PC Press: Photomatix – magija HDR‑a
HDR, tehnika kojom se iz fotografija načinjenih u nepovoljnim svetlosnim uslovima izvlači maksimum, za većinu fotoamatera je još uvek apstrakcija. Uz Photomatix Pro sve je mnogo jednostavnije — Aleksandar Veljković
Da biste uživali u blagodetima HDR (high dynamic range) fotografije, potrebno je da vaš fotoaparat omogućava snimanje u exposure bracketing modu. Opcija se veoma retko sreće na kompaktnim aparatima, dok je na DSLR modelima podrazumevajuća. Bracketing je snimanje više uzastopnih (obično 2‑3) slika iste scene, pri čemu će na svakom narednom snimku neki od ključnih parametara biti variran na osnovu unapred postavljenog pravila, kako bi se dobio različit foto-zapis.
Šta je bracketing?
Varijanta ove tehnike za obradu u HDR softveru, exposure bracketing, varira ekspoziciju, kako bi se uz normalno eksponiran snimak dobio i jedan preeksponiran, odnosno jedan podeksponiran. Aparati najčešće omogućavaju da se ekspozicija koriguje u rasponu +‑2 EV, a na nekim modelima čak i više od toga. Za maksimalno povećanje dinamičkog raspona i mogućnost dobijanja gotovo dramatično efektnih snimaka, većina fotografa preferira da pri bracketing‑u koristi maksimalnu podržanu vrednost promene ekspozicije.
Da bi vaši snimci napravljeni u bracketing modu bili upotrebljivi za HDR obradu, od ključne je važnosti da ne bude pomeranja kadra ili objekata u kadru (traži se mirna ruka, a najbolje je da se ova tehnika radi sa stativa). Dakle, bracketing nikako nije pogodan za snimanje dinamičnih scena i objekata u pokretu, dok je pri snimanju pejzaža zaslužan za snimke kojima ste se divili, gotovo ne verujući da je takav kadar zaista moguć. Za snimanje u kontrasvetlu ili uslovima jakog kontrasta gde želite da i tamni i svetli delovi kadra očuvaju maksimum detalja HDR je praktično nezamenjiv – nikada se obradom RAW materijala iz jednog snimka ne može postići raspon dinamike i finoća kolorita koju dobijate kada na pravi način spojite tri različito eksponirane fotografije. Tu na scenu stupa softver, odnosno mogućnosti obrade koju vam on pruža.
Postoje razni programi namenjeni HDR obradi fotografija, a Adobe Photoshop je nudi kao svoju standardnu opciju. Bolja kontrola, uz više opcija i veće moguće varijacije u krajnjem rezultatu mogu se postići nekim od namenskih programa za HDR obradu. Najpopularniji se zove Photomatix, a u trenutku pisanja ovog teksta aktuelna verzija nosi oznaku 3.2.1.
Photomatix za početnike
Za razliku od mnogih programa koji vas u startu zbunjuju mnoštvom opcija, Photomatix je pravljen tako da njime ovladate vrlo brzo, a izvanredno koncipirani tutorijal koji je sastavni deo programa će vas korak po korak voditi kroz tajne HDR obrade i na vrlo jasan način vam objasniti sve bitne pojmove kako biste iz ove tehnike izvukli maksimum. Kada otvorite Photomatix, zatičete prazan ekran sa Workflow shortcuts prozorom koji nudi četiri opcije, pri čemu Tone Mapping predstavlja drugu fazu obrade, nakon što uvezete sirov materijal.
Postoje dva osnovna načina da spojite vaše različito eksponirane snimke u jednu fotografiju: Generate HDR image i Exposure blending. Ako imate za cilj puko proširenje dinamičkog raspona bez dodatnih intervencija na koloritu i stilizaciji krajnjeg rezultata, bićete zadovoljni učinkom jednostavnije tehnike Exposure blending. Ovde se radi o sličnoj tehnici obrade kao onoj pri korišćenju Highlights & Shadows opcije Photoshop‑a, s tim što je rezultat daleko efektniji i realističniji, pošto raspolažete proširenim dinamičkim rasponom koji vam donose tri različito eksponirana snimka. Kada otvorite HDR bateriju snimaka u ovoj tehnici na raspolaganju vam je pet modova Highlights & Shadows podešavanja, od potpunog uprosečenja i automatike, do mogućnosti da manuelno fino postavite bilo koji od sedam relevantnih parametara (accentuation, blending point, shadows, color saturation, white clip, black clip, midtone).
Ako želite potpunu kontrolu nad čitavim nizom parametara (uključujući i temperaturu boje i finu regulaciju tonskih raspona) i ne ustručavate se da vaše fotografije deluju kao da su digitalno obrađene, izaberite opciju Generate HDR image, koja nudi dve različite metode procesiranja – Details Enhancer i Tone. Nakon izbora fotografija sa kojima želite da radite pojavljuje se dijalog koji nudi osnovne korekcije, npr. redukciju šuma i hromatskih aberacija, poravnanja snimaka i uklanjanja „duhova“ nastalih pomeranjem objekata između kadrova. Iz tog dijaloga možete kontrolisati parametre konverzije RAW snimaka, kao što je promena balansa belog (moguće i kasnije kroz regulaciju temperature boje) i kolornog spektra (Adobe RGB, sRGB, ProPhoto RGB). U zavisnosti od odabranih opcija, inicijalna faza uvoza sirovog materijala potrajaće duže ili kraće.
Tajna je u mapiranju tonova
Kada po prvi put ugledate spoj vaše tri fotografije, možda ćete biti razočarani i pitati se – da li je to to sve? Naravno da nije, jer vas od krajnjeg rezultata deli najbitnija faza obrade sirovog materijala, a to je tonsko mapiranje. Ova faza od vašeg sirovog 32‑bitnog materijala finim regulisanjem parametara kolornog histograma proizvodi 8 ili 16‑bitnu fotografiju u TIFF ili JPG formatu.
Nakon što kliknete na opciju Tone mapping, otvara se dijalog sa parametrima gde ponovo možete da birate između dve metode mapiranja; prva, koja pruža daleko veće mogućnosti, zove se Details Enhancer, a druga daje rezultate slične Exposure Blending‑u (može se smatrati za proširenu varijantu ove tehnike) i zove se Tone Compressor.
Za gotovo nestvarne fotografije kakve ste viđali po Internetu zaslužan je Detail Enhancer. Prvi susret sa ovom metodom tonskog mapiranja deluje kao nauka, zbunjujući vas sa čak 14 raspoloživih parametara. Savetujemo strpljenje u njihovom istraživanju – menjajte jedan po jedan i pokušavajte da shvatite kakav je učinak. U prvi mah možda nećete biti zadovoljni rezultatima, ali kada ovladate i parametrima iz Tone Settings i Smoothing Settings sekcija, shvatićete da vam Photomatix omogućava da softverski rekonstruišete ne ono što ste golim okom videli, već ono što ste zamišljali dok ste fotografisali neku scenu!
Temeljno ili automatski?
Za izvlačenja maksimuma iz snimaka načinjenih bracketing‑om neophodno je da svakoj fotografisanoj sceni pristupite individualno. Ako treba obraditi puno snimaka, za individualni pristup jednostavno nemate vremena. Tu će vam od pomoći biti Batch processing opcija, koja omogućava da primenite neku od predefinisanih kombinacija podešavanja na svaka sukcesivna tri snimka i da vas u folderu po izboru sačeka gotov rezultat – možda ne optimalan, ali dovoljno dobar s obzirom na uloženi trud.
Ako smo ovim tekstom uspeli da vas zaintrigiramo da vidite šta Photomatix Pro može da uradi za vaše digitalne uspomene, najbolje je da posetite www.hdrsoft.com i preuzmete trial verziju programa, koja je potpuno funkcionalna i vremenski neograničena, a razlikuje se od registrovane verzije po tome što na svaku fotografiju postavlja svoj watermark logo. Ukoliko onime što ste videli budete zadovoljni, program možete kupiti on‑line po ceni od 99 dolara. Pored Photomatix Pro softvera na istom mestu možete nabaviti i Tone Mapping plugin za Photoshop, koji vam omogućava da ključnu komponentu ovog sjajnog softvera integrišete u program kojim ste, poput većine fotografa, navikli da radite.
Photomatrix Pro, cena 99 dolara u online kupovini. Link za preuzimanje: www.hdrsoft.com
Probna verzija je besplatna i vremenski neograničena, ali na fotografije postavlja svoj znak (watermark).