Nokia se vraća u velikom stilu

Krajem 2016. počelo je uskrsnuće kompanije Nokia, i danas, otprilike godinu i po kasnije, imamo brojke koje prkose zdravom razumu: prodato je više od 70 miliona telefona, u 21 zemlji Nokia je među prvih pet najprodavanijih brendova pametnih telefona (a među njima su i Velika Britanija, Nemačka i Rusija), na tržištu običnih mobilnih telefona, takozvanih “feature” telefona, Nokia je uverljivo najprodavanija marka, uređaji se prodaju u više od 90 zemalja sveta, a aktiviraju u više od 200… Kako je tekao ovaj povratak iz groba neophodno razjasniti: da se ova priča odnosi isključivo na Nokia telefone. Naime, u isto vreme postoji i sasvim dobro funkcioniše Nokia divizija mrežne tehnologije, Interneta stvari i drugih tehnologija.

Taj deo finskog diva nikada nije bio prodat, dok je Nokia mobilna divizija, nakon zenita devedesetih i početkom 2000-ih, nije znala ni za šta drugo osim problema. Priča je prilično zamršena, ali u najkraćim crtama, 2014. Nokia je bila na rubu bankrota, pa je prodala svoj mobilni biznis Microsoft-u. Microsoft je pokušavao i, osim nekoliko pozitivnih bljeskova, uglavnom nije uspevao da etablira svoj operativni sistem Windows Mobile nasuprot superiornijih, Google Android i Apple iOS-a, pa se već nakon godinu dana odlučio da se reši tog dela poslovanja.

U priču tada ulazi firma HMD Global, koju su osnovali uglavnom bivši Nokia menadžeri i inženjeri. HMD, koji posluje iz zgrade nasuprot sedišta kompanije Nokia u Helsinkiju, kupuje pravo na korišćenje imena Nokia do 2024. godine. Sklapaju dva strateška partnerstva koja će se pokazati krucijalnima u procesu revitalizacije. Prvo se partnerstvo odnosi na hardverski deo: udružili su se s Foxconn-om, tajvanskom kompanijom, koja je danas najveći proizvođač elektronike na svetu i ima 1,3 miliona zaposlenih. Foxconn nema vlastite brendove, ali ima brojne fabrike u kojima izrađuje i sklapa uređaje za druge, kao iPhone za Apple. Procenjuje se da iz njihovih fabrike izlazi više od 40% globalne elektronike. Logično, Foxconn je tokom godina sakupio ogromnu ekspertizu i čak je možda pomalo iznenađujuće što nisu pokušali da osvoje tržište nekim svojim brendom. Bilo kako bilo, danas sklapaju Nokia pametne telefone, i jedan od najvećih pluseva, koje recenzenti i kupci pripisuju tim uređajima, jest da su vrlo kvalitetno i kompetentno izrađeni.

Drugo partnerstvo se odnosi na softverski deo. Nova je Nokia postala Google “tier one” partner, i deo su programa “Android One“, kroz koji njihovi pametni telefoni među prvima dobili nadogradnju sistema i sigurnosne zakrpe, a sam operativn sistem je skoro pa čisti, takozvani “stock” Android, bez Nokia intervencija koje bi usporavale telefon. To je važna stavka, jer je jedna od najvećih mana Android telefona – u odnosu na iPhone, recimo – što uglavnom prilično kasno dobijaju nadogradnje operativnog sistema. Najjeftiniji Nokia pametni telefoni su pak deo programa “Android (Go Edition)“, što je prilagođena, “lagana” verzija Androida za telefone s maksimalno 1 GB RAM-a. Nokia se zato danas reklamira sa sloganom “pure, secure and up to date” – čisti, sigurni i ažurni. Prošlo leto HMD je sklopio još jedno strateško partnerstvo, čiji efekti tek treba da se vide – s nemačkim proizvođačem high-end sočiva Carl Zeiss AG, a novi modeli, već imaju dobro poznatu brendiranu Zeiss optiku.

Prve telefone predstavili su u decembru 2016, ali to su bili obični mobilni i zapravo Microsoft-ovi ostaci. Prvi Nokia-in smartphone s Androidom, Nokia 6, došao je u januara 2017, a u februaru te godine, na sajmu MWC u Barseloni, lansirali su dva nova pametna telefona i mobilni zbog kojeg je ponovo počelo naveliko da se priča o Nokia telefonima. Naime, tada su izbacili savremenu verziju jednog od najlegendarnijih, Nokia telefona – 3310, koji je svojim svežim dizajnom, zanimljivim karakteristikama i cenom od nepunih 70 evra, kreirao mini senzaciju.

Krajem leta su predstavili svoj prvi flagship uređaj, Nokia 8, a na ovogodišnjem MWC-u u Barseloni izbacuju četiri nova pametna telefona i još jedno reizdanje iz prošlosti – Nokia 8110, slavnu “bananu” iz Matrixa. Kroz sve njihove premijere moglo je da se vidi nekoliko zajedničkih karakteristika novih Nokia, posebno pametnih telefona: dizajnirani su vrlo jednostavno i prilično privlačno, izuzetno skandinavski; izrada je, čini se, sjajna, materijali su odličnog kvaliteta; softver je onakav kakav je bio obećan. Jedini veći prigovor može da se uputi odabiru sistemskih čipova koji pogone telefona, osim kod top modela, jer se očekivalo da hardver bude moćniji, i definitivno sa više memorije, kako sistemske, tako i radne. Ali, to može da se objasni cenama uređaja, koje su skoro za svaki telefon izuzetno niske s obzirom na ono što se dobija. Očito je da nova Nokia funkcioniše stilom startap firme: niske profitne marže kako bi se ostvario što brži rast i kako bi porasla svest o brendu. Negativna strana te strategije je što će, ako žele da prežive i ostvare profit, kad-tad morati da podigne cene. Hoće li tada kupci ostati verni? To ostaje da se vidi, ali trenutno izgleda da imaju dobitnu formulu – upravo pred kraj maja HMD Global je otkrio da su dobili novih 100 miliona dolara od stranih investitora, čime je tržišna kapitalizacija te, ni dve godine stare kompanije, preskočila milijardu dolara.

Do sada je HMD izbacio 14 pametnih telefona s Nokia potpisom i 10 feature telefona. Pokrivaju ogroman cenovni rang – od nekoliko desetina evra do skoro 650 evra, koliko košta njihov top model Nokia 8 Sirocco. Najprodavaniji model do sada je Nokia 3.1, čija će se nova verzija, koja je nedavno predstavljena u Moskvi, prodavati za 139 evra. Za jesen se najavljuju neki uređaji sa specifikacijama flagship telefona (serija X), ali za verovati je da Nokia trenutno od njih očekuje samo halo efekt za svoje jeftinije uređaje, a ne neku posebnu prodaju ili zaradu. Potvrdio je Nokia CPO Juho Sarvikas na nedavnom predstavljanju tri nova Nokia pametna telefona u Moskvi. “U cenovnom rangu od 100 do 250 dolara prodaje se 42% pametnih telefona na svetu. Oni su naš hleb i mleko”, rekao je Sarvikas.

Na lageru pri tome imaju još sasvim dovoljno starih Nokia legendi koje mogu da se reanimiraju i prepakuju za savremenu publiku. Današnjim klincima je možda svejedno, ali ima sasvim dovoljno ljudi u tridesetim i četrdesetim, koji su upravo kao klinci ili tinejdžeri koristili te mobilne kao svoje prve uređaje. A nostalgija može da bude vrlo opojna – Nokia je savršeni primer njene moći.

Izvor: SEEbiz