Uvodnik: eBanking, komplikacija bez potrebe

Zašto bi aplikacija za eBanking bila komplikovana? Ona obavlja jednostavnu stvar: treba da unesete broj računa primaoca, iznos koji uplaćujete i poziv na broj. Možete i da pogledate istoriju transakcija, napravite šablon radi lakšeg periodičnog plaćanja, proverite stanje na kreditnoj kartici i… šta vam više treba? Nažalost, dve decenije intenzivnog razvoja je pretvorilo eBanking aplikacije u prave monstrume

Kao provereni early adopter, još 2002. godine sam otvorio račun u jednoj od stranih banaka koje su tada dolazile na naše tržište i bio sam baš zadovoljan. Bez posebnog depozita i za skroman mesečni iznos dali su mi zlatnu VISA karticu (doduše debitnu) i uređajčić, tzv. token, koji je omogućavao da se preko Web-a autorizujem na njihovom sajtu jednokratnom šifrom, proveravam stanje računa i plaćam tako što popunim elektronski element poštanske uplatnice.

Taj eBanking je desetak godina radio savršeno – da me je neko pitao šta bi trebalo da dodaju, rekao bih da ne treba ništa. A onda su početkom 2016, ničim izazvani, napravili novu aplikaciju koja mi propisuje nekakve ciljeve, šta koliko plaćam, koliko ulažem, jesam li tog meseca u crvenom ili u zelenom… Običan zadatak kao što je plaćanje „pojednostavljen“ je tako što unosim samo račun primaoca i iznos, a za „komplikovane stvari“ kao što je poziv na broj moram da idem na drugi ekran, pa ne mogu da unesem poziv na broj bez modela, sačuvaj Bože. No barem je token funkcionisao.

Pre desetak dana baterija vernog tokena je ispustila dušu, pa sam morao da odem u banku po novi. Iznenađenje – nema više tokena, sada mora da se koristi aplikacija na smartfonu. Kada bih vam sada pričao kakva je avantura bila aktiviranje te mobilne aplikacije i pseudo-tokena, uvodnik bi se rastegao na tri strane. Morao sam par puta da dolazim u banku, da se koprcam kako ne bih promenio stari plan u novi koji istu uslugu prodaje za znatno više para, da slušam o padovima sistema, kolegama koje se ne javljaju, deset puta diktiram i kucam neke 16-cifrene brojeve… Samo da opišem „tačku na i“ – kada je aktivacija najzad uspela, ljubazna službenica mi je rekla da pazim na zastavu. Zastavu???? Da, aplikacija će vam iscrtati zastavu, i nju treba da zapamtite jer će vas kasnije možda za nju pitati.

Pojma nisam imao koja mi je zastava iscrtana, kao ni bankarska službenica, kao ni njene kolege u banci, kao ni sajt sa zastavama raznih država. A da napravim screen dump – e pa to ne može, jer aplikacija ne dopušta screen dump. Najzad je svojim telefonom slikala moj ekran i poslala mi fotografiju na Viber, pa sam kod kuće našao da „moje“ zastave nema na sajtovima zato što to nije zastava države, nego dela jedne države. Ja sam sve to nekako preživeo, ali mi je najžalije tih službenica koje se iz dana u dan rvu sa jednim ogromnim, nepotrebno iskomplikovanim, nepouzdanim, a verujem i nebezbednim sistemom koji je zapetljan iz potpuno nejasnih razloga. Ima to svoje ime: over-engineering.

Da ne bude da kritikujem samo jednu banku… Dosta radim sa eBanking-om druge, veće banke, koji je takođe počeo od jednostavne aplikacije koju sam koristio na računaru (aplikacija je i dalje dostupna, ali nekorisna jer ne dopušta plaćanje). Pre nekoliko godina su napravili monstruma koji je integrisao računar sa smartfonom, tako da svaku sitnicu treba autorizovati na telefonu. Što nekad uspe, nekad ne uspe, za svaku uplatu treba po tri puta da mi skenira otisak prsta u intervalu od možda 10 sekundi (pa šta je bilo, prst otrčao iz sobe?)… A ispred svih tih problema je jedno koncepcijsko pitanje: ja se osećam daleko komfornije i daleko bezbednije radeći na PC-ju. Zašto se toliko trude da eBanking presele na nekomforni i nebezbedni smartfon?

Jasno je da čovek ne bira banku po kvalitetu eBanking aplikacije, već po povoljnosti kursa, brzini obavljanja međunarodnih plaćanja, uslovima za kredite i drugim parametrima. Ali, zašto ne bismo mogli da imamo i jednostavnu aplikaciju koja bi nam efikasno obavljala svakodnevni posao?