Schneider Electric: Upravljanje data centrom – XMaaS ili Xaas?
Ukoliko ste pomislili da je u naslovu dilema kako se na engleskom jeziku piše Christmas iliti Božić, prevarili ste se. U današnjem IT svetu sve što u sebi sadrži „aaS“ spada u neku vrstu usluge. Zato se ono X s početka ponaša kao nepoznata u matematici. Može da označava mnogo toga.
U našem slučaju, DMaaS označava skraćenicu Data Center Management as a Service, i činjenica da i sam data centar može biti predmet usluge. Šta je dovelo do toga da data centar, kao skup servera, aktivne i pasivne opreme i njihovih napajanja, postane usluga?
Brze promene u sferi IT‑ja zahtevaju isti takav odgovor. Do sada se tradicionalno konzervativni sektor data centara nije time mogao pohvaliti. Sam čin izgradnje ili nadgradnje infrastrukture kako bi se ispunili postojeći zahtevi može biti dugotrajan proces, pun prekomernih troškova. Poslednjih godina sigurno smo svi primetili ubrzanje i nastajanje novih trendova koji utiču na tržište: Internet stvari sa sobom donosi sve veći broj podataka; outsourcing mnogih poslovnih aplikacija u cloud i time podizanje važnosti otpornosti u distribuiranim IT okruženjima i takozvanim edge data centrima; redefinisanje pojma dostupnosti za nove generacije koje žele stalnu povezanost na mrežu.
Koliko god to zvučalo neverovatno, danas jedan data centar možemo posmatrati kao IT infrastrukturu koju je moguće iznajmiti kao resurs – delimično ili u potpunosti. Tu je problem: povećati operativnu efikasnost i dostupnost u industriji koja se oslanja na ad‑hoc popravke kako bi se zadovoljile potrebe za servisima i održavanjem kako kritične infrastrukture, tako i rizičnih, lokalnih edge resursa. Ne tako davno, divnih i naivnih 80‑ih godina prošlog veka smatrano je sledeće: „Da biste izbegli zastoje zbog kvara komponenti, primenjujte prediktivno održavanje“. Takvo razmišljanje danas može da uzrokuje velike probleme. Kako je revolucija Interneta stvari u punom zamahu, sada je moguće prikupiti mnogo preciznije podatke o performansama data centra i opremi u objektu i analizirati te podatke u svrhu predviđanja mnogo tačnijih budućih performansi.
Takva praksa svake godine štedi milione dolara onim kompanijama koje se i dalje oslanjaju samo na reaktivno i preventivno održavanje svojih data centara. Data centri su prošli dug put, posebno u oblasti integrisanih arhitektura. Zapravo, nove ideje velikih data centara za obradu podataka rađaju se skoro svaki dan – vrlo lako može da se desi i da uskoro poneko od nas bude vlasnik mikro data centra koji će koristiti za svoje potrebe, a tokom manje opterećenosti i iznajmljivati ga / prodavati usluge drugima. Nešto slično onome što danas postoji u snabdevanju električnom energijom, kada određeni individualni potrošači u nekom trenutku postanu i snabdevači. Razna su rešenja koja se nude za nadzor i upravljanje u realnom vremenu jednim data centrom. EcoStruxure IT arhitektura kompanije Schneider Electric, može se isporučiti krajnjim korisnicima kroz referentne dizajne, unapred konfigurisana rešenja i gotova rešenja.
Može se konfigurisati kao kompletni data centar ili se može početi kao infrastrukturni proizvod, kao što je neprekidno napajanje (UPS) kojim se upravlja putem cloud rešenja i podržava 24/7 servisnim odeljenjem. Može se primeniti odjednom ili se može graditi u fazama ili delovima. EcoStruxure IT je sastavljen od tri sloja: povezanih proizvoda, edge kontrole i analitike, integrisanih radi lakšeg povezivanja i mobilnosti Interneta stvari, analitike u cloud‑u i sigurnosti na mreži. Koja je korist od primene takve otvorene arhitekture data centara? Sledeći veliki projekat može biti izbačen na tržište za mnogo kraće vreme kako bi data centar proizveo poslovnu vrednost i istakao konkurentsku prednost naše kompanije.
Jasno je da je potreban nov i dinamičan pristup operacijama centra za obradu podataka. Upravljanje data centrima kao usluga (DMaaS) upravo je to – donosilac novih pravila igre. Sastavljen od integrisanog portfolija kako hardverskih, tako i softverskih rešenja, DMaaS omogućava optimizaciju IT sloja pojednostavljivanjem, praćenjem i servisiranjem fizičke infrastrukture data centra od edge rešenja do celokupne kompanije. Koristeći softver zasnovan na cloud-u, on obećava operativnu vidljivost u realnom vremenu, alarmiranje i skraćivanje vremena rešavanja izazova. Dakle, jednostavno razdvajamo troškove operativnog rada data centra od troškova same izgradnje data centra.
Kao primer za upotrebu tehnologije radi rešavanja tehnoloških izazova, dva transformacijska razvoja omogućila su razvoj DMaaS: dominacija IT fizičke infrastrukture koja je povezana sa internetom i sveprisutna dostupnost sigurnih usluga u cloud-u koje omogućavaju prikupljanje podataka i rađanje novog sveta analize velike količine podataka. Niska cena, jednostavna primena i aplikacija za pametne telefone – da, molim, to je ono što nam treba!
DMaaS je brz za implementaciju, niske cene (počevši od besplatne verzije) i ne zahteva ništa više od preuzimanja softvera i aplikacije za pametne telefone da bi korisnici imali daljinski nadzor i uvid u data centar u realnom vremenu. Ranije su troškovi i složenost upravljanja data centrom predstavljali prepreku za implementaciju DCIM‑a, a DMaaS je u mogućnosti da koristi podatke iz niza izvora, kao što su sveprisutni temperaturni senzori s prenosom podataka u realnom vremenu. Velike količine podataka se tu kreiraju i neko (ili nešto?) treba da ih obradi. Tu onda (to „nešto“) veštačka inteligencija stupa na scenu. Schneider Electric EcoStruxure DMaaS rešenje za mašinsko učenje raste za 1.000 uređaja dnevno, to jest oko 1.000 novih uređaja se svakodnevno priključuje na Schneider Electric Cloud. Kako je sve više i data centara podataka sa DMaaS, sve više podataka iz raznovrsnije opreme proizvođača akumulira se u jedno more podataka. Podaci su, naravno, anonimni zbog privatnosti, ali se primenjuju analitike koje se dalje pretvaraju u adaptirane preporuke za poboljšanje performansi data centra.
Uzimajući u obzir velike količine podataka, daljinski nadzor zasnovan na cloud-u donosi prednosti s kojima rešenja za praćenje pojedinačnih tačaka ne mogu nikako da se mere. Sa DMaaS slušanjem i učenjem od povezanih uređaja, sistem je u mogućnosti da pruži bolje upravljačke informacije menadžeru data centra. To omogućava maksimalnu zaštitu kritične opreme putem pametnog alarma i daljinskog rešavanja problema. Istovremeno, pametni uvidi mogu pomoći da se poboljšaju dostupnost i efikasnost. A s podacima koji se akumuliraju na osnovu radnih i ekoloških uslova, DMaaS postaje inteligentniji u pogledu zahteva za održavanjem, kao i prikupljanja uvida u događaje koji izazivaju bilo koji kvar na opremi. U svakom slučaju, pristup baziran na cloud‑u u održavanju i popravci data centra daje više izbora rukovodiocu održavanja. Pored toga, izveštaji na osnovu podataka iz šireg skupa informacija takođe nude smernice i za držanje rezervnih delova i tako dalje.
Imajući u vidu sve veću konvergenciju informacionih tehnologija (IT) i operativnih tehnologija (OT) i današnji naglasak na digitalnu transformaciju, proizvođači se očigledno moraju fokusirati na implementaciju računarskih resursa tamo gde je to najsvrsishodnije učiniti. Pojavio se simultani pristup koji koristi i cloud i edge rešenja kako bi se IT industriji omogućilo da šire distribuira računarske resurse. U takvim okruženjima, edge tehnologija se koristi da bi se dobili pravi podaci o uređaju u skoro realnom vremenu i kako bismo donosili bolje odluke i čak kontrolisali industrijske procese.
Kada se obrade i analiziraju, podaci se šalju na cloud, što IT odeljenju omogućava da iskoristi ovu često kritičnu poslovnu informaciju. Istovremeni pristup edge/cloud podacima podrazumeva uvođenje uređaja sa ugrađenom analitikom, servera, mrežne opreme i infrastrukture u cloud-u kako bi se omogućila dostupnost i performanse vrhunske klase, što IT industrija i zaslužuje. Kombinovanjem edge i cloud tehnologija, kompanije‑pružaoci usluga data centra mogu snabdeti odgovarajuće osoblje informacijama koje mogu delovati u cilju pružanja podrške poslovnim odlukama u realnom vremenu, iskorišćavanju praćenja imovine, uređaja, analitike, mašinskog učenja i veštačke inteligencije. To će pomoći organizacijama da bolje identifikuju procesne i druge operativne neefikasnosti i preciziraju potencijalne bezbednosne, proizvodne ili ekološke probleme.
Korisna adresa: se.com/rs
Autor: Vasilije Kodžopeljić