UNICEF: Deca su ukras digitalnog sveta

Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) brine se već 75 godina o kvalitetu životnog standarda dece i omladine širom sveta. Na ovogodišnjoj Top 50 dodeli nagrada dobili su ova dva laskava priznanja za svoja dva projekta koja digitalno unapređuju život dece i mladih u Srbiji. Tim povodom, razgovarali smo s direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom i, između ostalog, saznali šta ova organizacija sve radi da podrži obrazovni sistem na ovim prostorima.

Dobili ste dve Top 50 nagrade za najbolje onlajn stvari u Srbiji. Za koje? Koliko je UNICEF angažovan na tehnološkim inovacijama u okviru svog programa u Srbiji?

Ponosni smo na ove nagrade. Zahvalni smo što su PC Press i žiri prepoznali inovativan rad UNICEF-a. Na nagradama se nalazi naziv UNICEF-a, ali one pripadaju i našim partnerima koji su radili s nama da bi ove Internet stranice postale stvarnost.

Internet stranica „Halo beba” interaktivni je vodič kroz roditeljstvo i razvoj malog deteta s nizom sadržaja i novim iskustvom učenja za roditelje. Nastala je u okviru partnerstva između Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, UNICEF-a i Nordeus-a. Krajem decembra prošle godine, pokrenuta je nova mobilna aplikacija kao nadogradnja sajta „Halo beba”. Preko aplikacije „Halo beba – Vaš saputnik u roditeljstvu”, roditelji sada mogu da dobiju ažurirani i personalizovani sadržaj koji se odnosi na praćenje rasta i razvoja deteta u ranom uzrastu, dojenje, ishranu, imunizaciju, planiranje medicinskih pregleda, ideje za podsticanje razvoja kroz igru, razgovor, čitanje sa decom, odgovore na roditeljska pitanja i mnoge druge teme.

Digitalni vodič za bezbednost dece na Internetu, Internet stranica „Deca i internet – pametno od početka”, razvijen je kao deo projekta „Bezbedan internet za celu porodicu” kroz partnerstvo UNICEF-a i Telenor-a, i implementira ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užički centar za dečija prava. Namenjen je roditeljima/starateljima, vaspitačima i učiteljima dece starosti od četiri do osam godina, kao i samoj deci i svima onima koji učestvuju u njihovom obrazovanju i vaspitanju.

UNICEF sarađuje s poslovnim sektorom kako bi sve više usvajao tehnologiju, inovacije i preduzetništvo kao ključne alate za našu misiju. Takođe, mi konstantno tražimo inovativne proizvode na lokalnim i globalnim tržištima koji mogu da poboljšaju kvalitet života dece u Srbiji. Tokom prošle godine, počeli smo da se više povezujemo sa startapovima, sa željom da upotrebimo njihove ideje i inovacije u premošćivanju digitalnog jaza u Srbiji.

Ove godine UNICEF proslavlja 75 godina postojanja, tokom kojih je sarađivao na inovacijama u interesu dece?

UNICEF je osnovan u periodu posle Drugog svetskog rata, koji je obeležen nezapamćenim razaranjem širom sveta. Danas se svet ponovo suočava sa izazovima globalnih razmera.

Zdravlje i dobrobit dece znatno su se poboljšali širom sveta od 1946. godine, delimično i zbog rada i inovacija UNICEF-a. Radili smo na boljim rešenjima za identifikaciju i tretiranje neuhranjenosti dece, prvi smo razvili određene tehnike za dovođenje bezbedne vode u ruralne zajednice, i pronašli načine za povećanje globalnih stopa imunizacije sa 15 odsto na 60 odsto u jednoj deceniji. Radili smo s partnerima na razvoju tehnologija za čuvanje vakcina na niskim temperaturama i isporučujemo ih putem dronova u teško dostupna područja.

UNICEF je prepoznao potrebu da bude agilan i da se prilagodi novim izazovima koji utiču na svu decu – od epidemija, preko globalne izbegličke krize, do miliona dece koja nisu u školi. Jedna stvar je uvek ista: brzina kojom ovi problemi remete živote dece širom sveta sve je veća.

Da bismo postigli rezultate za svu decu, uključujući i onu iz najsiromašnijih, najugroženijih domaćinstava i zajednica, radimo s mrežom globalnih i lokalnih aktera koji su u stanju da rešavaju probleme i pronađu nove načine da smanje nepravdu s kojom se suočavaju deca. UNICEF je posebno zainteresovan za sklapanje partnerstava u oblasti inovativnih tehnologija – (kao što su dronovi, blockchain, decentralizovane finansije, mašinsko učenje ili 3D štampa) – i razmatra kako mogu da se razvijaju i šire na isplativ i inkluzivan način.

U Srbiji smo uspostavili strateška partnerstva sa, pored ostalih, Digital Serbia, Nordeus-om, Telenor-om, s kojima pronalazimo inovativne načine da izlazimo u susret potrebama dece u svetu koji se menja strahovitom brzinom, što donosi izazove bez presedana.

Kancelarija UNICEF-a u Srbiji započela je novi petogodišnji Program saradnje sa Srbijom početkom ove godine. Koji su izazovi koje vaša organizacija smatra najhitnijim?

UNICEF će nastaviti da podržava Vladu Srbije u narednih pet godina kako bi pružio pravičnu šansu svakom detetu da preživi, napreduje i postane zdrava, produktivna odrasla osoba. Naglasak će ponovo biti na adolescentima i mladima kako bi im se obezbedile veštine i obuke potrebne za rad.

Istovremeno, mi ćemo se pozabaviti novim izazovima s kojima se deca i mladi danas suočavaju i koji u velikoj meri utiču na njih, od klimatskih promena, uticaja pandemije COVID-19, opšteprisutnih društveno-ekonomskih izazova i rastućeg siromaštva i nejednakosti, migracija koje utiču na decu koja su napustila svoj dom, mentalnog zdravlja adolescenata, krize učenja i digitalnog jaza, kao i sigurnosti i privatnosti dece zbog digitalizacije. To će se učiniti kontinuiranim korišćenjem inovacija u programiranju kako bi se identifikovala nova rešenja i kako bi deca dobila osnovne potrepštine i usluge na ekonomičniji način.

Dodatno ćemo iskoristiti moć digitalne tehnologije i društvenih medija da poboljšamo digitalne kompetencije dece, proširimo mogućnosti učenja i damo platforme deci i mladima da pozivaju na odgovornost i pokrenu promene.

Da li obrazovni sistem u Srbiji kasni za onim što se govori o digitalizaciji i šta UNICEF radi da ga podrži?

Značajan deo vladine strategije reforme ima za cilj da svu decu opremimo potrebnim veštinama za 21. vek, razvoj digitalnih kompetencija i upotrebu digitalnih tehnologija u procesima nastave i učenja.

Mnogo toga je već učinjeno u tom pogledu, ali je pandemija COVID-19 razotkrila slabosti i ograničenu digitalnu pismenost obrazovnog sistema u Srbiji. Kada su škole zatvorene sredinom marta prošle godine i kada su uvedeni nastava i učenje na daljinu, mnoga deca i porodice uspeli su da izađu na kraj sa iznenadnom promenom. Međutim, oslanjanje na onlajn alate i platforme za učenje takođe je razotkrilo i pogoršalo postojeće društvene nejednakosti i slabosti u obrazovnom sistemu, zapostavljajući mnogo dece i nastavnika. Podaci Ministarstva prosvete pokazali su da čak četvrtina dece koja pripadaju ugroženim grupama (uključujući romsku decu i decu sa smetnjama u razvoju) nisu bila u mogućnosti da učestvuju u aktivnostima učenja na daljinu zbog nedostatka odgovarajuće opreme i nedostatka podrške učenju u njihovim domovima ili ustanovama.

Kriza COVID-19 ubrzala je prethodno nezamislive inovacije i digitalizaciju u obrazovnom sektoru. Vlada sve više radi na daljem razvoju potrebne tehničke infrastrukture u školama, kojima obezbeđuje računare i pristup širokopojasnom Internetu, što je neophodno za korišćenje inovativne tehnologije u obrazovanju. UNICEF je, u saradnji sa Ministarstvom za telekomunikacije, mapirao geolokacije svih škola u Srbiji kako bi se pronašao najbolji mogući način da se povežu sa Internetom i omogućilo učenje i razvoj digitalnih veština svakom detetu, gde god da se nalazi.

Uz finansijsku podršku Evropske unije, UNICEF takođe podržava napore Vlade da se premosti digitalni jaz za neku od najranjivije dece širom zemlje putem inovativnih strategija, od rada na politici, podrške obrazovnom sistemu, obezbeđivanja open-source obrazovnih resursa i tehničke opreme, do aktivnosti u školama koje imaju za cilj poboljšanje ishoda učenja dece.

Takođe, sprovodimo projekat pod nazivom „Učenje za 21. vek”, u okviru kojeg pomažemo maloj romskoj deci da koriste svoje mobilne telefone za programiranje robota i uče osnove algoritamskog razmišljanja. Do sada je kroz ovaj program prošlo oko 1.000 dece.

Da li je budućnost digitalna?

Sadašnjost je već digitalna, tako da nema sumnje da će i budućnost biti takva. Digitalizacija nosi sa sobom puno potencijala, u smislu realizacije naše zajedničke vizije bolje, održivije budućnosti za sve. To uključuje staranje da svako dete ima maksimalne mogućnosti da se razvija, raste i dostigne svoj puni potencijal.

Međutim, uspeh nije zagarantovan. Korišćenje svih mogućnosti koje pruža digitalizacija zahteva drastično proširenje dometa digitalne tehnologije do dece svuda. Još uvek imamo mnogo toga da uradimo, jer dve trećine dece školskog uzrasta na svetu – ili 1,3 milijarde dece od tri do 17 godina – nemaju Internet vezu u svojim domovima. Činjenica da toliko dece i mladih nema Internet kod kuće znači da ne postoji samo digitalni jaz – to je digitalni kanjon. Nedostatak konektivnosti ne ograničava samo sposobnost dece i mladih da se povežu preko Interneta. To ih sprečava da se takmiče u modernoj ekonomiji. Izoluje ih od sveta.

Da bismo se postarali da nijedno dete ne bude zapostavljeno, moramo se postarati da sva deca imaju pristup modernom obrazovanju i razvoju veština kojima se grade i priznaju osnovne veštine, kao što su čitanje, pisanje i matematika. Takođe, treba da neguju i grade veštine u oblasti rešavanja problema, kreativnosti i kritičkog razmišljanja koje su mladima potrebne za rad, otpočinjanje biznisa i produktivno angažovanje u zajednicama.

Pre svega, potreban je intenzivan naglasak na izgradnji digitalnih veština – alata potrebnih za uspeh u Četvrtoj industrijskoj revoluciji, koja se bazira na tehnologiji i veštačkoj inteligenciji.

Ovo je jedinstven trenutak u kojem svako dete i svaka mlada osoba mogu da dođu do alata koji će im pomoći da uče, razvijaju se i rastu. COVID-19 je ubrzao ovaj proces. Pokazao nam je da već imamo alate koji su nam potrebni za početak ovog putovanja.

Međutim, naredni koraci iznova zahtevaju posvećenost, investicije i nova partnerstva.

Korisna adresa: unicef.org/serbia