Šta Mesopotamci mogu da nas nauče o ChatGPT-u i uticaju nove tehnologije

Prilagođavanje tehnološkom napretku je odlučujući deo života 21. veka.

Tehnološki napredak je izazvao i pozitivne i destabilizujuće efekte na drevne civilizacije

Ali to nije jedinstveno za nas: deo je ljudske priče još od naših najranijih pisanih zapisa – čak se pojavljuje u zapletima drevnih mitova i legendi. Dok ChatGPT preti da promeni pisanje (i rad vezan za pisanje) kakvo poznajemo, Mesopotamci, koji su živeli pre 4.000 godina (u geografskom području sa centrom u današnjem Iraku), prošli su kroz ovu vrstu seizmičke promene pre nas. Njihova civilizacija je zaslužna za pronalazak pisanja.

Živeti u promenljivim vremenima

Samo dva meseca nakon lansiranja u novembru 2022, OpenAI ChatGPT je već dostigao publiku od preko 100 miliona ljudi. Veliki jezički model (LLM – large language model), koji se ponekad naziva i „autocomplete na steroidima“, privukao je pažnju zbog svoje sposobnosti da kreira odgovore na upite poput ljudi. Njegov rad je dobio prolazne ocene na univerzitetskim pravnim i poslovnim ispitima i korišćen je na kolumbijskom sudu da pomogne u donošenju pravne presude. Odgovori na ChatGPT i njegove konkurente kolebali su se između prepoznavanja potencijalnih rizika od chat bota i veličanja njegovih mogućih prednosti. Preplavljeni smo teorijama o tome kako novi napredak u veštačkoj inteligenciji može promeniti način na koji radimo, učimo i živimo.

Drevna Mesopotamija je bila dom mnogih ranih razvoja civilizacije. Njeni stanovnici su bili svetski lideri u prilagođavanju tehnološkim i kulturnim promenama. Mesopotamci su izmislili točak i poljoprivredu i bili pioniri u napretku u matematici, urbanizaciji i transportu. Ova otkrića se ogledaju u klinopisnoj književnosti, jednom od najstarijih poznatih oblika pisanja.

Istorija klinastog pisanja je složena, ali izgleda da se u početku razvila da beleži ekonomske podatke, kao što su dugovi. Vremenom su, međutim, Mesopotamci proširili upotrebu znakova upisanih u glinene ploče kako bi zabeležili različite informacije, na brojnim jezicima. Nove upotrebe pokrivale su sve, od diplomatske prepiske do proročanskih tekstova, do nekih od najstarijih književnih remek-dela na svetu.

Heroji uz pomoć tehnike

U najranijem poznatom pisanom epu na svetu, Gilgamešu, istoimeni junak je prikazan kako izmišlja i koristi tehnologije, kao što su ronilački utezi i jedro, da bi produžio svoje putovanje do ivica sveta – i dalje. Kao što je primetio asiriolog Endrju Džordž, mladi heroj razvija nove tehnologije kako bi pomogle u njegovoj potrazi za slavom i besmrtnošću. Ovaj napredak mu omogućava da se bavi ranije nepoznatim aktivnostima, kao što su jedrenje i ronjenje u dubokom moru. Još jedan kraljevski heroj iz Mesopotamije, Lugalbanda (ponekad poznat po svojoj super brzini) takođe je zaslužan za tehnološki napredak. Lugalbanda poboljšava tehniku paljenja vatre korišćenjem kremenog kamena za iskre i pečenje hleba. Upotreba novih oruđa od strane heroja naglašava njihovu izuzetnost.

Invencije i nejasnoće

Mesopotamski epovi ne predstavljaju kulturni i tehnološki napredak nedvosmisleno i ujednačeno korisnim. Kod Gilgameša, prednosti civilizacije i urbanizacije, kao što je napredak u tehnologiji izgradnje zidova, suprotstavljene su njihovim troškovima – kao što su uništavanje životne sredine i otuđenje od divljine. Zaista, epovi često predstavljaju nove tehnologije koje se koriste u službi ljudskih sukoba – i nesrazmerno služe interesima onih sa visokim društvenim statusom. U sumerskom epu Enmerkar i gospodar Arate, herojski kralj pobeđuje svog neprijatelja izmišljanjem i upotrebom superiorne tehnologije: sposobnošću pisanja na glinenim pločama. Smatra se da se ovaj izum takođe pominje u Epu o Sargonu, gde se čini da Sargon izbegava pokušaj ubistva kroz svoje veštine epskog čitanja. U tekstu se napominje da, iako je pisanje na tabletima bilo razvijeno u toj fazi, upotreba koverti za skrivanje njihovog sadržaja nije (možda na sreću po Sargona). Na neki način, zastupljenost novih tehnologija u klinopisnoj literaturi odražava savremenu zabrinutost u vezi sa veštačkom inteligencijom: strah od povećanja društvenih nejednakosti i njegove potencijalne upotrebe u sajber-ratu.

Budućnost istorije

Proučavanje prošlosti može produbiti naše razumevanje toga kako su se ljudi prilagođavali modernoj tehnologiji tokom hiljada godina. Nasuprot tome, moderna tehnologija nastavlja da proširuje naše razumevanje istorije. Poslednjih godina, AI – najnoviji oblik pisanja – korišćen je za dešifrovanje najstarije klinaste književnosti. Projekat Fragmentarium, na primer, koristi sofisticirane algoritme da odredi koji fragmenti razbijenih klinastih tekstova pripadaju zajedno; ovi algoritmi predviđaju tekst koji je nekada popunjavao odeljke koji nedostaju. AI će verovatno nastaviti da menja način na koji istoričari analiziraju prošlost. Ovo će zahtevati nova razmatranja u vezi sa poznatim pitanjima – kao što je kako tačno predstaviti prošlost u svetlu eventualno pristrasnih dokaza i potrebe za kritičkom procenom izvora informacija. U širem polju akademske zajednice, granice načina na koji se AI može koristiti još uvek nisu jasno objašnjene. U januaru je, na primer, jedna vrhunska međunarodna konferencija o veštačkoj inteligenciji zabranila upotrebu AI alata za pisanje naučnih radova – iako je njihova upotreba u uređivanju radova bila prihvaćena.

Čak su i oni rani tehnološki adapteri, Mesopotamci, naišli na probleme koje današnja tehnologija nije mogla da reši. Smatra se da su klimatske promene dovele do propasti Akadskog carstva, koje se ponekad naziva prvim multinacionalnim političkim entitetom na svetu. Čak ni lukavi Gilgameš nije mogao da pobegne od sopstvene smrtnosti. Ljudi se bore s tim kako da izmisle, koriste i prilagode tehnologiju još od naših najranijih civilizacija. U mesopotamskoj epskoj literaturi, nova tehnologija pomaže herojskim pojedincima da putuju izvan prihvaćenih ograničenja i razviju nove veštine. Ali tehnologija i znanje koje proizilazi nisu uvek ravnomerno raspoređeni.

Poznavanje načina na koji smo se prilagođavali promeni tehnologije u prošlosti pomaže nam da potpunije razumemo ljudsko stanje – i može nam čak pomoći da se pripremimo za budućnost.

Izvor: Thenextweb