objekata smanjilo bi ukupni rizik od stvaranja svemirskog otpada za 50%, dok bi uklanjanje samo prvih deset smanjilo rizik za 30%.

„Loša vest je da smo od 1. januara 2024. dobili 26 novih raketnih tela ostavljenih u niskoj orbiti, koja će tamo ostati više od 25 godina“, rekao je Meknajt. Taj rok je međunarodni standard koji je postavila Međuagencijska koordinaciona komisija za svemirski otpad, u kojoj učestvuju SAD, Kina, Rusija, Evropa, Indija i Japan. Dok SAD i Evropa zahtevaju da se rakete posle lansiranja spuste dovoljno nisko da prirodno izgore u atmosferi u roku od 25 godina (ili se namerno deorbitiraju), Kina rutinski ostavlja svoje stvari u orbiti. Od 26 novih komada svemirskog otpada, čak 21 potiče od kineskih lansiranja.

Meknajt upozorava da bi taj trend mogao da se pogorša, jer Kina ubrzava izgradnju dve megakonstelacije – Guowang i Thousand Sails – koje će uključivati hiljade komunikacionih satelita, sličnih SpaceX Starlink-u. Za njihovo potpuno postavljanje biće potrebne stotine lansiranja, a svako donosi rizik da još jedno raketno telo ostane zauvek u orbiti.

„Ako nastave ovim tempom, u narednim godinama će ostaviti više od 100 novih raketnih tela u orbiti, što je izuzetno zabrinjavajuće“, rekao je Meknajt.

Kina tvrdi da radi na tehnologijama za uklanjanje otpada, ali iste tehnologije – poput robotskih ruku i sistema za manevrisanje – mogu da se koriste i u vojne svrhe, upozoravaju američki zvaničnici.

Meknajt i njegov međunarodni tim naučnika iz SAD, Velike Britanije, Italije, Japana i Rusije izračunali su da bi aktivno uklanjanje čak i nekoliko najopasnijih objekata dalo vidljive rezultate. „Ako uklonimo samo deset objekata, rizik se smanjuje za 30 odsto. To je merljiv efekat“, rekao je Meknajt.

Japanska kompanija Astroscale već je uspešno demonstrirala tehnologiju hvatanja i kontrolisanog spuštanja svemirskog otpada, a Evropska svemirska agencija podržava slične projekte. Ipak ostaje pitanje – ko će platiti čišćenje svemira.

„Možemo da napravimo merljivu razliku uklanjanjem 10 ili 20 objekata“, zaključuje Meknajt. „Ali loša vest je da smo u poslednje dve godine dodali još 26 novih“.