Tehnovizija: Zakon o veštačkoj inteligenciji

Kompjuterski programi postepeno zamenjuju čovekovu inteligenciju ali se istovremeno otvaraju i mnoga pitanja prava i sloboda…

Prve zakone o veštačkoj inteligenciji – robotima – osmislio je poznati pisac naučne fantastike Isak Asimov (Isaac Asimov, 1920-1992), još daleke 1942. godine kroz niz priča kasnije grupisanih u zbirku “Ja, robot”. Asimov je definisao tri zakona ponašanja robota prema ljudima. Po prvom zakonu, robot ne sme povrediti ljudsko biće niti, svojom neaktivnošću, dozvoliti da ljudsko biće bude povređeno. Drugi zakon kaže da robot mora izvršavati naređenja ljudskih bića, osim ako se ta naređenja ne kose s prvim zakonom, dok po trećem zakonu robot mora da štiti sopstvenu egzistenciju, osim ako se to kosi s prvim ili drugim zakonom.

Od Asimova do savremenih zakona

U svim pričama i romanima Isaka Asimova roboti se ponašaju u skladu s Tri zakona robotike. Mnogi drugi pisci naučne fantastike takođe su ih prihvatili, a kasnije su ih modifikovali i razvijali. Sam Asimov je u kasnijim delima, kada su uloge robota znatno porasle i oni počeli da upravljaju čitavim civilizacijama (roman “Roboti i Carstvo” publikovan 1985), Asimov je definisao i nulti zakon, koji kaže da robot ne sme nauditi čovečanstvu niti dopustiti da njegovom neaktivnošću čovečanstvo bude ugroženo, uz modifikaciju postojećih zakona tako da nulti uvek ima prednost.

Iz naučnofantastičnih priča, romana i filmova roboti i ostala veštačka inteligencija preselili su se u realni život. Oblasti njihove primene pokrivaju važne sektore, kao što su zdravstvo, saobraćaj, trgovina, ugostiteljstvo, turizam, obrazovanje, sport, umetnost… Primenjuje se u medicinskoj tehnici, autonomnim vozilima, raspoznavanju lica ljudi, ali i u igračkama koje “razgovaraju” s decom i pametno reaguju na njihove odgovore.

Nekoliko zemalja, poput Francuske, žele da naprave izuzetke za zaštitu nacionalne bezbednosti, dok Vlada Nemačke podržava potpunu zabranu prepoznavanja lica na javnim mestima

Veštačka inteligencija direktno utiče na život građana i funkcionisanje društva. U skladu s tim, ni savremena pravna nauka i pravni sistemi nisu mogli da ignorišu sve veću upotrebu veštačke inteligencije, već su pristupili definisanju pravne regulative za njenu bezbednu primenu. Na tome se aktivno radilo u zemljama koje su lideri u razvoju i primeni veštačke inteligencije – u SAD, Kini i državama Evropske unije.

Predlog Evropske unije

Predlog Zakona o veštačkoj inteligenciji (Artificial Intelligence Act – AIA) za prostor Evropske unije definisala je Evropska komisija i objavila 21. aprila 2021. godine. Cilj ovog Zakona prvenstveno je bio da ponudi najviše standarde u svetu koji će obezbediti poverenje svih građana Evrope u primenu veštačke inteligencije. On sadrži srazmerna i fleksibilna pravila, usklađena na jedinstvenom tržištu, kako bi se rešili svi specifični rizici koje ova tehnologija donosi.

AIA je sada predmet pregovora između Evropskog parlamenta i Saveta Evrope. U narednih sedam godina Evropska unija planira da u područje veštačke inteligencije i digitalizacije investira 140 milijardi evra. Konkretni rokovi za usvajanje zakona i regulativa još uvek nisu definisani, ali je opšti stav svih zvaničnika EU zaduženih za tu tematiku da “sve mora da ide brzo” jer “algoritmi i digitalizacija ne čekaju”, kako reče potpredsednica Evropske komisije Margrethe Vestager.

Većina zemalja u svetu slaže se s koncepcijom transparentnosti i odgovornosti i s pristupom veštačkoj inteligenciji koji je zauzela Evropska unija. U novembru 2021. zemlje članice Uneska su usvojile prvi globalni sporazum o etici primene veštačke inteligencije. Takođe, SAD su sedište najvećih svetskih laboratorija veštačke inteligencije (Google AI, Meta, OpenAI), tako da je i Bela kuća pozdravila napore EU da reguliše veštačku inteligenciju.

Prve zakone o veštačkoj inteligenciji – robotima – osmislio je poznati pisac naučne fantastike Isak Asimov, još daleke 1942. godine kroz niz priča kasnije grupisanih u zbirku “Ja, robot”

I naša zemlja se pridružila koncipiranju strategije za razvoj veštačke inteligencije, usklađene sa Evropskom inicijativom o veštačkoj inteligenciji. Strategija je definisana za period od 2020. do 2025, a njen opšti cilj je upotreba veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života. Definisani su i posebni ciljevi: razvoj obrazovanja usmeren ka potrebama savremenog društva i privrede uslovljenim napretkom VI, razvoj nauke i inovacija u oblasti VI i njenih primena, razvoj ekonomije zasnovane na VI, unapređenje pretpostavki za razvoj VI i usluga javnog sektora primenom VI, kao i etička i bezbedna primena VI.

Etika Zakona o veštačkoj inteligenciji

Po AIA zakonu Evropske unije, aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji biće, u zavisnosti od potencijalnog rizika, svrstane u tri kategorije. Najnepovoljnije su aplikacije “neprihvatljivog rizika”, koje će biti zabranjene. Zatim slede aplikacije “visokog rizika” (podležu dodatnim zahtevima pre ulaska na tržište), pa aplikacije “malog ili minimalnog rizika” (kao što su, na primer, “četbotovi”) koje mogu ući na tržište bez ikakvih ograničenja. Većina aplikacija pripada ovoj poslednjoj kategoriji, one se mogu slobodno koristiti, mada se mogu i za njih definisati dobrovoljni kodeksi ponašanja, kao i dodatni zahtevi za transparentnost.

Aplikacije neprihvatljivog rizika se odnose na sisteme veštačke inteligencije koji bi mogli da nanesu fizičku ili psihološku štetu ljudima korišćenjem subliminalnih (kontekstualnih) tehnika ili iskorišćavanjem ranjivosti određene grupe ljudi zbog njihove starosti, fizičkog ili mentalnog invaliditeta. Mogu da pojačavaju i rodnu i rasnu diskriminaciju, tako da se često dešava da žene, marginalizovane grupe i ljudi tamne kože snose najveći teret sklonosti veštačke inteligencije ka greškama.

Na primer, ako neki algoritam treba da napravi izbor najboljeg kandidata iz grupe (recimo, prema CV-ju za angažovanje za neki posao), on će se osloniti na najbolje kandidate birane u poslednjih 30 godina i po pravilu odabrati belog muškarca starosti 35 godina. Zbog toga se u programe moraju ugraditi etički i humani kriterijumi, a po potrebi, uključiti i “ljudski nadzor” nad algoritmom (u takvim kritičnim područjima algoritmi ne smeju sami da odlučuju).

Prepoznato lice

Potencijalna opasnost i ugrožavanje ljudske populacije od veštačke inteligencije jeste i povećanje nezaposlenosti, jer nove tehnologije i automatizacija smanjuju potrebe za ljudskom radnom snagom. Zakon EU predlaže i zabranu “pametnih igračaka” koje mogu da navedu decu na neko opasno ponašanje, dok bi softver za učenje, kao i roboti za negu bolesnika (na primer, u staračkim domovima) bili dozvoljeni.

Poseban problem je primena veštačke inteligencije za raspoznavanje lica građana na javnim mestima, koja se kosi sa odredbama EU o zaštiti ličnih podataka. Trebalo bi da bude dozvoljeno korišćenje tehnike za pojedinačno raspoznavanje lica, npr. osoba na graničnim kontrolama ili u okviru krivičnog gonjenja, posebno u slučaju pronalaženja dece. Za rešenje tog problema predstoji velika borba među članicama Evropske unije. Nekoliko zemalja, poput Francuske, žele da naprave izuzetke vezane za zaštitu nacionalne bezbednosti, dok Vlada Nemačke podržava potpunu zabranu prepoznavanja lica na javnim mestima.

Autor: Nadežda Veljković