Plan Bila Gejtsa kako rešavati problem klimatskih promena

Šta vam prvo pada na pamet kada je u pitanju način borbe protiv klimatskih promena? Većini ljudi na pamet padnu solarni paneli i vetrogeneratori, kao najbolja rešenja za smanjenje emisije gasova.

Obnovljivi materijali postaju sve jeftiniji i mnoge zemlje se sve više oslanjanju na njih, a ne na fosilna goriva za potrebe električne energije. To nije loše ako su u pitanju prostori koji imaju dosta sunčeve energije ili energije vetra. Svi koji se brinu o klimatskim promenama treba da se nadaju nastavku dekarbonizacije načina na koji proizvodimo struju. Međutim, solarni paneli i vetrogeneratori nisu dovoljni za rešenje ovog problema.

Proizvodnja električne energije je odgovorna za samo 25% štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Dakle,čak i kada bi mogli da generišemo svu električnu energiju koja nam je potrebna bez emitovanja jednog molekula gasova staklene bašte, ukupnu emisiju bi smo smanjili za samo četvrtinu.

Da bi se sprečili najgori efekti klimatskih promena, trebalo bi da dođemo do nulte emisije štetnih gasova u svakom sektoru ekonomije u roku od 50 godina, a moramo da budemo na putu da to uradimo u sledećih 10 godina.

Odakle dolaze šteni gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte? Bil Gejts je izvršio podelu pet velikih uzročnika štetnih gasova, koje on naziva velikim izazovima u zaustavljanju klimatskih promena, a to su:

1. Električna energija (25%) – Potrebno je da kod primene energije vetra i sunčeve svetlosti postoji rezervni izvor energije, koji ne proizvodi ugljendioksid, za dane bez vetra ili sunčeve svetlosti. Pored toga je potrebno da se električna mreža učini efikasnijom, da bi se čista enrgija isporučivala gde je potrebna i kada je potrebna.
2. Poljoprivreda (24%) – Goveda su ogroman izvor metana, ujedno i jedan od glavnih emitera gasova staklene bašte. Kada bi se sva grla goveda bila predstavljena kao država, bili bi treći u emisiji štetnih gasova u svetu. Pored toga, uništavanje šuma i smanjenje zelenih površina, koje izvlače CO2 iz vazduha, je veoma štetno. Na primer, kada se drvo spali, ono sav ugljendioksid oslobađa u atmosferu.
3. Prerađivačka industrija (21%) – Proizvodnja plastike, čelika, cementa i drugog zahteva puno energije, a uključuje i razne hemijske reakcije koje kao nuspojavu imaju oslobađanje ugljendioksida.
4. Transport (14%) – Automobili sa niskom emisijom štetnih gasova su odlični, ali ipak to nije dovoljno. Danas automobili čine nešto manje od polovine emisija koje su vezane za saobraćaj, a taj udeo će se smanjivati u budućnosti. Međutim, trenutno ne postoje opcije aviona, brodva i kamiona koje ne emituju ugljendioksid.
5. Zgrade (6%) – Veliki broj ljudi živi i radi u prostorijama sa klima uređajem, koji su značajan emiter štetnih gasova. Pored toga, potrebno je dosta energije za rad uređaja u zgradama (svetla, grejači, televizori…). U ovom slučaju su veoma značajni efikasni prozori i izolacije.

Ovih pet kategorija nam pokazuje kako energija nije samo ono što pokreće naš automobili ili računar. Energija je u svakom delu ljudskog života: hrana koju jedemo, odeća koju nosimo, dom u kom živimo, proizvodi koje koristimo. Da bi se zaustavilo dodatno zagrevanje planete, neophodna je promena načina proizvodnje stvari i hrane, transporta ljudi i dobara, a to nije jednostavno, pri čemu te promene postaju sve urgentnije.

Svetska srednja klasa iz godine u godinu raste na globalnom nivou, a što se ljudi kreću naviše na lestvici prihoda, to je njihov uticaj na zagađenje planete veći. Umesto da se hoda, ljudi mogu sebi da priušte bicikl (koji ne koristi gas, ali je ipak napavljen od metala, a dostavlja se putem kargo brodova i kamiona koji su veliki zagađivači). Drugi zbog bržeg prevoza koriste automobile i motore koji pored toga koriste i gas, ali se smatraju neophodnima. Uz sve ovo, bogatije porodice jedu više hrane, kupuju više odeće, i češće menjaju uređaje u svojim kućama. Sve ovo omogućava bolji životni standard, ali ujedno emituje i više štetnih gasova.

Emisija štetnih gasova je veliki problem današnjice i potrebno je bar po nekoliko rešenja za svaki od prethodno navedenih uzročnika emisije. Zato je potrebno investirati u istraživanje i razvoj u svih pet grupa uzročnika. Na sreću, privatni i državni sektori se priključuju i od pokretanja Mission Innovation 2015. godine (preko 20 država su se obavezale da povećaju ulaganje u istraživanje načina smanjenja efekta staklene bašte) količina raspoloživih sredstava za istraživanje je porasla za više od 3 milijarde dolara godišnje. Istraživanje svih pet uzročnika može da potraje godinama dok ne urodi nekim plodom, a investitori u ovoj oblasti moraju da budu strpljivi. Vlada, u teoriji, može da pomogne određenim investicijama, ali u stvarnosti, oni ipak nisu dobri u identifikovanju pravih obećajavjućih projekata, a ni u istrajnosti da te projekte izguraju do kraja.

Bill Gates je trenutno je uključen u privatnu fondaciju Breakthrough Energy Ventures (BEV) koja ulaže više od milijarde dolara sa ciljem da pomogne obećavajućim kompanijama da realizuju svoje ideje u oblasti smanjenja emisije štetnih gasova. Osnova za njihov rad je podela na 5 velikih emitera štetnih gasova, i svaka ideja u koju ulažu je bazirana na rešavanju nekog od njih. Trenutno rade na sklapanju dogovora sa Evropskom komisijom, a cilj tih pregovora je da kreiraju zajedničke investicije i fondaciju Breakthrough Energy Europe, koja će investirati u Evropske kompanije sa idejama za smanjenje emisije štetnih gasova. Partneri bi uložili po 50 miliona evra, tj. 100 miliona evra ukupno.

Izvor: Gatesnotes