PC Press: Navigacija sa evropskog neba
Prvog oktobra zvanično je otpočeo sa radom evropski servis za geostacionarno pokrivanje navigacije – EGNOS. Za sada je to podrška američkom GPS sistemu na području Evrope, ali ambicije su znatno veće… — Nadežda Veljković
EGNOS (European Geostationary Navigation Overlay Service) je deo strategije za razvoj evropskog satelitskog navigacionog sistema Galileo, na čijem se razvoju radiod 2002. godine. To je projekat vredan oko četiri milijarde evra, u okviru kog će u Zemljinu orbitu biti lansirano 30 satelita. Slične sisteme razvijaju i Kina (Beidou), Rusija (Glonass) i Indija (IRNSS). Za razliku od američkog GPSa, koji je pod kontrolom američkih vojnih snaga, Galileo će biti pod civilnom komandom – njegova konkretna realizacija i puštanje u rad očekuju se sredinom sledeće decenije (najverovatnije u 2014. godini), kada će se i EGNOS integrisati u Galileo.
Zar GPS nije dovoljan?
Trenutno se satelitska navigacija u čitavom svetu uglavnom obavlja preko američkog GPS sistema koji je u upotrebi preko dve decenije. Dostigao je tačnost pozicioniranja do približno 10 metara, dok je vreme pozicioniranja manje od 30 ns. Ipak, navigacija ovim sistemom podložna je greškama uzrokovanim raznim razlozima. Jedan od razloga je promena atmosfere i postojanja slojeva različitog sastava i gustine u njoj. To izaziva prelamanja radiotalasa koji se kreću između satelita i GPS prijemnika, što menja brzinu njihovog kretanja, unosi dodatna zakašnjenja i utiče na preciznost pozicioniranja GPS prijemnika.
Na kvalitet pozicioniranja značajan uticaj imaju i odstupanja satelita pri kretanju po orbiti. Ni sama orbita nije idealna kružnica već blago spljoštena elipsa, pa se pri kretanju satelita menjaju njegova visina i brzina kretanja, a time i položaj u odnosu na GPS prijemnik. Nepovoljna okolnost je i što se najčešće istovremeno pomera i GPS prijemnik, a ne može se ignorisati ni uticaj istovremenog obrtanje Zemlje.
Pri automatskim merenjima rastojanja pri pozicioniranju korisnika značajna greška se može pojaviti i zbog odstupanja u pokazivanju vremena na časovnicima koji se nalaze na satelitima. Sateliti se po orbitama kreću vrlo velikom brzinom (nekoliko hiljada kilometara u sekundi), pa časovnik na njima kasni po nekoliko mikrosekundiu odnosu na časovnik koji miruje na Zemlji. Na grešku u pokazivanju vremena tih časovnika utiče i gravitacioni efekat.
Radi korekcije tih grešaka u više regiona sveta uvedeni su SBAS sistemi (Satellite‑Based Augmentation System). U Severnoj Americi to je WAAS (Wide Area Augmentation System), u Japanu MSAS (Multifunctional Transport Satellite Space‑Based Augmentation System), a u Indiji GAGAN (GPS Aided GEO Augmented Navigation‑Technology Demonstration System). Druge zemlje i regioni takođe planiraju razvoj ovakvih sistema ili uključenje u već postojeće. Istu funkciju u Evropiima EGNOS, koji će zasad pokrivati 27 država članica Evropske unije, ali će se područje njegovog delovanja proširiti i na zemlje u okolini EU, kao i na severnu Afriku.
Princip rada EGNOS-a
Testiranje EGNOSa je trajalo tri godine. Projekat su zajedno realizovale evropska svemirska agencija ESA (European Space Agency), evropska komisija i evropska organizacija za bezbednost aeronavigacije (Eurocontrol – European Organisation for the Safety of Air Navigation). Pokrenula ga je i osmislila ESA. U cilju njegovog razvoja oformila je konzorcijum na čijem se ćelu nalazila francuska kompanija Thales Alenia Space. Po završetku razvoja sistem je predat Evropskoj komisiji, koja je od prvog aprila 2009. godine zvanični vlasnik. Za kontrolu rada angažovan je evropski dobavljač satelitskih usluga ESSP (European Satellite Service Provider), asocijacija sedam evropskih dobavljača satelitskih aeronavigacionih usluga, koja će po ugovoru sa potpisanom 30. septembra održavati EGNOS do 2013. godine.
EGNOS se sastoji od transpondera instaliranih na tri geostacionarna satelita locirana iznad istočnog dela Atlantika i Evrope, četiri kontrolna centra i oko 40 zemaljskih pozicionih stanica. Dva satelita su Immarsatova: AORE (skraćenica izraza za područje na kome se nalazi – Atlantic Ocean Region – East) i IORW (Indian Ocean Region), a jedan je ESA satelit (Artemis). Da bi koristili usluge ovog sistema, korisnici treba da se nađu u zoni vidljivosti najmanje dva satelita, što je u gotovo svim okruženjima na prostoru koji EGNOS pokriva moguće, ali se može desiti da nema vidljivosti u gusto naseljenim sredinama. U tom slučaju prijem signala se može ostvariti na neki drugi način, na primer putem Interneta (korišćenjem ESA SISNet tehnologije ili GPRS/GSM mobilne telefonije), odnosno radiovezom.
Rad se zasniva na prijemu GPS signala od strane EGNOS zemaljskih referentnih stanica (RIMS – Ranging and Integrity Monitoring Systems), čija je pozicija tačno definisana. Prijemna antena mora biti vrloprecizno postavljena, sa maksimalnim dozvoljenim odstupanjem od nekoliko centimetara. Samo na taj način se sa zadovoljavajućom preciznošću može odrediti razlika između referentne pozicije zemaljske stanice i pozicije koju je proračunao GPS prijemnik.
EGNOS kontrolni centri (MCC – Master Control Centre) se nalaze u Nemačkoj (Langen blizu Frankfurta) Španiji (Torrejon, pored Madrida), Italiji (Ciampino, pored Rima) i Velikoj Britaniji (Swanwick, pored Londona). Oni prikupljaju informacije sa zemaljskih stanica i kreiraju korekcioni signal (mapu) uzimajućiu obzir sve faktore koji dovode do greške kod GPSa. Korekcioni signal se komunikacionim linkovima šalje ka EGNOS geostacionarnim satelitima, a zatim emituju sa satelita nazad ka korisnicima. Oni rade na istom principu kao GPS sateliti.
Rezultat je bitno preciznija satelitska navigacija u odnosu na GPS. Naime, kod GPSa navigacija se ostvaruje sa preciznošću do deset metara, a u EGNOS sistemu ona je do dva metra. Vreme potrebno za pozicioniranje korisnika takođe je smanjeno na manje od 10 ns, dok je kod GPSa oko 30 ns. Na osnovu korekcionih signala (ukoliko su odstupanja od referentne vrednosti prevelika), istim mehanizmom se za 6 sekundi može korisnicima poslati i informacija o eventualnim problemima na GPS sistemu.
Nove oblasti primene
Usluga EGNOS sistema besplatno je ponuđena svim korisnicima koji imaju kompatibilne prijemnike. Većina prijemnika za satelitsku navigaciju, koja je danas aktuelna, već ima ugrađenu podršku za WAAS/EGNOS sisteme – Garmin, TomTom, Mavin, Prestigio… Osnovna namena je poboljšanje bezbednosti saobraćaja u vazduhu, na vodi i na kopnu – povećana preciznost svakako će dati značajan doprinos u tim oblastima. U oblasti avijacije ovaj sistem će posebno biti koristan na aerodromima koji raspolažu niskim nivoom opreme za navigaciju pri poletanju i sletanju aviona. U tu svrhu već su demonstrirana poletanja i sletanja kojima se upravljalo isključivo pomoću uređaja sa EGNOS tehnologijom.
EGNOS tehnologija će doneti i mnoge druge prednostii nove oblasti primene satelitske navigacije. Kvalitetnije će se kontrolisati saobraćaj na putevima i vršiti automatska naplata putarine, povećaće se kvalitet geodetskih i dugih merenja zasnovanih na satelitskoj navigaciji, ostvariće se povećana bezbednost u železničkom i pomorskom saobraćaju, a u poljoprivredi će se preciznije obavljati zaprašivanje iz vazduha raznim sredstvima za zaštitu.
Kvalitetnije će raditii personalni GPS uređajiopšte namene, kao i specifični navigacioni uređaji namenjeni orijentaciji slepih osoba u prostoru. EGNOS će moći da se koristi i u sledećim generacijama „pametnih“ mobilnih telefona. Među modelima, čiji su proizvođači najavili ugradnju odgovarajućih komponenti za EGNOS navigaciju, nalaze se popularni Apple iPhone, zatim Google Android, Nokia Symbian, Windows Mobile, Palm…