Srpsko tržište poslovnog softvera

Tržište… poslednja granica. Pitanje je da li bi danas možda ovako zvučala naracija s početka čuvenog serijala Zvezdane staze? Umesto u zvezde, danas sve više gledamo u ekrane računara, tableta i mobilnih telefona. Istraživanje beskraja svemira zamenili smo istraživanjem beskraja tržišnih podataka – velikih podataka. „Dataverse“ zamenjuje „Universe“, a tržište Srbije polako se budi

Dok se neki „napolju“ igraju otkrivanja novih granica, mi još uvek imamo dilemu da li je poslovni softver uopšte potreban za uspešno poslovanje. Ili barem tako deluje, sudeći po poražavajućim rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi IKT‑a u 2015. godini. U tom izveštaju možemo pročitati da 16,2 odsto firmi koristi neki integralni poslovni softver, što je doduše napredak u odnosu na 2014 godinu, kada je takvih firmi bilo tek 9,9 odsto.

Šta je tržište poslovnog softvera?

Često se u razgovorima s ponuđačima poslovnog softvera dotaknem tema veličine tržišta, broja ponuđača i kupaca i ključnog pitanja: Ima li mesta za sve? Opšte je mesto da situacija nije sjajna, uslovi za poslovanje su daleko od idealnih, propisi i regulativa su nejasni i podložni tumačenju, kupci su needukovani, a prodavci nemotivisani. Softver, iako neophodan za savremeno poslovanje, često ostaje „zadnja rupa na svirali“.

Ipak, tržište postoji i ne da se ignorisati, a razne struke različito ga definišu. Philip Kotler kaže da za ekonomiste tržište predstavlja skup svih kupaca i prodavaca koji obavljaju transakcije u vezi sa određenim proizvodima i uslugama. Za marketinške stručnjake, tržište predstavlja skup svih postojećih i potencijalnih kupaca određene vrste proizvoda i usluga. Tržište je skup kupaca, industrija je skup prodavaca. Veličina tržišta zavisi od broja kupaca koji bi mogli da budu zainteresovani za određeni proizvod ili uslugu. Potencijalni kupci imaju tri ključne odlike: interes, novac i dostupnost. Ako pođemo odatle, a potrebno je radi razumevanja ove procene, hajde da definišemo osnovne pojmove.

Pre svega, definišimo proizvod. Poslovni softver je svaki program koji se koristi kao podrška poslovnim procesima. Pre svega, misli se na podršku ekonomskim poslovnim procesima, kao što su izdavanje i prijem računa, izdavanje i prijem robe i slično. Cilj poslovnog softvera jeste da na adekvatan način pruži podršku pomenutim poslovnim procesima koji se odvijaju u jednoj firmi i u zavisnosti od tipa i delatnosti kojom se ona bavi, poslovni softver biće prilagođen specifičnim poslovnim procesima. Po ovoj definiciji, ERP, CRM i finansijsko‑računovodstveni softver spadaju u poslovne, dok programi za obradu teksta, slika, zvuka i slično, iako se koriste u poslovanju, nisu u grupi poslovnog softvera.

Drugo, definišimo prodavce. To je već jednostavnije. Prodavci su kompanije koje nude, svoja ili tuđa, rešenja (proizvode) i s njima povezane usluge (implementaciju, održavanje, podršku…) Sudeći po analizi „Poslovni softver u Srbiji 2014“, njih ima preko 120 – toliko se nalazi na Internetu, a u realnosti ih svakako ima i više.

Na kraju, definišimo kupce. U skladu s Kotler‑ovim ključnim odlikama, kupci moraju imati interes (potrebu) za poslovnim softverom, zatim dovoljno sredstava (čitaj: novca) da ga kupe i implementiraju i proizvod im mora biti dostupan, a to je u slučaju poslovnog softvera veoma važna stavka – lako i jednostavno održavanje. To znači da je dostupnost lokalne podrške od izuzetnog značaja za poslovni softver.

Pokušaj da se proceni tržište na ovaj način jeste izazov, naročito kada nema mnogo javno dostupnih podataka. Ipak, sve ono što je dostupno pokušao sam da integrišem u ovu procenu kako bismo stekli neki opšti utisak. Ključno pitanje glasi: Kome je potreban poslovni softver ERP ili računovodstvenog tipa? U ovom slučaju, sigurno je da su to kompanije koje vode knjige po principu dvojnog knjigovodstva, imaju dva i više zaposlenih i poslovali su u prethodnoj godini (dakle nisu u blokadi, stečaju, likvidaciji).

Kome treba poslovni softver?

Za osnovnu procenu korišćen je poslednji pregled koji je objavila Agencija za privredne registre o poslovanju privrede u Srbiji u 2014. godini. Uzeti su podaci samo za kompanije koje su predale podatke za statističku obradu i one se smatraju aktivnim za potrebe procene. Ukupan broj privrednih društava je 120.852. Od toga je 96.532 njih dostavilo podatke APR‑u.

Ukupan broj ustanova je 1.479. Od toga je njih 1.086 dostavilo podatke APR‑u. I za kraj, ukupan broj preduzetnika koji vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva je 20.791. Od tog broja, njih 18.536 predalo je podatke APR‑u.

Ukupan broj firmi koje imaju potrebu za poslovnim softverom ERP ili računovodstvenog tipa iznosi nešto preko 116.000 (precizno, 116.154) privrednih društava, ustanova i preduzetnika. Deluje kao prilično velika brojka, međutim hajde da zakopamo malo dublje. Od ukupnog broja privrednih društava, 27.617 nema zaposlenih, a s jednim zaposlenim ima 22.284 (podatak iz izveštaja APR‑a za 2013, pošto novijeg nema). Pretpostavka je da većini njih računovodstvene agencije vode knjige i da nemaju preteranu potrebu za samostalnim korišćenjem ERP ili nekog računovodstvenog softvera. Dakle njih je, grubo, pedesetak hiljada (49.901).

Imamo zatim da 16,2 odsto kompanija već poseduje neki poslovni softver ERP ili računovodstvenog tipa po istraživanju upotrebe IKT‑a u Srbiji RZS‑a za 2015. godinu. To je cifra od 19.578 privrednih društava koja imaju neki poslovni softver. I njih možemo eliminisati iz procene jer je mala verovatnoća skorije promene softvera, osim ako nisu baš mnogo nezadovoljni. Setimo se, životni ciklus promene poslovnog softvera na tržištu Srbije traje između 7 i 15 godina.

Prostom računicom dolazimo do zaključka da oko 46.000 kompanija ne koristi nikakav softver. Pitanje je kako te firme vode svoje poslove? Čak i da pretpostavimo da im knjige vode računovodstvene agencije, ispada da oni u svom operativnom poslovanju ne koriste nikakav poslovni softver.

Tu možda leži potencijal i za ponuđače poslovnog softvera (potencijalni kupci) i za kupce poslovnog softvera (unapređenje poslovanja, preciznija evidencije, ažurni podaci). Ipak, ostaje pitanje i tema za razmišljanje: zašto svaka firma još uven nema barem neki osnovni program za vođenje poslovanja?

Ima li para u poslovnom softveru?

Prema podacima iz publikacije ICT in Serbia at Glance 2015 (podaci su iz 2013), tržište aplikativnog softvera dostiglo je vrednost od 36,3 miliona evra. Od toga veliki deo čine poslovna (ERP, SCM, računovodstvo) sa 47,5 odsto (17,2 miliona evra) i kolaborativna rešenja (DMS, CRM, ECMS, BI…) sa 30,2 odsto (10,9 miliona evra). Poslovni softver generisao je 2013. godine oko 28,2 miliona evra s tendencijom daljeg rasta, uzimajući u obzir trenutni potencijal tržišta i potrebe kompanija za efikasnijim upravljanjem.

Potencijala za rast ima u svim privrednim delatnostima i to je očigledno iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije iz 2015. godine. Male i srednje kompanije najmanje koriste poslovni softver (12,8 odsto, odnosno 23,9 odsto), ali se ni velike ne mogu pohvaliti visokim stepenom upotrebe (49,6 odsto). Potencijal se dalje može utvrđivati po delatnostima, ali ostaje činjenica da veoma mali broj kompanija u Srbiji koristi bilo kakav, a kamoli neki napredniji poslovni softver ERP kategorije.

Kako god da posmatramo ove brojke, čak i sa ovako šturim podacima kakvim raspolažemo, možemo s veoma velikom sigurnošću tvrditi da vreme poslovnog softvera u Srbiji tek počinje. Računovodstvo i finansije važan su deo poslovanja svake kompanije i tu nema dileme. Na upravljanju finansijama i finansijskoj pismenosti tek treba da počnemo da radimo kako na pojedinačnom, tako i na kompanijskom nivou. Prošla iskustva još su sveža i prošlost nas, možda, u tom smislu ograničava, a sadašnjost ne obećava. Vreme kada računovodstvo nije bilo bitno (hiperinflacija…) je iza nas, ali privredu i dalje opterećuje „enkriptovan“ računovodstveni sistem koji, iako nazivno usklađen s međunarodnim računovodstvenim standardima, izgleda kao da je zamišljen da odmogne, a ne da pomogne kompanijama da lakše i bolje rade. A činjenica je i da će se s približavanjem Evropskoj uniji povećavati potreba za organizovanim, tačnim, pravovremenim i adekvatnim upravljanjem kompanijskim informacijama računovodstvenog tipa.

Na kraju stoji pitanje: Kako možemo da idemo napred, planiramo i predviđamo, kada nemamo dovoljno javno dostupnih informacija, a i one informacije koje imamo često ne tumačimo na pravi način. Podaci bi trebalo da nam kažu mnogo, ali umemo li da ih pročitamo?

Miodrag Ranisavljević

Objavljeno u časopisu PC#232