Sony pionir Android televizora

Kompanija koja je dugo bila sinonim za vrhunske televizore ima i sopstvena Smart TV rešenja, ali je za njihove vrhunske modele ipak rezervisana Android TV platforma.

Pre nekoliko godina, bilo je teško naći Android TV koji nije Sony. Ne možemo da zanemarimo prednost koja dolazi s iskustvom, pa je Sony‑jevoj implementaciji Android TV‑a teško uputiti zamerku. Za početak, pomenimo da je za sve modele iz 2016. i 2017. godine već raspoloživ upgrade na verziju 7, pa ako vas i zapadne neki model s verzijom 6, unapredite ga u nekoliko poteza – operacija teče brzo i glatko.

Vratimo se nakratko opštim karakteristikama Sony televizora i pomenimo da ovogodišnje serije, nakon brojke koja označava dijagonalu, nose oznaku XE. Zaključno s oznakom XE70 radi se o „običnim“ Smart TV modelima koji imaju odabrane aplikacije i Web browser, a od oznake XE80 u igri je Android TV. Tako je i ovde 43“ najmanja dijagonala opremljena Android‑om, a koja istovremeno nudi ekran 4K rezolucije s 4K X‑Reality Pro procesorom slike. Dakle, nema Android‑a bez 4K ekrana, a već XE85 modeli nude još napredniji X1 4K HDR procesor, iako ćete teško uočiti razliku između XE80 i XE85 linije ako nemate spreman baš dobar HDR materijal. Razlog leži u činjenici da je HDR teže ispravno prikazati uz EDGE pozadinsko osvetljenje ekrana koje imaju oba modela, iako je XE80 „samo“ HDR kompatibilan, a XE85 spada u „punokrvne“ HDR modele.

Za najopremljenije modele XE93, XE94, ZD9 i čuveni OLED A1 rezervisan je X1 Extreme 4K HDR procesor, a o kvalitetu Sony slike i zvuka ne vredi posebno raspravljati, jer će televizor iz svakog materijala, čak i onog veoma niskog kvaliteta i visoke kompresije, izvući optimalan prikaz. Triluminos displej je odličan, kao i pozadinsko osvetljenje, bez obzira na to da li se radi o EDGE ili Full Array LED osvetljenju. Nijanse postoje i sve se više uočavaju kako kvalitet snimljenog (ili strimovanog) materijala raste.

U našem krstarenju na „crni petak“, za oko su nam zapala dva naprednija modela s ekranima dijagonale 55“. Jeftiniji KD‑558577SAEP košta 165.000 dinara a skuplji KD‑55XE9005BAEP je stigao do 212.000 dinara. Iako oba modela imaju HDR procesor X1 i pravi HDR prikaz, razlika može da se uoči na pravom HDR materijalu upravo zbog pozadinskog osvetljenja koje je kod XE85 serije još uvek EDGE, a kod XE90 Full Array LED.

Ako vam se čini da cepidlačimo, to je znak da treba da poslušate svoje instinkte, da pažljivo razmotrite kakve sadržaje najčešće gledate, da li pretežno gledate snimljene, strimovane ili emitovane (standardne broadcasted) sadržaje i da svoju kupovinu prilagodite tome. Ako imate samo jedan HDR film, ne morate baš da insistirate na savršenom HDR prikazu. Čak i u najgorim scenarijima, kada samo gledate analognu televiziju standardne rezolucije, Sony će se pokazati kao odlično rešenje jer je nezvanični, ali većinski izglasan šampion u čišćenju video‑šuma, a to je dopunio i upscaler s nižih rezolucija na odličan 4K.

Android koji smo sreli na uređajima je uglavnom bio u verziji 6 (uz napomenu da je raspoloživa verzija 7), osim na OLED modelu A1, gde je već obavljen upgrade na sedmicu. Ne znamo da li je do jačeg procesora u modelu A1, ali kod njega je sve teklo tečnije, a tu ne mislimo na izvršavanje Android aplikacija i reprodukciju videa, već na brže reagovanje na komande daljinskog uređaja. Pored toga, „sedmica“ je bolje organizovana i usklađena s Android korisničkim interfejsima, barem kada su mnogobrojna podešavanja u pitanju.

Daljinski upravljač je opremljen mikrofonom za Voice Search i usmeren pretežno na kontrolu televizora, pa nije namenjen za neke ozbiljnije izlete u igranje ili mrežne društvene aktivnosti. Sve to je rešivo uz pomoć „običnih“ periferija, uz napomenu da Sony ima i Bluetooth koji će vam pomoći da te uređaje povežete.

www.sony.rs

(Objavljeno u PC#248)