Schneider Electric: Proaktivno u budućnost IT-ja

Na prvi pogled izgleda kao da budućnost IT‑ja nikad nije bila neizvesnija. U ne tako dalekoj prošlosti, diskusije oko IT implementacija bile su usmerene na to koji hardver i softver treba primeniti, i koliko je infrastrukture potrebno za podršku. A danas?

Danas odluka zavisi od toga da li uopšte išta uposliti na sajtu. Zahvaljujući takozvanim as‑a‑service („sve je usluga“) modelima, kompanije se sve više odlučuju na ovakav vid izmeštanja data centara, umesto da investiraju u svoje. Umesto skupih, dugotrajnih implementacija, kompanije koriste aplikacije i usluge dostupne u oblaku na osnovu pretplate kako bi zadovoljile svoje tehnološke potrebe. Ovaj pristup smanjuje (njihov) ukupan IT i povećava fleksibilnost. Ali im i omogućava brži pristup novim tehnologijama, tako da mogu da uvode inovacije i nove usluge da bi ubrzano poboljšali iskustvo svojih korisnika.

Međutim, upravljanje IT‑jem, čak i kada se koristi kao usluga, sve je manje atraktivno  kompanijama kojima to nije osnovna delatnost. Dakle, najbolje je da to prepuste stručnjaku – pružaocu usluga – i time se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost. Tu na scenu stupaju pružaoci usluga. Upravljane usluge su evoluirale od osnovnih funkcija daljinskog nadzora i upravljanja radnim stanicama i uslugama do isporuke bilo čega kao usluge (XaaS – gde je ovo X svima nama poznato iz matematike kao promenljiva). Vodeći princip je da se gotovo svaka IT funkcija, uključujući razvoj platforme i upravljanje infrastrukturom, može pretvoriti u uslugu. Ako se može pretvoriti u uslugu, time može upravljati pružalac usluga.

Mnoštvo opcija

As‑a‑service modeli kreću se od uobičajenih ponuda kao što su SaaS (softver kao usluga), PaaS (platforma kao usluga) do novijih inovacija kao što su CaaS (gotovina kao usluga) i DMaaS (upravljanje data centrom kao usluga). Moramo pretpostaviti da će broj ponuda „kao usluga“ nastaviti da raste u doglednoj budućnosti. Naravno, nisu sve ponude usluga prikladne za svakog pružaoca usluga, kao ni za svakog klijenta. Dok su neki klijenti dobro opsluženi SaaS poslovnim aplikacijama dostupnim preko Web portala, drugima je možda potrebna pomoć u razvoju i testiranju internih aplikacija. Za ovo drugo, bolje se uklapa PaaS rešenje koje im omogućava da prilagode, testiraju i upravljaju aplikacijama na jednostavan i ekonomičan način.

Kompanije koje treba da razviju ili prošire svoju infrastrukturu mogu izbeći velika ulaganja u hardver tako što će iskoristiti IaaS (infrastruktura kao usluga), koja daje njima ili njihovom pružaocu usluga mogućnosti daljinskog nadzora i upravljanja funkcijama data centra, kao što su računarstvo, skladištenje i umrežavanje. IaaS pomaže u smanjenju troškova infrastrukture i olakšava skaliranje prema stvarnim, i kratkoročnim i dugoročnim, potrebama klijenta. Drugi tip modela koji pružaoci usluga mogu da koriste za svoje klijente jeste DMaaS, koji se zasniva na IaaS modelu tako što obezbeđuje vidljivost svih funkcija i analitiku zasnovanu na efektivnim uvidima kroz hibridna okruženja. DMaaS kompanije Schneider Electric, EcoStruxure IT koji ne zavisi od proizvođača opreme, nudi, na primer, transformisanje upravljanjem data centra iz uglavnom reaktivnog pristupa u prediktivni model dizajniran da poveća efikasnost i performanse.

DMaaS kompanije Schneider Electric, EcoStruxure IT koji ne zavisi od proizvođača opreme, nudi, na primer, transformisanje upravljanjem data centra iz uglavnom reaktivnog pristupa u prediktivni model.

Stiže toga još

Računarstvo u oblaku je stvorilo osnovu za modele as‑a‑service, ali to je bio samo početak. Sa Internetom stvari (Internet of Things) i računarstvom na ivici (edge computing) pojaviće se mnogo više modela zasnovanih na servisima. Za pružaoce usluga, ovo bi trebalo da bude dobra stvar. Što više opcija, to bolje. Izazov je donošenje pametnih odluka o tome koje će usluge pružiti najbolju kombinaciju profitabilnosti, rasta i zadovoljstva kupaca. To je nešto što svaki pružalac usluga mora lično da proceni na osnovu trenutnih mogućnosti i potreba, kao i izazova i ciljeva klijenata. Koja god usluga to bude, moraće da se uklopi u prave potrebe klijenta.

Četiri načina da pružaoci usluga pomognu korisnicima u digitalnoj transformaciji

Kako kompanije procenjuju prednosti novih tehnologija, kao što su Internet stvari (IoT), računarstvo na ivici i veštačka inteligencija (AI), one opredeljuju velike delove svojih budžeta digitalnim transformacijama. Prelazak na digitalizaciju nije bez izazova, jer se kompanije često bore sa onim šta to znači digitalna transformacija i kako se transformisati. Mnogi će tražiti pomoć spolja kako bi se razvili i ispunili svoje planove. To stvara savršenu priliku za pružaoce usluga da se dodatno učvrste kod postojećih klijenata, ali i da stignu do novih. Prilika je ogromna: procenjeno na 206 milijardi dolara u 2017. godini, tržište digitalnih transformacija širi se za 19 odsto godišnje na predviđene 493 milijarde dolara u 2020. godini, prema nekim istraživanjima.

Ali šta je tačno uloga pružaoca usluga u digitalnoj transformaciji? Oni pružaoci usluga koji ne mogu da odgovore na ovo pitanje moraće dosta da rade na sebi. Zadatak im je da porade na internoj digitalnoj transformaciji i relevantnim tehnologijama, kao što su hibridni oblak, Internet stvari i računarstvo na ivici, i razvijaju sopstvenu strategiju za izgradnju rešenja i konsultantskih usluga za korisnike sa inicijativama za digitalizaciju. Evo četiri načina za MSP‑ove da pomognu korisnicima u digitalnoj transformaciji:

1. Proceniti potrebe klijenata – Digitalnu transformaciju pokreću poslovni rezultati, kao što su poboljšano iskustvo korisnika, operativna efikasnost i optimizacija radne snage. Ali šta sve to znači i kako to se razlikuje od biznisa do biznisa? Zato pružaoci usluga moraju raditi s klijentima kako bi izvršili temeljne procene svih digitalnih sredstava. Te procene pomažu da se napravi trasiranje puta za implementaciju, dok se stvaraju temelji za dugoročni angažman između klijenta i pružaoca usluga.
2. Postaviti ciljeve digitalizacije – Nijedan tehnološki projekat ne može postići optimalan uspeh bez unapred određenih ciljeva – a digitalna transformacija se tu ne razlikuje od ostalih transformacija. Pružaoci usluga treba da rade s klijentima kako bi postavili ciljeve i implikacije tih ciljeva. Svaki cilj utiče na grupu aktera, bilo da je reč o zaposlenima, kupcima, partnerima ili kombinaciji nekih od njih ili svih. Neophodno je da kompanije shvate efekte tih ciljeva i udeo zainteresovanih strana kako bi radili i izvršili neophodna prilagođavanja.
3. Preporučiti investicije – Kada se procena završi, počinje faza planiranja. To uključuje utvrđivanje investicija koje su potrebne i kako ih finansirati. Pružalac usluga treba da prođe s klijentima kroz investicioni proces i opcije finansiranja kako bi se osiguralo realno planiranje. Digitalna transformacija ne dešava se odjednom, tako da korisnici moraju odlučiti u šta će prvo investirati. Investicije mogu uključivati zamenu hardvera virtuelnim sistemima, uvođenje novih aplikacija, povećanje kapaciteta propusnog opsega i kupovinu rešenja za monitoring serverskih soba i udaljenih lokacija.
4. Ostvariti viziju – I velikim i malim kompanijama treba pomoć u ostvarivanju njihove vizije digitalizacije. U nekim slučajevima, kompanije će predati glavninu posla pružaocima usluga, dok će u drugim zadržati dosta toga kod sebe. U svakom slučaju, pružaoci usluga mogu igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju profesionalnih i konsultantskih timova, rukovodeći se svakodnevnim zadacima, dok se interno osoblje fokusira na transformaciju ili kombinaciju oba.

Budućnost je digitalna

Strategije digitalizacije imaju suštinski značaj za buduće planiranje kompanije, što objašnjava zašto toliko visokih rukovodilaca opredeljuje velike delove svojih budžeta upravo za to. Budući uspeh kompanije može zavisiti od planiranja i izvršenja kompanijske strategije – i pružaoci usluga imaju odličnu priliku da stvore sopstveni budući uspeh pomažući klijentima da oblikuju svoje uspehe. Da bi uopšte započeli, pružaoci usluga mogu da iskoriste prednosti EcoStruxure IT paketa kompanije Schneider Electric, koji nudi procenu koja pomaže da se razume postojeće stanje klijentovog IT‑ja, napajanja i hlađenja.

EcoStruxure IT pruža sveobuhvatan pogled na to kako korisnici trenutno troše svoje virtuelne IT resurse i njihov efekat na fizičku infrastrukturu. Tako se stiže do iskoristivih podataka kako bi se omogućile smislene diskusije s klijentima o tome gde investirati kada žele da optimizuju svoje virtuelno okruženje, prouče održivost migracije na oblak ili prelazak na hiperkonvergentna okruženja – a sve to može biti deo strategije digitalne transformacije.

Internet stvari i pružaoci usluga: zašto je to važno?

Internet stvari (IoT) je podstakao nebrojene diskusije tokom proteklih godina o svom obećanju da će povezati sve što se može povezati, ali za većinu pružaoca usluga ostaje pitanje: „Koju ulogu mogu JA da odigram u ovom novom svetu?“ Samo mali procenat pružalaca usluga počeo je da gradi svoje mesto na IoT tržištu uslugama nadgledanja i upravljanja povezanim uređajima. Ali mnogi se još uvek pitaju da li uopšte ima mesta za njih. Što pre to shvate, to bolje. Jer je Internet stvari spreman za eksplozivan rast u bliskoj budućnosti. Do 2020. godine, instalirana baza uređaja dostići će 20,4 milijardi, a prema nekima i svih 50 milijardi.

To znači da pružaoci usluga koji ignorišu ove prognoze, to čine na sopstveni rizik. Čak i ako nisu sigurni kako da iskoriste mogućnosti Interneta stvari, klijenti će to zahtevati od njih. Sličan obrazac dogodio se i sa oblakom, pošto su klijenti reagovali na svaki signal oko tehnologija zasnovanih na oblaku. Ako klijenti ne mogu dobiti zadovoljavajući odgovor od jednog pružaoca usluga o Internetu stvari, logično je da će se okrenuti konkurentu koji to zna. Zbog toga, kao MSP‑ovi, trebalo bi da pokrenete temu IoT‑a s klijentima, objašnjavajući tehnologije i predlažući procene, da bi se utvrdilo da li su klijenti spremni za automatizaciju, praćenje i tehnologije za analizu u realnom vremenu koje su srce Interneta stvari.

Samo mali procenat pružalaca usluga počeo je da gradi svoje mesto na IoT tržištu uslugama nadgledanja i upravljanja povezanim uređajima. Ali mnogi se još uvek pitaju da li uopšte ima mesta za njih

Šta se valja iza brega? Razmišljajte mikrodatacentrično

Mikro data centri, mini‑verzija rekova u data centru, mogli bi da funkcionišu kao računarstvo na ivici i to u različitim industrijama. Šta pokreće ovaj koncept mikro data centra. Smrt korporativnog data centra može biti malo preuranjena. Da, preduzeća idu u oblake, ali bi data centar mogao postati decentralizovan preko „mikro data centara“. Mikro data centri su, u suštini, upravo ono što im ime kaže. Koriste rekove i zauzimaju mnogo manje mesta. Da, dragi moji, u budućnosti će možda postojati data centar koji se nalazi u sredini prodavnice ili filijale banke. Schneider Electric je sebi postavio za cilj optimizaciju potrošnje energije i spram toga priprema referentne dizajne za rekove i opremu u data centru. U fokusu kompanije Schneider Electric obično su uštede u potrošnji električne energije, ali EcoStruxure platforma sve više dobija na značaju. Evo tehnologija koje nam dolaze i podstiču potražnju za mikro data centrima:

• Računarstvo na ivici
• 5G
• Internet stvari u industrijskim okruženjima
• Hibridne arhitekture koje se povezuju na oblak ali imaju više lokalnog izračunavanja da bi bile blizu same proizvodnje.

Pitate se da li postoji potražnja za mikro data centrima? Činjenica je da interesovanje za mikro data centre ubrzano raste nakon nekoliko godina radoznalosti. Zašto je tako? Ako pokrećete novi posao, verovatno ste neko vreme planirali i pripremali se. Ali uz ograničena sredstva za pokretanje, morate iskoristiti svaki dinar (evro, jen, dolar?) ulaganja. To uključuje ne samo izbor prave tehnologije već i pravo mesto upotrebe. Koji su slučajevi upotrebe? Maloprodaja je jedan slučaj korišćenja zato što je potrebno računati s niskim kašnjenjem za sve, od personalizovanog marketinga do IT‑ja na licu mesta pa do otpornosti mreže. Pored toga, mikro data centri su pouzdaniji, bez potrebe za opsluživanjem, tako da lokalno osoblje ne mora da upravlja njime. Lokalni ogranak banke je još jedno mesto za upotrebu mikro data centra.

Šta je sa oblakom? U mnogim slučajevima, mikro data centri komplementarni su oblaku. Mikro data centar može da radi obradu podataka s lokalizovanih uređaja, senzora i potrošača, a da ne prebacuje podatke na oblak i sa njega. Manji su troškovi, a i kašnjenje signala.

Imamo li pobednika?

Konkurencija u IT sferi uvek je žestoka i postaje još intenzivnija kada tehnologije i povezane usluge postanu kurentna roba. Da biste se vi, kao pružalac usluga, izborili s konkurencijom i da biste se izdvojili iz gomile, morate učiniti nešto drugačije od konkurenata. Iako je istina da neke upravljane usluge takođe postaju robotizovane, imate bolje šanse da se izborite sa ovim obrascem tako što ćete podesiti svoje poslovanje da podrži nove tehnologije i izgradi usluge s dodatom vrednošću oko njih. Na taj način postajete vredniji za klijente nego što biste ikada mogli da budete prodajom istih proizvoda i usluga koje svi drugi nude. Otplivajte iz crvenog okeana u duboke, čiste vode plavog okeana i kupajte se sami u njemu…

Korisna adresa: Schneider Electric

Autor: Vasilije Kodžopeljić, SEE ITD Service Sales Director

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Data centrima. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.S